Slušaj vest

Prošla je 21 godina od atentata na Zorana Đinđića, događaja koji je zauvek promenio tok srpske istorije. Serija "Sablja" donosi novo svetlo na turbulentne dane pre i posle tragičnog ubistva premijera, otvarajući pitanja koja i dalje muče srpsko društvo. Ko je ubistvom Đinđića profitirao, a ko izgubio? Da li danas razumemo sve okolnosti koje su dovele do atentata i njegove posledice? I najvažnije, gde bi Srbija bila da je Đinđić ostao živ?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, na tu temu govorio je Slobodan Milosavljević, ministar u Vladi Zorana Đinđića, Milan Veruović, telohraniteljem pokojnog premijera Đinđića i Zoran Ostojić, novinar.

Na pitanje da li im se dopala serija "Sablja", koja je pratila čitav događaj ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, Slobodan Milisavljević kaže: Ministar u Vladi Zorana Đinđića osvrnuo se na seriju "Sablja", ističući razliku između umetničkog dojma i faktografskog prikaza.

"Glumačke bravure Mićanovića i ostalih su impresivne, ali smatram da je bilo prostora za precizniju i tačniju obradu tema. Ipak, reč je o svežoj istoriji staroj samo 20 godina. Bilo je moguće temeljitije se raspitati i preciznije objasniti i prikazati određene stvari. Moj utisak je da su neki likovi u seriji predimenzionirani, ali to su umetničke slobode," rekao je. Dodao je da ga niko nije kontaktirao u vezi sa serijom, ali ističe šta bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude njen fokus.

"Zoran Đinđić je zaslužio seriju o svom životu, rezultatima, viziji i dometima njegove Vlade. On je bio kreator i vizionar pobede 21. veka. O tome bi trebalo da se govori. Nažalost, brutalni čin njegovog ubistva bio je ujedno i simboličko ubistvo Srbije tog trenutka. I dan danas živimo posledice tog streljanja ispred Vlade," naglasio je.

Ministar je izrazio zabrinutost da serija može ostaviti pogrešan utisak o tome kakva je Srbija bila pre i posle Đinđićevog ubistva.

"Sigurno, jer su u seriji teme, prioriteti i prikaz Zorana drugačiji od stvarnosti. Zoran nije verovao, niti davao mogućnost da neka mafija, ta Srbija iz 90-ih, sa 'dna kace', može da učini ono što je učinila. To je suština," zaključio je. 

Milan Veruović, bivši šef obezbeđenja Zorana Đinđića, izjavio je da ga niko nije kontaktirao povodom serije "Sablja".

slobodan milosavljevic.jpg
K1/Screenshot 

"Jedan strašan događaj i zločin iskorišćeni su za skrivanja iza tzv. umetničkih sloboda. Umesto da se razjasne činjenice o kojima nismo smeli da ćutimo 21 godinu, interesovanje društva za ovaj događaj pretvoreno je u proizvod koji nije prikazao ništa suštinsko," rekao je Veruović.

Naglasio je da retko ko može autentično govoriti o događajima prikazanim u seriji. "Problem je što će ova serija ostati za generacije koje nemaju nikakva saznanja o tim događajima. Umesto da se razjasni istina, serija potapa priču u zvaničnu verziju – laži, konstrukcije i sumnje. To je ono što je privuklo pažnju publike, ali u njoj nema nimalo istine. Nisam prepoznao ništa što bi odgovaralo stvarnim događajima," zaključio je Veruović.

Milosavljević kaže da se seća tog vremena i nekih dijaloga: "Pitanje samog čina ubistva, istrage, dešavanja nakon atentata i akcije 'Sablja' – lično u tome nisam učestvovao jer su to bile policijske istrage, tako da taj deo ne mogu da komentarišem. Ova serija pokazuje da je Zoran štitio ekonomski i ekspertski deo Vlade od svih političkih problema s kojima se Srbija suočavala početkom 2000-ih. Imali smo dva segmenta Vlade. Jedan su činili potpredsednici Vlade i predsednici stranaka DOS-a, kao i ministar unutrašnjih poslova Mihajlović. Drugi deo Vlade bio je usmeren na prevođenje Srbije iz mraka 1990-ih u 21. vek. Zoran je bio taj koji je stvarao prostor za naš rad, dok je pokušavao, i uspevao, da kontroliše i preuzme na sebe obavezu koordinisanja grupe ljudi koju je bilo gotovo nemoguće koordinisati."

