- NBS je podigla referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 6 odsto, a povećane su i depozitna i kreditna olakšica.
- Odluka je doneta zbog energetskog šoka i rizika da rast cena energenata dodatno pogura inflaciju i ugrozi cenovnu stabilnost.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6%. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%.
Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku.
Produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, nastavila je da se odražava na kretanja na globalnom energetskom tržištu, opredeljujući rast ne samo cena nafte, već i cena prirodnog gasa i električne energije. Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata. Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.
Iako su se efekti energetskog šoka na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost do sada ispoljili u relativno ograničenoj meri, rizici od njegovog šireg prenošenja se povećavaju imajući u vidu da se cene energenata duže nalaze na visokom nivou. U tom slučaju, rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga.
Međugodišnja inflacija je u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1%, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži. Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od preko 17% međugodišnje zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo. Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5%. Ipak, krajem 2027. inflacija bi trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda ubrzan je više nego što se očekivalo, na 4,0% u trećem tromesečju ove godine. Rast je bio vođen rastom aktivnosti uslužnih sektora, a pozitivan doprinos potekao je i od poljoprivrede i građevinarstva. Zbog sniženog vodostaja, koji je otežao proizvodnju struje, transport, a delom i proizvodni proces u prerađivačkoj industriji, industrijska proizvodnja je stagnirala. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine biti veći
nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5%, jer je privreda Srbije pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija i nastavka rasta svetskih cena energenata, projekciju rasta za 2027. godinu korigovali smo naniže, na 4,0%. Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata.
Narodna banka Srbije nastaviće da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i donosiće odluke o budućoj monetarnoj politici od sastanka do sastanka, u zavisnosti od pristiglih podataka. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku daljem rastu ekonomske aktivnosti i zaposlenosti.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. decembra 2026. godine.
BONUS VIDEO: