Srbija, iako kilometrima daleko, može biti suočena s izazovom da definiše svoj odnos prema sukobu između Izraela i Irana.
Sukob između Izraela i Irana predstavlja jedan od najkompleksnijih i najizazovnijih geopolitičkih sukoba 21. veka, a duboki konflikt dve države širi se na različite sfere, uključujući politiku, vojnu strategiju i stabilnost Bliskog istoka.
U kontekstu ovog sukoba, mnoge zemlje se nalaze pod pritiskom da izaberu stranu ili da bar zauzmu određene stavove. Srbija, iako kilometrima daleko, može biti suočena s izazovom da definiše svoj odnos prema sukobu između Izraela i Irana. S obzirom na kompleksnost situacije i brojne faktore koji utiču na spoljnu politiku Srbije, postavlja se pitanje da li će se od ove zemlje tražiti da zauzme stranu i kako bi to moglo uticati na njene međunarodne odnose i poziciju u regionu.
Ambasador Izraela u Srbiji, Jahel Vilan, za MONDO je govorio o ovoj temi, poručivši da je logično za očekivati da bi "svaka zemlja trebalo da osudi iranski napad na Izrael".
"Svaka zemlja koja želi mir i stabilnost trebalo bi isto da uradi. Ničim izazvan napad u ovim razmerama na bilo koju zemlju se mora osuditi. Želim i nadam se da će Srbija, nedvosmisleno osuditi ovaj napad, jer to, verujem, treba da uradi svaka normalna država na svetu kako bi se dosegla ili povratila stabilnost na Bliskom istoku i šire, kao i mir", izjavio je Vilan za naš portal.
Diplomatski odnosi Srbije i Izraela danas se ocenjuju kao dobri, a u poslednjih godina prošli su više različitih faza - od perioda SFRJ, koja 1967. prekinula diplomatske odnose sa Izraelom, preko ponovnog uspostavljanja komunikacije na najvišem nivou devedesetih i rata na prostoru bivše Jugoslavije, do poboljšanja diplomatskog dijaloga.
Nakon ponovnog "nalaženja zajedničkog jezika" odnosi dve zemlje su se razvijali uzlaznom linijom godinama, jer Izrael nije priznavao nezavisnost Kosova.
Odluka o priznanju saopštena je 4. septembra 2020. godine, na dan kada su Srbija i Kosovo u Vašingtonu potpisali Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, uz posredovanje tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.
"Pretpostavljam da je Izrael promenio stav pod američkim pritiskom, a ne zato što je prijateljstvo sa Srbijom izgubilo na značaju", rekao je tada ambasador Vilan, koji tek što je stigao u Beograd.
Na polju ekonomije odnosi sa Izraelom su ozbiljno razvijeni. Samo spoljnotrgovinska razmena u 2022. godini iznosila je 107.2 miliona evra, pokazuju podaci RZS, a izvoz se povećao skoro 50 odsto.
Istorija sukoba Izraela i Irana
Podsetimo, dugogodišnji sukob dve, nekada bliske zemlje, doživeo je novu epizodu eskalacije kada je Iran projektilima i dronovima napao Izrael (13. aprila uveče) čime je probudio strahove od eskalacije krize na Bliskom istoku.
Izrael je već zauzet ratom u Gazi, a suočava se i sa sve većim prekograničnim borbama sa libanskom grupom Hezbolah, tako da bi dalja eskalacija mogla da predstavlja velik rizik po njega. Načelnik generalštaba izraelske vojske potpukovnik Herzei Halevi izjavio je da će njegova zemlja odgovoriti na subotnji napad, ali nije davao detalje.
U petak, 19. aprila, američki vojni izvori rekli su da je Izrael poslao rakete i dronove na Iran. Iz Teherana su rekli da je napad osujećen i da nije bilo nikakve štete.
Nekadašnji bliski odnosi između Irana i Izraela završili su se naglim preokretom 1979. godine, kada je Islamska ajatolahska revolucija preuzela kontrolu nad Teheranom. Ranije su ti odnosi bili vrlo srdačni, sve do te prelomne godine kada je došlo do fundamentalne promene vlasti u Iranu. Iran, koji je inače priznao državu Izrael odmah nakon Egipta postao je ključni saveznik SAD na Bliskom istoku. Osnivač Izraela, David Ben-Gurion, nastojao je da izgradi prijateljstvo s Iranom kao protivtežu arapskim zemljama koje nisu priznale Izrael.
Međutim, sve se promenilo 1979. godine kada je Islamska revolucija zbacila monarha i uspostavila islamsku republiku koja je bila otvoreno neprijateljski nastrojena prema SAD i Izraelu. Novi režim prekinuo je sve veze s Izraelom, odbacujući američki uticaj i podržavajući Palestinu.
Analitičari ističu da je novi režim želeo da se predstavi kao panislamska sila, prigrlivši palestinsku borbu kao svoju. Ovo je dovelo do masovnih antiizraelskih demonstracija u Teheranu, podržanih zvaničnom politikom.
Iako su odnosi između Izraela i Irana bili prilično mirni do devedesetih godina, kada je Irak postao veća pretnja, situacija se promenila. Izrael je počeo da vidi Iran kao glavnu pretnju svom postojanju. Sada su odnosi između ove dve zemlje postali izrazito napeti, pri čemu su rivalitet i neprijateljstvo prešli s reči na dela.
