Sve je počelo tako što je želela da spoji lepo i korisno a kako je tome dodala svoju kreativnost i talenat za umetnost, ovaj neobičan hobi je vodio ka nečemu unikatnom i zanimljivom.
-Završila sam tekstil i oduvek sam želela da napravim neku modnu reviju ali nikada nisam znala od čega a da to mogu da urade i moji učenici, pa smo se dosetili da bi to mogli da budu kišobrani. Svi zajedno smo ih oslikali i napravili modnu reviju. To je prošlo lepo i njima se dopalo ali se u celoj toj priči meni najviše dopalo zato što su ti kišobrani služili posle nečemu. Nisu samo ostali u kući da skupljaju prašinu – počela je priču o svom zanimljivom hobiju profesorka Rabrenović.
Olgini radovi oduševljavaju sve one koji se susretnu sa njima, posebno jer se na motivima vidi da su pažljivo birani i da imaju značenje koje je nekome važno. Tako da od scena iz omiljenih filmova, preko pejzaža i dragih mesta, na kišobranima Olga često oslikava i cele životne priče koje joj ljudi ispričaju.
- Mene ispunjava to što sam uspela na jedan tako čudan format, da prebacim neku priču. Meni je fascinantno kada sam to počela da radim i kad su ljudi krenuli sa nekim njihovim idejama. Nije to samo “ej, ja želim cvet”. To je “ja želim avion koji leti s jednog mesta na drugi, pa sa druge strane gori vatra, a ovde je jedan pisac i onda ide tekst i…” - to su priče! Znači, nije to kišobran eto tako – nego je svaki kišobran nečija priča. Uveli su me malo u njihov život kroz to i ja sam uspela njihovu priču da prebacim na kišobran.
Olga oslikava na crnom ili belom kišobranu a izrada jednog kišobrana zavisi od motiva kao i od količine boje jer se tokom hladnijeg perioda ulje kojim radi sporije suši.
Olga Rabrenović, profesorka likovne kulture iz Sremskih Karlovaca, ima veoma zanimljiv hobi koji privlači veliku pažnju
- Ljudi imaju neku svoju zamisao za koju nisu sigurni kako će ona ispasti i ja sam tu rada da im objasnim i nacrtam skicu pre toga. Sve je stvar dogovora, moje je da im maksimalno ispunim njihovu želju, ali u isto vreme da to bude maksimalno i dobro. Sad kad je ovaj hladniji period, ulje se jako sporo suši, pa nije do mene, uradila bih ja njega brže ali boja mora da se osuši pa onda kada se boja osuši ja moram da krenem drugi sloj pa da čekam de se drugi sloj osuši i to tako ide.
Uz svu originalnost i lepotu umetnosti kojom su obavijeni, ovi kišobrani nose možda ono najbitnije a to je Olgina poruka da kiša ne mora da bude asocijacija na tmurno, sivo i tužno već naprotiv.
- Ljudi često govore “hladno nam je, pada kiša, ja ne volim kišu” - pa hajde da taj tmurni dan malo oplemenimo i u njega unesemo tračak sreće tim kišobranima! – poručuje kroz osmeh Olga.
