"Znao sam da će doći do krvavih obračuna": Šešelj šokirao u emisiji uživo, govorio o "Sablji" i ubistvu Đinđića

Igrana Serija Sablja koja se već dve nedelje emituje na Javnom servisu, otvorila je stare rane, ali i stara pitanja na koje Srbija i dalje čeka odgovor. Ubistvo premijera Zorana Đinđića ni posle više od dve decenije ne prestaje da intrigira javnost, tim pre što se nikad nije došlo do organizatora i naručioca ubistva, dok su na dugogodišnje zatvorske kazne upućeni direktni izvršioci.

"Ubistvo Zorana Đinđića nije bio napad ustavni poredak, ali je Zoran Đinđić u nekoliko navrata napadao ustavni poredak pre nego što je ubijen. Prvo je napao ustavni poredak preotimajući ustavnu vlast iz legitimnih i legalnih organa nakon što je Koštunica pobedio na predsedničkim izborima", rekao je Šešelj.

Nakon ovog izlaganja Šešelja, Veruović je objasnio kako komentarišete tvrdnje da se infrastruktura koja je formirana krajem osamdesetih zapravo završila atentatom na Đinđića.

"Zoran Đinđić je politički likvidiran zbog protivljenja britanskim interesima. Umesto njega je doveden Boris Tadić, kao marioneta, kako bi sprovodio strane naloge i omogućio privatizaciju i pljačku svega što je ta država tada imala. Infrastruktura koja je formirana ranije, svoj epilog je imala 12. marta", rekao je.

"Na početku ste rekli da postoje dva ključna pitanja, ali vi smatrate da je još jedno pitanje otvoreno - ko je zaista ubio Zorana Đinđića?", upitala je voditeljka Veruovića.

"Tačno. Ako ste čitali presudu i pratili suđenje, mnogo je nedoumica ostalo otvoreno. Čak i kada bi se sada sprovela anketa u društvu, verujem da bi većina, možda i 70%, imala ozbiljnih sumnji. Javnost je podeljena oko presude? Mi smo tom presudom sebi stavili vreću na glavu i 20 godina se vrtimo kao mačka oko svog repa i ne znamo šta radimo. Predstavljamo taj slučaj sada kako ko hoće iz svojih političkih ideja i politizujemo sve to. Prošlo je dovoljno vremena da, kao neko ko je na neki način bio pogođen tom tragedijom, smatram da je vreme da otvorimo tu "Pandorinu kutiju" i da sve što znamo izađe na svetlost dana, kako bismo se suočili s tim i shvatili zašto je Zoran Đinđić zaista stradao i šta se zapravo dogodilo 12. marta.",istakao je Veruović. 

Voditeljka je potom upitala Veruovića o seriji "Sablja".

"Morao sam da ga gledam. Moje mišljenje? To je, iskreno, užas. Tražio sam motive - šta je sada motivisalo nekoga da na takav način predstavlja jednu političku akciju koja je, u suštini, imala za cilj da opravda sredstva kojima je mafija preuzela državu. Vanredno stanje i "Sablja" bili su potezi onih koji su unapred dobro isplanirali događaje, još pre nego što je Zoran Đinđić ubijen. Ta akcija, kasnije nazvana "Sablja", nije bila samo politička odluka, već deo mnogo šire mreže koja je imala za cilj da se Srbija suoči sa organizovanim kriminalom", tvrdi Veruović.

Voditeljku je potom interesovalo ko su ti ljudi, našta je Veruović odgovorio:

"To je Vlada Zorana Đinđića. Svi oni koji su 20 godina verovali i aplaudirali toj presudi. Zato što nije bio dovoljno zainteresovan, nije insistirao da saznamo ko je, recimo, isključio kamere na zgradi Vlade", rekao je.

Lečić se potom uključio u razgovor.

"Najpre, mislim da bi bilo nepravedno donositi zaključke koji vode do pogrešnih rešenja. Mi ne možemo da rešimo taj slučaj, već da razmotrimo aspekte te priče. Kada se u jednoj državi dogodi atentat na premijera ili drugog zvaničnika, očekuje se da se takav zločin rasvetli do kraja, ne samo na nivou izvršilaca, već i nalogodavaca. Nažalost, u našem slučaju to nije učinjeno. Nedostatak informacija o političkim nalogodavcima ubistva Zorana Đinđića samo potvrđuje koliko smo još uvek u procesu političkog artikulisanja. Đinđićeva pojava, prva demokratska vlada i sve što je on radio, bili su ključni za Srbiju, jer smo zbog embarga i sankcija već ušli u zonu kriminalizacije države", rekao je Lečić.

Voditeljka je potom zatražila od Lečića da se vrate na februar 2003. godine i da kaže više o atmosferi koja je tada bila u Vladi, pre atentata?

"Sećam se sastanka u kabinetu Zorana Đinđića, dan i po pre njegovog ubistva. Došao sam da razgovaramo o projektu koji sam pokrenuo kao ministar kulture i medija. Zadržao sam se više od tri sata, a tokom sastanka Đinđić je imao telefonske razgovore sa Šrederom, Blerom i Solanom. Tema je bila Kosovo. Đinđić je insistirao na ubrzanom rešavanju kosovskog pitanja, smatrajući da će to omogućiti Srbiji da se brže približi Evropskoj uniji. Međutim, oni su odlagali rešenje. Taj stav da nije vreme, da je bolje da se sačeka, bio je signal da je Đinđić bio ispred drugih u toj odluci. To mi daje razlog da verujem da njegovo ubistvo nije bilo samo rezultat akcija ljudi u zemlji, već da su nalogodavci bili daleko ozbiljniji - otkrio je Lečić.

Ko su, po vašem mišljenju, ti nalogodavci?",upitala je voditeljka.

"To ne mogu da kažem sa sigurnošću", rekao je Lečić.

Voditeljka se potom obratila Šešelju i istakla da postoji teorija da je bio informisan šta će se desiti tog 12. marta i potom upitala šta je istina.

"Da vam prvo odgovorim na to pitanje, pa da onda malo polemišem sa najboljim srpskim glumcem, ako se slažete. Prvo, gostovao sam u emisiji na BK Televiziji kod.. eto koliko je bitan zaboravio sam mu i ime. Tada sam najavio da će u Srbiji doći do krvavih obračuna i da će se desiti nešto slično atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu 27. ili 28. maja. Bilo je to predosećanje. Tada sam nagovestio da će se desiti ozbiljne stvari", rekao je Šešelj.

"Zašto i kako ti to znaš? - upitao je Lečić.

"Pa ja sve znam. Takvog me je Bog stvorio", rekao je Šešelj i potom nastavio:

"Ja se pozvao na primer Nikole Pašića. Nikola Pašić, kad je osetio da oficiri nešto sumnjivo spremaju, odmaglio je u Austriju.

"Ne, u Opatiju", dodao je Katić.

"U austrijsku poznatu banju Opatija. Čekaj, što me ispravljaš kada je Opatija bila u Austriji? - upitao je Šešelj.

"Izvinjavam se", odgovorio je Katić.

"Ne znaš geografiju i upadaš mi u reč", rekao je Šešelj.

"Imao sam pet susreta sa pripadnicima Zemunskog klana - Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem zvanim Kum. U početku smo bili u sukobu, jer sam ih javno napadao. Čak sam sa Legijom imao ozbiljan telefonski razgovor, koji je bio vrlo neprijatan. Ja sam bio nevaspitan i psovački raspoložen, a on je bio pristojan u razgovoru. Oni su odlučili da me ubiju, što je kasnije potvrdio i Svetko Kalinić u svojoj knjizi, gde je naveo kako mu je Spasojević nudio ogromnu sumu da me likvidira, ali je Kalinić to odbio. Posle nekoliko nedelja Spasojević je to ponovio, a neka centrala iz Senjaka je to insistirala da me ubiju", rekao je Šešelj.

Voditeljka je upitala da li su pokušali da se pomire posle.

"Da. Pošto me nisu mogli ubiti jer sam imao obezbeđenje i blindirani džip, odlučili su da pokušaju da se pomire sa mnom, da bih prestao da ih napadam. Sa mnom su bili ljudi koji su bili spremni da umru. Gradiša Katić je došao kao njihov kurir i prenio mi njihovu ponudu za sastanak. Rekao sam im da možemo da se sastanemo pod uslovom da nateraju Petra Panića, koji je o meni davao lažne izjave, da to demantuje. Aleksandar Vučić, koga sam odredio kao generalnog sekretara, je organizovao konferenciju za štampu u medijacentru, gde je Panić na opšte zaprepašćenje ispričao da su sve to bile laži. To je bilo 2002. godine. Posle toga, sastao sam se sa Spasojevićem i ekipom. Susret je bio na lakat-krivini na starom novosadskom autoputu. Tamo smo se sastali, došao sam svojim džipom koja mi je država dala. Oni su došli sa nekim crnim džipom tamnih stakala. Pozvali su me da uđem u džip, ja sam bio među njima, moji ljudi su ostali. U sekundi sam pomislio da sam samo mogao izgubiti život. Odvezli su na jedno mesto, moguće u Šilerovu ulicu. Odmah iza garaže bila je soba urađena kao kancelarija. Rekli su mi da me cene i kao političara i kao čoveka. Razgovarao sam sa Dušanom Spasojevićem, Legijom i Miletom Lukovićem, to Legija pošto je živ još uvek može da posvedoči. Ja sam im jasno rekao da me ne zanimaju oni i da mi nisu primarni neprijatleji, već Đinđić i banda oko njega poput Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Nebojše Čovića. Nije tu bio Lečić, on nije ni znao šta se dešava oko njega i koji je to kriminal u pitanju. Tražio sam istinite informacije o Đinđiću. Bio je to duži razgovor. Znao sam da će doći do obračuna, ali nisam znao da će Đinđić biti konkretna meta. Očekivao sam veliki sukob između njih i vlasti, ali nisam znao ko će biti žrtva. Obračun je bio mnogo blaži nego što sam ja očekivao. Ubili su Đinđića, a zatim su streljali Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u policijskoj stanici. Još su meni dolazili par puta, a ja sam tražio da dođu meni kuči u Batajnicu. Tu sam se osećao sigurtnije i imao sam pištolj pri ruci i obezbeđenje. Oni su dolazili i davali mi vrlo korisne informacije", otkrio je Šešelj. 

BONUS VIDEO:

 (Kurir/MONDO/J.D.)