- Dinar je neznatno oslabio, ali NBS i dalje drži kurs oko 117,6 dinara za evro, uz visoke devizne rezerve i stabilan finansijski sistem.
- Ekonomista Saša Đogović kaže da je rast tražnje za evrima uglavnom posledica psihološkog efekta i neizvesnosti oko izbora i Alta banke, pa nema razloga za paniku.
Kurs dinara je zvanično stabilan, a Narodna banka Srbije održava njegovu vrednost oko 117,6 dinara za jedan evro.
Poslednjih dana zabeleženo je veće interesovanje građana za kupovinu deviza i povlačenje štednje u pojedinim bankama, što je delimično podstaknuto glasinama i dešavanjima oko stečaja Alta banke.
Iz NBS poručuju da je finansijski sistem potpuno siguran, da se penzije i državna davanja isplaćuju uredno.
Udruženje menjača potvrđuje da gotovine (evra) ima dovoljno i da se zahtevi građana redovno ispunjavaju bez razloga za paniku. Stručnjaci ističu da ne postoje realni ekonomski razlozi za devalvaciju dinara.
Ekonomista Saša Đogović za MONDO ističe da je zakonski dozvoljeno da se kurs razlikuje po gradovima i menjačnicama i da su devizne rezerve Srbije visoke.
Smatra da će nova Vlada početi da primenjuje fluktuirajući (fleksibilni) režim deviznog kursa u kojem se vrednost domaće valute prema stranim valutama slobodno formira na deviznom tržištu, isključivo na osnovu ponude i tražnje.
Srbija koristi rukovođeno fleksibilni kurs, što znači da se vrednost dinara formira na međubankarskom deviznom tržištu na osnovu ponude i potražnje, ali NBS aktivno interveniše (kupovinom ili prodajom deviza) kako bi sprečila prevelike dnevne oscilacije i održala stabilnost domaće valute.
"Kursom dinara upravlja Narodna banka Srbije i ima sve poluge i elemente da kurs drži u stabilnim okvirima. Pretpostavljam da će nova Vlada, nakon nekog vremena, krenuti sa fluktuirajućim režimom deviznog kursa. Takav kurs bi bio dobra i lekovita osnova za stimulisanje izvoznih performansi i izvozne orijentacije, što je vrlo poželjno za zemlju zbog većeg i deviznog priliva i investicija. Bilo kakvo nekontrolisano fluktuiranje deviznog kursa neće biti kada govorimo o novoj Vladi, a nema elemenata da se to desi i u odlazećoj vlasti", naveo je Đogović.
On je dodao da ono što se može očekivati jeste da odlazeća vlast zadrži svoju postojeću politiku deviznog kursa stabilnih oscilacija.
"Takođe, ono što se može očekivati jeste i da nova vlast u početku nastavi sa tom politikom da bi možda u drugom delu godine ili na kraju sledeće krenula u fluktuirajući režim, ali u zacrtanim i kontrolisanim okvirima jer postoje svi mehanizmi da se to obezbedi. Ne očekujem bilo kakvu destabilizaciju na polju deviznog kursa dinara", ističe Đogović za MONDO.
Zašto je dinar oslabio?
Dinar je neznatno oslabio u odnosu na evro. Đogović smatra da je značajnu ulogu imao psihološki faktor, odnosno strah od mogućih promena u kursnoj politici. Takva očekivanja povećala su tražnju za evrima, što je dodatno uticalo na pritisak na domaću valutu.
"To je pre svega veliki psihološki efekat izazvan neizvesnošću i neartikulisanim tonovima u medijima, kako od strane odlazeće vlasti, tako i od vlasti koja tek treba da dođe. U tom interregnumu i opštoj neizvesnosti, dešavanja u vezi sa Alta bankom svakako su dovela do pojačane potražnje za devizama, što je uslovilo određeno proklizavanje domaće valute - ali mesta za paniku zaista nema", kaže Đogović.
Uticaj stečaja Alta banke na ekonomiju zemlje
Đogović smatra da stečaj Alta banke neće izazvati sistemsku krizu niti destabilizovati ekonomiju Srbije, ali može ostaviti određene posledice. Rizik ne snosi mali štediša, već potencijalno javna preduzeća, lokalne samouprave i budžet koji bi morao da nadoknađuje likvidnost.
"Kada govorimo o Alta banci, to će svakako ostaviti negativne efekte: ako ne direktno na budžet (u zavisnosti od toga ima li dovoljno sredstava da se pokriju osigurani depoziti do 50.000 evra), onda indirektno. To se može odraziti preko lokalnih samouprava i javnih preduzeća koja su držala svoja sredstva u toj banci; ukoliko im likvidnost bude ugrožena, moraće da im se preusmere određena sredstva kako bi nesmetano funkcionisala, a to bi u krajnjoj liniji moglo usloviti povećanje duga na nivou cele zemlje", zaključuje Saša Đogović za MONDO.
BONUS VIDEO:
(MONDO)