Zoran Ostojić ističe da su stvaraoci serije "Sablja" razgovarali sa adekvatnim ljudima.

"Razgovarali su s ljudima koji su vodili akciju Sablja – Rodoljubom Milovićem, kao i inspektorima Novakovićem i Banjcem. Oni najbolje znaju činjenice. Da su razgovarali s ljudima iz tadašnje Vlade, od Čede do Živkovića, dobili bi pogrešnu sliku. Ovde su razgovarali s onima koji su direktno sprovodili i izgurali Sablju. Serija je o Zoranu, premijeru, i o istorijskom događaju koji je promenio Srbiju. Promena je bila takva da, nakon njegovog ubistva i dolaska Koštuničine Vlade, više nije bilo evroatlantskih integracija. NIS nije prodat na licitaciji, već direktnom pogodbom stranoj državi. Sve su to činjenice koje bi mogle nedostajati i koje autori svakako nisu mogli da obuhvate u seriji, a posebno se to odnosi na političku pozadinu ubistva. Postoji jedan deo u seriji, mislim druga ili treća epizoda, gde je, pre nego što je Đinđić proglašen mrtvim u Kliničkom centru, izašlo saopštenje DSS-a u kojem se tražila koncentraciona vlada u koju bi ušli SRS i SPS. Smatram da je to nešto što je moralo biti uključeno, a zamerio bih autorima što taj ključni detalj nije prikazan", dodaje.

Veruović ističe da on želi da se otkrije apsolutna istina i zbog čega je stradao Zoran Đinđić.

"Ko su ljudi i moćnici koji su dozvolili da mafija, 12. marta, ubistvom Zorana Đinđića uzjaše državu i da prepuste slučaj da bude zaboravljen, intenzivno radeći na tome na ovaj način? Umetnička sloboda ovog serijala imala je za cilj da dva ključna lika saučesnika i učesnika u ovom procesu, Vladimir Beba Popović i Čedomir Jovanović, prikaže u jednom svetlu. Oni su u seriji podignuti na politički pijadestal na kojem nisu bili ni tada, ni u tom periodu, ni na taj način. Poslednja epizoda govori o našem odlasku u Frankfurt, gde je Zoran Đinđić organizovao donatorsku večeru za skupljanje sredstava za Hram Svetog Save i dovršetak tog hrama. Tada, na tom putu, nisu bili Beba Popović ni Čedomir Jovanović, a u priči o tome oni koriste prethodne činjenice, uključujući sukob Đinđića sa Šrederom, njegovim bliskim saradnikom, u vezi s političkim stavovima koje je Vlada tada zastupala."

Milan Veruović kaže da Beba Popović i Čedomir Jovanović nisu bili blizu Zorana Đinđića tri meseca pre atentata.

"Ta dva čoveka su, četiri meseca pre njegovog atentata, sa ljudima koje su kasnije optužili za organizaciju i učešće u tom atentatu, vodili istrage zajedno sa tužilaštvom i policijom", rekao je Milan, dodajući da je to tada znao i da bi ih on pohapsio.

"To smo saznali kroz istražni postupak koji je otkriven nakon atentata", rekao je Milan, a na pitanje voditeljke da li osporava javne presude, Veruović je odgovorio:

"U toj presudi nisu iznete činjenice i argumenti, događaj nije opisan onako kako se desio. Ljudi koji su odgovorni za propuste u svom radu i koji su doveli do 12. marta, nisu procesuirani i ispitani. Jedan od tih ljudi je i Čedomir Jovanović. On je pustio Dušana Spasojevića iz zatvora, omogućio toj kriminalnoj grupi da se razvije u takvu organizaciju koja će na kraju ugroziti život premijera. Vladimir Beba Popović, takođe. O tome ne govorim ja, već je to izrekao Goran Petrović, načelnik resora DB-a, pred sudom. Niko od nas nije smeo da slaže ni jednu reč. Kada je sudija pitao načelnika resora DB-a da li ima saznanja da je neko od političara bio u kontaktu sa ovom grupom surčinsko-zemunskog klana, Goran Petrović je rekao da su to bili Vladimir Beba Popović i Čedomir Jovanović. To je bilo samo godinu dana pre atentata",dodaje.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija MILAN VERUOVIĆ ANALIZIRAO PROPUST OBEZBEĐENJA SLOVAČKOG PREMIJERA: Morali su da budu bliže njemu i da imaju TAKTIČKE TORBE