- Bojan Kekić tvrdi da je Banka Poštanska štedionica stabilna i likvidna, uz očekivanje da će do kraja novembra ponovo dostići punu likvidnost.
- Kaže da je banka imala problem sa gotovinom zbog pojačanih zahteva za isplatu, ali ne i sa elektronskim plaćanjem, pa je deo isplata privremeno zaustavljen.
- Navodi i da je banka zatražila kontrolu NBS, dok je Pošti uplaćeno 1,3 milijarde dinara, a uskoro sledi i isplata druge rate povraćaja školarina studentima.
Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić kaže za RTS da je banka stabilna, uprkos problemima sa obezbeđivanjem gotovine i povećanom broju zahteva za isplatu novca. Objašnjava zašto je zatražio kontrolu Narodne banke Srbije, kako je zaustavljena isplata velike količine gotovine jednom klijentu i šta je dovelo do problema u snabdevanju Pošte novcem. Očekuje da će banka do kraja novembra ponovo dostići potpunu likvidnost.
Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić ističe da se ta banka po svojoj stabilnosti i načinu poslovanja razlikuje od Alta banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad. Ukazuje na tradiciju dugu 105 godina i vlasničku strukturu, u kojoj Vlada Srbije ima 80 odsto, a preostali deo pripada drugim akcionarima, pre svega Pošti i Telekomu.
"Iskoristiću priliku da vam dam sve pokazatelje poslovanja Banke Poštanske štedionice od 2016. godine i slobodno mogu da se daju bilo kom analitičaru ili finansijskim stručnjacima. Oni govore da smo mi stabilna, likvidna banka", naglašava Kekić.
Podseća da je poslovanje Poštanske štedionice bilo predmet posebne pažnje još 2014. godine, u okviru mera finansijske i ekonomske stabilnosti. Objašnjava da je zaključkom Vlade iz 2016. godine banka usmerena na poslovanje sa stanovništvom, uz ograničenja u kreditiranju privrede i obavezu modernizacije.
"Imali smo nalog da sprovedemo ukrupnjavanje državnih banaka i da modernizujemo banku. Sve te zaključke smo ispoštovali. Mi smo od Svetske banke i od Međunarodnog monetarnog fonta dobili sva priznanja da smo odlično uradili neku vrstu restrukturiranja", navodi Kekić.
Krediti javnom sektoru - komercijalni, a ne politički uslovi
Kekić ističe da je banka značajno popravila kvalitet kreditnog portfolija i da je udeo problematičnih kredita, koji je ranije iznosio 43,7 odsto, smanjen na nivo ispod proseka bankarskog sektora. Kaže da su sadašnji krediti obezbeđeni državnim garancijama, hipotekama ili drugim prvoklasnim sredstvima obezbeđenja.
"Celokupan portfolio koji imamo sa 31. oktobrom ili je sa državnom garancijom, ili je dato državi, ili je dato sa hipotekarnim obezbeđenjem kao osnovnim i prvoklasnim obezbeđenjem, što daje sigurnost kredita", objašnjava Kekić.
Govoreći o rastu kreditiranja tokom 2024. i 2025. godine, Kekić naglašava da se banka više okrenula javnom sektoru, uključujući lokalne samouprave i komunalna preduzeća. Na pitanje da li su krediti, uključujući i kredit za Nacionalni stadion, odobravani po političkim ili komercijalnim uslovima, odgovara da je reč o komercijalnim aranžmanima.
"Mi smo od 2024. godine krenuli u ekspanziju puštanja i realizacije kredita prema javnom sektoru. Kad kažem javni sektor, ne mislim samo na velika javna preduzeća, nego smo mi imali funkciju kao državna banka da pojedina komunalna preduzeća, toplane i pojedine gradove finansiramo", kaže Kekić.
Kredit za Nacionalni stadion i uloga države u poslovanju banke
Kekić navodi da je kredit koji se odnosi na Nacionalni stadion odobren Ministarstvu finansija i da Poštanska štedionica nije jedina banka koja učestvuje u tom finansiranju. Kao drugu banku pominje Unikredit, a za kamatnu stopu navodi da je, prema njegovom sećanju, ugovorena kao 3,3 odsto plus referentna kamatna stopa po kojoj vodeće srpske banke pozajmljuju dinarska sredstva jedna drugoj, uz ogradu da nije siguran u precizan podatak.
Objašnjava da je država kao vlasnik pratila poslovanje Poštanske štedionice, koja je prethodnih godina ostvarivala dobit, ali da je ubrzani rast bilansne sume zahtevao i odgovarajuće povećanje kapitala. Ističe da profit nije bio jedini cilj poslovanja, već da je banka nastojala da zadrži i ulogu servisa građana i privrede.
"To znači da likvidnost i profit nisu prijatelji. Mi smo se borili za profit, ali nismo bili isključivo za profit, nego pre svega da budemo banka-servis građanima i komitentima. U tom slučaju smo došli u situaciju da smo sada sav aspekt dali na likvidnost", ukazuje Kekić.
Državne hartije od vrednosti - kako banka planira da obezbedi novac
Govoreći o trenutnoj likvidnosti, Kekić ističe da je Poštanska štedionica ranije značajna sredstva ulagala u državne hartije od vrednosti, posebno u periodima kada je raspolagala viškom novca. Navodi da je vrednost tih hartija iznosila 140 milijardi dinara i da je deo založen kod Narodne banke Srbije.
"Mi smo kupovali hartije. Najviše smo hartija kupovali od države. Uvek kad smo bili likvidni i više likvidni, mi smo išli u državne hartije. Najviše smo išli u vreme korone, da bi se sve one aktivnosti uradile", kaže Kekić.
Objašnjava da se razmatra otkup dela državnih hartija od vrednosti, što bi omogućilo priliv novca u banku. U trenutku razgovora, prema njegovim rečima, bila je u toku sednica Vlade Srbije na kojoj se očekivalo razmatranje tog mehanizma.
"Od tih 140 milijardi hartija, deo smo založili kod Narodne banke, s obzirom na aktivnosti koje smo imali, a deo ćemo verovatno, sad je u toku sednica Vlade, treba da se završi sednica Vlade Republike Srbije, gde će da se uradi takav takozvani bajbek. Mi njima hartije, a oni nama pare", objašnjava Kekić.
"Državna banka, pod navodnicima, ne može da propadne"
Kekić objašnjava da dokapitalizacije Poštanske štedionice nisu bile posledica nelikvidnosti, već potrebe da kapital prati rast obima poslovanja. Prema njegovim rečima, banka trenutno raspolaže kapitalom od oko 450 miliona evra, a da je bilansna suma iznad 650 miliona.
"Država kao vlasnik može da dokapitalizuje banku. Pod navodnicima, ne može da propadne državna banka. Mi nećemo ni doći u tu situaciju da država treba da uđe u neke mere. Kažem, 2022, 2024. i 2026. smo imali dokapitalizaciju, ne zato što smo bili nelikvidni, nego zbog uslova da kapital prati bilansnu sumu", naglašava Kekić.
Navodi da je prošlogodišnji rezultat banke iznosio osam milijardi dinara, od čega se četiri milijarde raspoređuju akcionarima. Dodaje da je poslednja dokapitalizacija bila povezana i sa potrebom da se obezbede sredstva za finansiranje već ugovorenih projekata u javnom sektoru tokom oktobra i novembra.
"Od našeg rezultata prošle godine, koji je bio osam milijardi, četiri milijarde se raspoređuju akcionarima. Znači, kako državi, tako i akcionarima, Pošti i Telekomu. Suštinska stvar, novi dokap (dokapitalizacija) je bio iz razloga, znajući da će akcionarski fond da bude potrošen i da bismo bili spremni da oktobar, novembar mesec isfinansiramo neke projekte za koje smo potpisali ugovore kod javnog sektora", objašnjava Kekić.
Zašto je zatražena kontrola NBS dan pre problema u Alta banci
Kekić ističe da je Poštanska štedionica sama pozvala kontrolu Narodne banke Srbije, neposredno pre dešavanja u Alta banci. Ocenjuje da je u rešavanje aktuelne situacije trebalo da se uključi više institucija, uključujući Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.
"Nije moja funkcija da ja tražim od osnivača da se oglasi ili od Vlade Srbije. Mislim da je više aktera trebalo da se uključi u ovu trenutnu situaciju, kako u Banci Poštanskoj, tako i kod drugih aktera. Možda je neko trebalo, Vlada Republike Srbije, Skupština, ne znam ni ja više koji akteri. Narodna banka se uključila na naš poziv", navodi Kekić.
Objašnjava da je povod za pozivanje kontrole bila informacija koju je 27. oktobra dobio od stručnih službi, a odnosila se na nameru jednog državnog preduzeća (firme) da milijardu dinara prebaci u drugu banku. Takav zahtev ocenjuje kao neuobičajen i potvrđuje da je transakciju zaustavio.
"Ja sam dobio informaciju od mojih stručnih službi da milijardu dinara jedan komitent, državni komitent, hoće da prebaci u drugu banku. To su malo nesvakidašnje stvari. Drugo, kad se nešto plaća, kad troši svoj račun, a da prebaci u drugu banku, to mi je bio neki signal", kaže Kekić.
Zahtev za podizanje - isplata zaustavljena
Kekić govori i o drugom slučaju, koji se odnosi na zahtev privatnog klijenta da podigne veliku količinu gotovine. Objašnjava da je klijent na računu imao 700 miliona dinara, dok je član uže porodice raspolagao sa još 400 miliona, što je ukupno 1,1 milijardu dinara.
"Tražio je da odmah skupimo efektivu i da podigne tu efektivu. Odmah dobija odgovor da efektiva, odnosno devize, ne mogu da se dobiju", navodi Kekić.
Predsednik Izvršnog odbora objašnjava da je klijent ponovo kontaktirao banku narednog dana i da je razmatrana mogućnost postepene isplate novca. Napominje da je za redovno snabdevanje trezora u Beogradu potrebno između 700 i 900 miliona dinara, dok su potrebe u aktuelnoj situaciji dodatno povećane.
"Ja sam rekao, s obzirom na likvidnost, na primer, nama danas u normalnim uslovima za Beograd naš trezor treba 700 miliona. Ili 800 miliona ili 900, zavisi od ovih situacija kao što imamo sad. Sad nam treba više zbog isplate. Onda sam ja rekao da ćemo pokušati i organizovati te isplate u narednih pet dana, po 150 miliona", objašnjava Kekić.
"Nismo imali problem sa elektronskim plaćanjem, već sa gotovinom"
Kekić naglašava da je banka raspolagala novcem za elektronsko izvršenje transakcija, ali da je zahtev za podizanje tolike količine gotovine predstavljao organizacioni problem. Objašnjava da je posle upozorenja rukovodioca trezorskog poslovanja odlučio da zaustavi pripremljenu isplatu.
"Mi smo imali para da elektronski platimo. Ali efektiva sa kojom se mučimo, sa kojom se mučimo i mi i Pošta, znači negde od septembra, oktobra meseca, u našim knjigama videli smo da je to nerealno. Ja nikad u banci ne bih dozvolio da mi dođe kamion ili neki kombi. To je ogromna količina novca", naglašava Kekić.
Na pitanje o mogućoj političkoj povezanosti klijenta, Kekić ne otkriva njegov identitet i navodi da banka prema svim klijentima postupa u skladu sa propisanim procedurama. Ističe da su sredstva duži period bila na računu i da je, prema proverama banke, reč o novcu od zarada.
"Da li je blizak vlasti ili ne, on je klijent banke. Mi njega tako posmatramo sa svom procedurom i oko kontrole pranja novca i otvaranja računa. Mi smo iskontrolisali, ta sredstva stoje u dužem periodu kod nas i to je isplata ličnog dohotka, kako se nekad reklo, odnosno zarade. I to stoji u dinarima kod nas", kaže Kekić.
Navala klijenata na ekspoziture - u blagajni ostalo 28.000 evra
Govoreći o reakciji građana na informacije koje su se pojavile na društvenim mrežama, Kekić navodi da je došlo do naglog povećanja broja klijenata koji su želeli da podignu novac. Kaže da je centralna ekspozitura banke, poznata kao "osmica", za svega 15 minuta bila ispunjena građanima koji su čekali na šalterima.
"Prvi put mi se u životu desilo da se šalter Banke Poštanske, najveći šalter u banci, mi ga zovemo 'osmica', to je u našoj centrali, za 15 minuta napunio velikim brojem klijenata. Naši radnici su vrlo revnosni. Oni rade i ne gledaju mreže. I onda su se zbunili", objašnjava Kekić.
Navodi da je sa saradnicima došao u ekspozituru i organizovao klijente prema tome da li žele isplatu u dinarima ili devizama.
"Mi smo odmah izvršili trijažu klijenata. Ko hoće dinare, ide levo, ko hoće devize, ide desno. Verujte vi da smo mi zbog te navale u 18.50 imali 28.000 evra u blagajni, a imali smo red koji je čekao. Srećom, imali smo jednu uplatu od 8.000 evra, došao čovek koji je uplatio na štednju, pa je to ispeglalo svu našu situaciju do 19.30", navodi Kekić.
Otvoren devizni trezor i organizovan dodatni transport novca
Kekić naglašava da banka nije zatvorila ekspozituru i da je nastavila da prima klijente i posle redovnog radnog vremena. Objašnjava da je naložio otvaranje deviznog trezora i organizovanje dodatnog transporta gotovine do ekspozitura u Beogradu.
"Svaki klijent koji je ušao, mi nismo zatvorili banku, i onaj ko je sa strane došao u 20.05, ušao je u banku. Odmah sam dao nalog da se otvori trezor po proceduri, devizni trezor. Odmah su došli ljudi od kuće, pošto mi radimo do 16 časova. Otvorili smo trezor, odmah je organizovan novi transport da ide na ove dve lokacije", ističe Kekić.
Dodaje da je poslednji klijent koji je čekao devize isplaćen u 20.20, dok je onima koji nisu mogli da čekaju ponuđena mogućnost privremene isplate u dinarskoj protivvrednosti. Objašnjava da su građani mogli naknadno da dođu po devize uz odgovarajuću potvrdu.
Zašto nije bilo dovoljno novca u poštama
Kekić ističe da Poštanska štedionica ima ugovor sa Poštom Srbije o obezbeđivanju gotovine i da preko svoje mreže trezora snabdeva poštanske ekspoziture. Priznaje da je bilo poteškoća u isporuci novca i da je o tome razgovarao sa rukovodstvom Pošte.
"Mi imamo sa njima ugovor. Nama je u interesu da 1.500 pošta opslužuje naših milion i po klijenata. Banka Poštanska štedionica obezbeđuje efektivu. Imamo 25 trezora. Narodna banka ima pet, mi 25. Mi snabdevamo celu Srbiju i odatle ide prema Pošti", navodi Kekić.
Objašnjava da su se problemi u pojedinim poštama pojavili u četvrtak, kada su klijenti prijavljivali da ne mogu da podignu novac. Ističe da je prioritet bio obezbeđivanje gotovine za bankomate i poštanske šaltere tokom vikenda, kako bi građani mogli da nastave sa podizanjem sredstava.
"U komunikaciji sam bio sa direktorom Pošte. Nama je bilo bitno da budu u subotu bankomati, kao što nam je sad za ovu subotu najbitnije da isplatimo naše klijente, da budu puni bankomati, da Pošta ima para", kaže Kekić.
"Pošti uplaćeno 1,3 milijarde dinara, ali potrebe su znatno veće"
Kekić ističe da Banka Poštanska štedionica nastoji da obezbedi što više gotovine za poštansku mrežu i da novac ne zadržava na svojim šalterima na štetu Pošte. Navodi da je Pošti uplaćeno 1,3 milijarde dinara, ali da su potrebe tog preduzeća, prema informacijama koje dobija, najmanje tri puta veće.
"Ja sam se trudio da dam koliko imam. Ne da bih sebi zadržao da imamo više. Ali mi smo toliko bliske firme da se trudimo", ukazuje Kekić.
Predsednik Izvršnog odbora napominje da banka ima mogućnosti da nadoknadi nedostatak gotovine i da u tome dobija podršku Narodne banke Srbije. Smatra da je umesto javnih prepirki potrebno organizovati poslovanje i smanjiti zabrinutost građana.
"Imamo bafere da to sve popunimo. Imamo Narodnu banku koja izlazi maksimalno u susret, tako da je moja molba: mi ćemo spustiti tenziju", naglašava Kekić.
Isplata osiguranih depozita i druga rata povraćaja školarina studentima
Kekić ističe da su sredstva za isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke odvojena od ostalog novca Poštanske štedionice. Navodi da je banka obezbedila posebne količine gotovine i za sopstvene klijente, kako isplata depozita ne bi ugrozila redovno poslovanje.
"Razdvojili smo to sve. Kupili smo efektivu i za naše građane, 20 plus 10 miliona, tako da građani mogu da budu sigurni. Biće i efektive", poručuje Kekić.
Govoreći o narednim obavezama, Kekić najavljuje da Poštansku štedionicu za 15 do 20 dana očekuje isplata druge rate povraćaja školarina za oko 60.000 studenata, u ukupnom iznosu od 1,3 milijarde dinara. Očekuje da će banka do kraja novembra ponovo dostići potpunu likvidnost, a da će Narodna banka Srbije pred Novu godinu ukinuti mere koje su trenutno na snazi.
"Mi ne stajemo u tim aktivnostima. Banka Poštanska štedionica će do kraja novembra biti ona stara, apsolutna likvidnost, i nadam se da će da nam ukinu mere pred Novu godinu u Narodnoj banci i da radimo normalno sve ostalo. Ubeđen sam i siguran u to", zaključuje Kekić.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo)