- Fabris ocenjuje da inflacija u Srbiji nije zabrinjavajuća i da će u oktobru ostati oko četiri odsto, pa ne očekuje smanjenje referentne kamatne stope NBS.
- Stabilnost dinara, po njemu, nije ugrožena, ali NBS treba hitno da proveri menjačnice i utvrdi da li postoji nestašica deviza ili veštačka neizvesnost.
Inflacija u Srbiji u septembru je iznosila 4,1 odsto, a ekonomista Nikola Fabris očekuje da će i u oktobru ostati na nivou od oko četiri odsto. Ne očekuje da će Narodna banka Srbije na narednom sastanku smanjiti referentnu kamatnu stopu. Ocenio je da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena, ali da NBS treba hitno da proveri situaciju na menjačkom tržištu. Govoreći o stambenim kreditima, ukazao je da njihove kamatne stope pre svega zavise od kretanja euribora i odluka Evropske centralne banke.
Nikola Fabris je ocenio da septembarski rast inflacije ne predstavlja novi inflatorni talas, već je pre svega posledica baznog efekta. Objasnio je da su u septembru prošle godine bile ograničene trgovinske marže, što je dovelo do stope inflacije od -1,6 odsto.
"Mene u ovom trenutku inflacija ne brine previše jer inflacija nije naš problem. U pitanju je globalni fenomen", rekao je Fabris.
Naveo je da je inflacija u septembru iznosila 3,8 odsto u Evropskoj uniji i 3,7 odsto u SAD, dok je u Bosni i Hercegovini bila šest, a u Crnoj Gori 5,2 odsto. U Severnoj Makedoniji iznosila je 2,7 odsto.
Za oktobar očekuje inflaciju od oko četiri odsto.
NBS nema prostora za smanjenje kamatne stope
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja iznosi 5,75 odsto, verovatno će ostati nepromenjena na narednom sastanku, smatra Fabris. Kao razloge navodi inflaciju blizu gornje granice projektovanog nivoa i energetske šokove koji i dalje utiču na rast cena.
"Mislim da nema prostora trenutno za smanjenje referentne kamatne stope", rekao je Fabris.
Objasnio je da bi smanjenje kamatne stope bilo moguće uz stabilan pad inflacije i ublažavanje energetskih šokova.
Energetska kretanja odrediće inflaciju u narednoj godini
Projekciju inflacije od oko četiri odsto za narednu godinu Fabris smatra realnom, ali upozorava na visok stepen neizvesnosti zbog kretanja cena energenata.
Njihov rast utiče na inflaciju direktno, kroz cene električne energije, goriva i grejanja, ali i posredno, preko troškova transporta i proizvodnje.
Smirivanje sukoba u Evropi i na Bliskom istoku moglo bi da dovede do niže inflacije od projektovane, dok bi pogoršanje situacije moglo da izazove dodatni rast cena.
"Ukoliko bi došlo do smanjivanja tenzija, inflacija bi mogla da bude niža od projektovane, a čak ukoliko bi došlo i do pogoršanja tenzije, uopšte ne treba isključiti scenario i da inflacija bude viša", rekao je Fabris.
Stabilnost deviznog kursa nije ugrožena
Govoreći o povećanoj potražnji za evrom, Fabris je ocenio da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena. Smatra da su reakcije građana posledica psiholoških efekata i ranijih negativnih iskustava.
"Po mom mišljenju, stabilnost deviznog kursa u ovom trenutku nije ugrožena", rekao je Fabris.
Visoke devizne rezerve
Fabris je naveo da su devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju septembra iznosile oko 30 milijardi evra, dok je monetarni agregat M1, preračunat u evre, iznosio blizu 20 milijardi evra.
"Znači, devizne rezerve Narodne banke Srbije su za pedeset odsto više od monetarnog agregata M", objasnio je Fabris.
NBS treba hitno da kontroliše menjačnice
Fabris smatra da NBS treba da proveri rad menjačnica i utvrdi da li je reč o kratkoročnoj nestašici deviza ili o veštačkom stvaranju neizvesnosti na tržištu.
"Ne sme se dozvoliti da nema novca u menjačnicama. Ako ga nema, NBS treba da interveniše iznošenjem dodatne količine deviza na tržište", poručio je Fabris.
Stambeni krediti zavise od odluka Evropske centralne banke
Fabris je objasnio da u Srbiji dominiraju stambeni krediti odobreni u evrima ili evroindeksirani krediti, zbog čega referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ima zanemarljiv uticaj na visinu njihovih kamata. Na njih pre svega utiče euribor, koji zavisi od referentne kamatne stope Evropske centralne banke.
Smatra da u ovom trenutku nema uslova za smanjenje kamatne stope ECB-a, jer je inflacija u evrozoni na kraju septembra iznosila 3,8 odsto, znatno iznad ciljanih dva odsto. Očekuje se da će inflacija na kraju naredne godine biti 2,7 odsto, što je i dalje iznad ciljanog nivoa.
Prema Fabrisovoj oceni, postepeno smanjenje inflacije u evrozoni moglo bi da otvori prostor za snižavanje kamatnih stopa Evropske centralne banke krajem naredne godine ili početkom 2028. godine.
"To bi se potom moglo odraziti i na niže kamate na stambene kredite u Srbiji", zaključio je on.
BONUS VIDEO: