- Dejan Šoškić ocenio je da Alta banka ne bi mogla da se dogodi da je Narodna banka Srbije radila profesionalno i bez političkog uticaja.
- Istakao je da je ulazak nekredibilnog vlasnika u bankarski sektor morao biti sprečen, uz strožu kontrolu i proveru izvora kapitala.
- Upozorio je i da je javni novac završavao u nesolidnoj banci, što sada može da ugrozi likvidnost preduzeća i lokalnih samouprava.
Kandidat za poslanika Studentske liste Dejan Šoškić je, govoreći o slučaju Alta banke, ocenio da ne bi moglo da se desi da vlasnik menjačnice postane vlasnik banke da je bilo sistema. On je istakao da Narodna banka nije smela da dopusti da "nekredibilni vlasnik uđe u finansijski sistem".
"Ne bi moglo da se desi. Dakle, ja tu materiju sticajem okolnosti neposredno iz ličnog iskustva malo bolje poznajem. Ja sam podneo ostavku 2012. godine zato što je donet zakon koji je omogućio mnogo veći stepen uplitanja izvršne vlasti i politike u rad Narodne banke Srbije. Dakle, prva stvar oko te Alta banke, to je bivša Jubmes banka, ono što prvo treba da istaknemo je dozvoljavanje nekredibilnom vlasniku da uđe u bankarski sektor nije smelo da se dopusti", rekao je Šoškić u "Utisku nedelje" na TV N1.
Dejan Šoškić je pojasnio da pod nekredibilnošću misli na to da "ne može neko ko ima menjačnicu, ko nema određeni kredibilitet, znanje i iskustvo da postane vlasnik banke".
"Ako (Narodna banka, prim. aut) nije mogla da nađe pravni osnov, a sumnja da je u pitanju vlasnik koji može da se ponaša neodgovorno s aspekta rizičnosti same te institucije i šireg finansijskog sistema, morala je imati mehanizme intenzivnije kontrole, morala je da ne dopusti ljudima koji nisu provereni da uđu u upravne i izvršne organe, čije znanje nije provereno, koji nemaju dokaze o adekvatnom poslovnom ponašanju u nekom prethodnom periodu", istakao je on.
Naveo je da ulazak u finansijski sistem, posebno u banke, nosi specifičnu težinu i da "ne možete da otvoriti banku tek tako".
"Osnivački ulog za obično pravno lice je neuporedivo niži. Za banku morate da imate, prvo, ozbiljna sredstva. Zašto? Da biste u slučaju gubitaka iz tih vaših sredstava namirivali te gubitke. A drugo, morate da pokažete da imate znanja, iskustva, poslovni kredibilitet da biste mogli uopšte time da se bavite. I ti principi važe kako za vlasnike banke, tako i za organe uprave i izvršne odbore", naveo je on.
Šoškić je istakao da je Alta banka morala da bude na jednom "intenzivnijem režimu kontrole dok se ne stekne dovoljno uvida u to da ta banka normalno posluje u skladu sa zakonima i da ne predstavlja potencijalno rizik za finansijsku stabilnost".
"Nikako se nije mogla desiti Alta banka, da je Narodna banka Srbije postupala profesionalno i samostalno u odnosu na političku vlast, a sama činjenica koju sada slušamo, da je tamo bilo 20 ili 25 odsto imovine u gotovini, navodno u trezoru, to je apsolutno nedopustivo. To je nešto što nijedna banka nema i to je samo po sebi signal da tu treba momentalno otići u kontrolu, prvo proveriti da li je novac tu. Mi to još uvek ne znamo da li je novac bio tu ili je samo fiktivno bio prijavljivan", izjavio je Šoškić i dodao:
"Dakle, da li je tu zloupotreba urađena tako što je neko, krajnje prozaično, došao i iznosio nekakav gotov novac u džakovima ili vrećama ili je pak tu došlo do krivotvorenja dokumentacije koja je prikazivala da gotov novac postoji u velikom iznosu, pa je onda to predstavljalo osnov za odobravanje kredita bez obezbeđenja koji su odobravani bez namere vraćanja. To može da bude drugi mehanizam pljačke i trebalo bi proveriti sva pravna lica koja su dobila kredite bez obezbeđenja, da li su ona u bilo kakvoj vezi, prvo sa vlasnikom i sa direktorima u toj banci, sa članovima upravnog odbora, ali takođe i sa istaknutim mestima u Narodnoj banci Srbije, pre svega direktor kontrole banaka i sam vrh", izjavio je Šoškić.
On je istakao i da je pitanje kako je moguće da javni sektor i velika javna preduzeća, opštine i gradovi drže novac u jednoj takvoj banci, navodeći da je nad "obazrivim upravljanjem javnim sredstvima izvršeno jedno partijsko nasilje".
"Da su kanalisani ka jednoj nesolidnoj banci, da bismo došli u ovu poziciju sada, da propast te banke, nažalost, ugrožava likvidnost i nekih velikih preduzeća i lokalnih samouprava. Znači, tu je pregršt faulova i tu tek treba da istražne radnje dovedu do konačne liste potencijalno odgovornih", naveo je on.
"Korupcija se ne naplaćuje iz nekog imaginarnog novca, već od našeg"
Šoškić je istakao da je važna lekacija koju moramo da naučimo ta da se korupcija "ne naplaćuje iz nekog imaginarnog novca, nego se plaća od našeg novca".
"To je jedna struktura privilegovanih ljudi koja praktično pljačka sve druge koji su u sistemu, pošteni, normalno rade svoj posao, na različite mehanizme. Ti mehanizmi su nekad ne direktno vidljivi, ali to ne menja njihovu suštinu - da imamo jednu kastu eksploatatora koji eksploatišu sve nas druge građane. Taj sistem je do te mere uvredljiv i ponižavajući za normalnog čoveka da ja lično mislim da mi moramo da to potpuno stavimo na javnu debatu, da nam svima bude jasno. I onda, kada kažu 'neće biti penzija ili nečega' i tako dalje, pa to su besmislice. Pa ako oslobodimo javne fondove i ukoliko se ukine to korupciono leglo, pa biće novca na svakom nivou više", rekao je on.
Ninić: To je jedan sistem spojenih sudova
Advokat Ivan Ninić rekao je, komentarišući slučaj Alta banke, da je šteta ogromna, odnosno "megalomanska".
"Ali zašto? Pa zato što je neko odlučio da ima svoju banku, kao što je odlučio da ima svoje televizije, da ima svoju Bezbednosno-informativnu agenciju, da ima svog tužioca, da ima svoj sud, da ima svoj Beograd na vodi. Dakle, njima je banka bila neophodna da bi mogli da vrše određene operacije na teritorijama drugih država, mislim na Crnu Goru i Severnu Makedoniju, da bi mogli da kupuju i prodaju, da bi mogli da izdaju bankarske garancije svojim privrednicima, koji te bankarske garancije ne bi dobili u drugim bankama, zato što su to firme tašna-mašna, otvorene jednokratno da operu novac i da budu zatvorene. Dakle, to je jedan sistem spojenih sudova", rekao je Ninić.
Ninić je u emisiji izneo i tvrdnju da su mu se javili ljudi da je "Dunav osiguranje imalo jednu bot sobu, odnosno centar gde su se mesecima skupljali kapilarni glasovi i pravila infrastruktura paralelno za Srpsku naprednu stranku".
"Posle izbora su neki ljudi došli, zamenili servere, zamenili hard diskove, uklanjajući tragove. U organima Dunav osiguranja su ljudi sa kriminalnim dosijeom, sa krivičnim prijavama, sa sudskim postupcima. Pa ko je dao saglasnost tim ljudima da budu u organima upravljanja finansijskih institucija? Pa ta ista Narodna banka. Dakle, sve ja to vidim kao sistem spojenih sudova i temu o kojoj se mora raspravljati u narednom periodu", izjavio je Ivan Ninić.
Mališić: Ljudi sada zaista očekuju odgovornost
Glavna i odgovorna urednica nedeljnika "Radar" Vesna Mališić istakla je da ljudi u Srbiji nakon izbora sada zaista očekuju odgovornost i da se stubovi, među kojima su pre svega pravosuđe, ekonomija i mediji, postave na noge.
"Zato što su oni stubovi demokratije, a ne stubovi za održavanje jedne vlasti", rekla je Mališić.
Govoreći o medijima, između ostalog, ona je istakla da medijska profesija mora da se oporavi i da dođu profesionalci koji se bave svojim poslom, nezavisno od toga da li je na vlasti Aleksandar Vučić ili Studentska lista.
"Znači da bude jednako kritičan i prema novim i prema starim i prema bilo kom. To je veliki posao, zato što je suštinski ogroman novac ušao od bivše vlasti u te medije i učinio ih je u stvari zaista poslugom, izbacio ih je iz prostora onoga što su klasični mediji", rekla je Mališić o prorežimskim medijima.
BONUS VIDEO: