Francuski privrednici iz železničkog sektora, koji su danas posetili železičku stanicu Beograd centar u Prokopu, zainteresovani su za učešće u projektima modernizacije srpskih pruga, kao i koncesije.
"Stanica Prokop je od primarnog interesa za francuska preduzeća i zato su došli ovde, kako bi se detaljnije upoznali sa celim projektom. To je vrlo interesantan projekat za njih i nadamo se da će doći do saradnje", rekla je Ivanić. Francuski privrednicu su se zatim od Prokopa do glavne železničke stanice Beograda provozali čuvenim Plavim vozom, koji je koristio bivši predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito. U sastav Plavog voza je bio uključen i vagon - Salon de Gol koji je specijalno bio napravljen za posetu francuskog predsednika Šarla de Gola koja, ipak, nije realizovana, jer je Jugoslavija u to vreme pomagala Alžir u ratu za nezavisnost od francuskih vlasti. Ona je dodala da su francuske kompanije zainteresovane i za učešće u projektu izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, koju Srbija planira da gradi u saradnji sa Kinom. Ivanić je kazala da delegaciju privrednika iz Francuske čini šest velikih francuskih kompanija i dve firme iz sektora malih i srednjih preduzeća, kao i da je njihov dolazak u Srbiju realizovan nakon prošlogodišnje posete francuskog premijera Manuela Valsa Srbiji, kad je potpisan Sporazum o saradnji dve zemlje u oblasti transporta. Frederik Parde iz Francuskih železnica, koji je direktor projekta za istočnu Evropu, rekao je Tanjugu da je došao kako bi se upoznao sa planiranim projektima Železnica Srbije, kao i da bi saradnja mogla da se ostvari u tri oblasti. To su projekti na modernizaciji i rekonstrukciji železničke infrastrukture u Srbiji, u oblasti urbanizacije i intermodalnosti, odnosno povezivanja različitih vidova saobraćaja, kao i kada je reč o koncesijama - eksploataciji prigradskih, regionalnih i dužih železničkih pravaca. On je, govoreći o koncesijama, kazao da bi francuske železnice mogle, na primer, da ustupe nekom svom preduzeću da upravlja saobraćanjem vozova na nekoj prigradskoj pruzi u Beogradu, kao i prodajom karata, radi podizanja profitabilnosti. Parde je istakao da postoje razni sistemi koji se primenjuju u evropskim zemljama, da su brojne mogućnosti za saradnju sa srpskim železnicama i da su zato došli da vide šta je Srbiji potrebno. On je podsetio da Francuska ima i brze vozove koji saobraćaju brzinama do 320 kilometara na sat. Među kompanijama koje su posetile Srbiju su Francuske železnice (SNCF), predstavnici Tales grupe (Thales group), Alstom transporta, Šnajder Elektrika (Sćneider Electric), grupe Ežis (Egis), kao i francuskih preduzeća koja se bave proizvodnjom kolosečne opreme ALR (Acieries et laminoires des Rives) i Meselek (Mecelec). Komercijalni direktor Meseleka Žan Anri je kazao Tanjugu da se ta kompanija bavi proizvodnjom kolosečne i opreme za vozove, kao i da imaju četiri fabrike u Francuskoj i jednu u Rumuniji. "Došli smo da vidimo kako možemo da sarađujemo sa Železicama Srbije i drugim srpskim preduzećima u realizaciji železničkih projekata", rekao je Anri. PROKOP KAO SKADAR NA BOJANI Direktor preduzeća za izgradnju beogradskog železničkog čvora "Beogradčvor" Milutin Milošević je delegaciji francuskih kompanija predstavio buduću glavnu železničku stanicu Prokop. Milošević je rekao da će prva faza radova na Prokopu, koja se finansira kuvajtskim kreditom od 25 miliona evra biti završena do 27. januara 2016. godine, dok će za drugu fazu biti potrebno još između 35 i 40 miliona evra. Prema njegovim rečima, druga faza će obuhvatiti izgradnju pristupnog puta koji će povezati stanicu sa autoputem, kao i gradnju same stanice, tako da će ceo Prokop biti gotov u naredne dve godine. Za izgradnju komercijalnih sadržaja iznad ploče Prokopa tek treba da se nađe investitor. Milošević je podsetio da je Prokop počeo da se gradi davne 1977. u okviru beogradskog železničkog čvora, koji će biti kompletiran kada bude završeno šest projekata - Prokop, drugi kolosek pruge Beograd - Pančevo, izgradnja tehničko-putničke stanice Zemun, robno-transportnog terminala u Makišu, kraka pruge prema Karaburmi zbog Dunav stanice i železnička obilaznica od Vinče do Pančeva. Prva dva projekta se realizuju, a za ostale su u izradi projekti koji će biti gotovi do kraja godine i u 2016. bi trebalo da počnu radovi, naveo je on. Milošević je kazao da je u izgradnju beogradskog železničkog čvora od 1974. do sada uloženo 600 miliona evra i da je za završetak potrebno obezbediti još oko 200 miliona evra.
