Koji su studentski zahtevi: Šta se traži i šta je dosad urađeno?

Studenti su nezadovoljni zbog načina na koji su nadležni postupili nakon nemilog događaja i izneli su četiri zahteva:

Prvi zahtev studenata u velikoj meri ispunjen, čeka se ocena Građevinskog fakulteta

Prva tri zahteva studenata direktno su povezana sa događajima od novembra, izjavio je za Mondo analitičar Milan Antonijević.

Prema njegovim rečima, jedan od ključnih zahteva - uvid u dokumentaciju - već je u velikoj meri ispunjen.

"Mislim da se sada čeka još jedna sednica rektorskog kolegijuma na kome će Građevinski fakultet dati ocenu i onih nekoliko dokumenata koji su objavljeni pre nekoliko dana. Onda možemo proceniti da li je u potpunosti ispunjeno ili ne", kaže nam sagovornik. 

Transparentnost veća nego ranije

Drugi zahtev studenata odnosi se na pokretanje krivičnog postupka i utvrđivanje odgovornosti, uključujući i potencijalne elemente korupcije, ukoliko ih tužilaštvo utvrdi, navodi Antonijević za naš portal.

"Najvažnije je da postupak bude fer i pravičan, da svi sada dostupni dokumenti budu korišćeni kao dokazi i da pravosuđe da svoj sud", rekao je Antonijević.

"Vidimo značajan iskorak u odnosu na raniju praksu - i Vlada i tužilaštvo pokazali su veću transparentnost i spremnost da objave sve dokumente", dodaje.

Treći zahtev studenata, koji se odnosio na napade na demonstrante i pomilovanja koja je predsednik dodelio, u potpunosti je ispunjen, ističe sagovornik. Prema njegovim rečima, obustavljeni su krivični postupci koji su se vodili protiv studenata, čime je ovaj deo zahteva realizovan.

Kada je reč o četvrtom zahtevu, on se odnosi na povećanje budžeta za visoko obrazovanje, koje je ministar finansija Siniša Mali najavio juče.

"Povećanje od 20 odsto, odnosno 12,01 milijardu dinara, bilo je jedan od zahteva studenata. Međutim, na početku protesta taj zahtev je bio nespretno definisan - nije bilo jasno da li se odnosi na materijalne troškove ili na ukupno finansiranje visokog obrazovanja", objašnjava Antonijević za Mondo.

Dodaje da se verovatno kroz razgovore sa Ministarstvom finansija došlo do rešenja koje omogućava smanjenje školarina, što je značajan pomak.

"Iako je ovaj potez sada direktno povezan sa protestima, on je zapravo deo dugogodišnjeg plana vlade da poveća kapacitete i podršku univerzitetima", ističe Antonijević.

"Povećanje kapaciteta i podrške univerzitetima bili su u programu vlade Ane Brnabić tada, a kasnije i u ekspozeu i programu Miloša Vučevića. Bez obzira što se sada to vezuje za proteste, više je vezano za program vlade koji je konačno sproveden posle toliko godina", kaže nam sagovornik.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li tehnička vlada može sprovesti ovo povećanje u praksi.

"Verovatno će se čekati formiranje nove vlade ili novi izbori da bi se ova odluka u potpunosti realizovala", zaključuje Antonijević.

Pravi dijalog tek predstoji, studenti u trci s vremenom

Na pitanje da li je došlo do pomaka u dijalogu, Antonijević kaže da pravi, suštinski razgovori tek treba da se održe u narednim nedeljama.

"Profesori koji su podržali studente ističu da bi posledice po njih mogle biti ozbiljne, posebno kada je reč o nadoknadi nastave. Rokovi za završetak godine zavise od fakulteta do fakulteta, ali već u februaru se dolazi do tačke kada studenti više ne mogu završiti godinu na zakonski način", upozorava Antonijević.

Zbog toga je, dodaje, ključno da se što pre pronađe rešenje koje neće ugroziti akademski status studenata.

"Kada pogledate jučerašnji poziv predsednika Visokog saveta tužilaštva, Branka Stamenkovića, za sastanak sa studentima, oni su to odbili. To donekle razumem - kada ogroman broj studenata dođe ispred tužilaštva, oni nemaju nameru da razgovaraju. Međutim, kada dobiju ponudu za razgovor, teško je odrediti ko će biti predstavnik tih studenata", objašnjava Antonijević.

Dodaje da, kako je prošlo dovoljno vremena, sada mora doći do susreta sa tužilaštvom.

"Treba videti koja je strategija samih studenata. Blokada nastave je metod, na ivici ali mora se znati šta je izlaz iz toga", zaključuje Antonijević.

Dijalog i medijatori ključ za izlaz iz krize

Milan Antonijević je u razgovoru za Mondo pomenuo da je za stvaranje stvarnog dijaloga između studenata i vlasti neophodno pronaći medijatore kojima obe strane veruju. On smatra da bi rektor univerziteta, Vladan Đokić, koji uživa podršku studenata, mogao biti na čelu tima za medijaciju, iako, kako kaže, još nije razgovarao sa njim u vezi sa tim.

"Ako su svi zahtevi studenata ispunjeni, onda studenti treba da proglase veliku pobedu. U zemlji u kojoj se ranije nisu objavljivali ovakvi dokumenti, gde nije bilo ovakve transparentnosti u utvrđivanju odgovornosti, to je značajan pomak", smatra Antonijević.

Naglašava da to nije poraz za državu, već su ovakvi koraci zapravo korisni, jer menjaju stare prakse i omogućavaju odgovor onima koji se ne slažu sa politikom Vlade.

"Država nije samo jedna politička stranka, ona se sastoji i od ljudi koji imaju različita mišljenja. Vlada mora da pojasni šta će učiniti da se usaglase stavovi i izađe u susret onima koji se ne slažu sa njenim politikama", rekao je Antonijević i dodao:

"To i Vladi, u krajnjoj liniji, da olakša poziciju. Sigurno ne želite da imate mlade ljude koji se ne slažu sa vašim politikama, želite da imate podršku svih delova društva, a naročito onih koji su najznačajniji. Vi sada formirate grupu mladih koja bi trebalo da ostane u Srbiji i da je gradi dalje. Ako se njima ne obraćate, mislim da sve druge politike poput politike nataliteta ili nekih drugih i uopšte obrazovanja mogu da padnu u vodu". 

Realno je očekivati rešenje u narednim nedeljama

Sagovornik smatra da je realno očekivati da će se u narednim nedeljama doći do rešenja u vezi sa dijalogom, zavisno od toga kako će Vlada postupiti sa povećanjem budžeta za fakultete.

"Ako Vlada nastavi sa kontinuitetom i ako ne bude izbora, mislim da je to praktično zagarantovano. Sada imate obećanje ministra finansija, a studenti bi trebalo da sednu sa Ministarstvom finansija kako bi postigli dogovor", zaključuje Antonijević.

Antonijević smatra da bi u slučaju da Građevinski fakultet ne da pozitivnu ocenu na novoobjavljena dokumenta o rekonstrukciji Železničke stanice, situacija bila jasnija u pogledu validnosti tih dokumenata.

"Građevinski fakultet je već uradio veliki posao jer je precizno odredio koji dokumenti treba da se objave, čime su olakšali državi. Ukoliko nisu objavljeni neki dokumenti, moraćemo da utvrdimo da li oni uopšte postoje, da li su nestali ili su verodostojni#, kaže Antonijević.

On dodaje da, bez obzira na to što se dešava na protestima, država mora da nastavi da funkcioniše.

"Postoje procesi koji ne mogu da čekaju, poput stranih investicija. Država mora da nastavi sa radom, možda čak i više nego obično, da bismo izbegli negativne posledice", zaključuje Antonijević.

Milan Antonijević ističe da je ispunjavanje studentskih zahteva korak prema većoj transparentnosti, što je u skladu sa evropskim stremljenjima.

"Svaka pobeda u tom pravcu je pozitivna stvar. Ne treba gledati na ovo kao na nešto što je naškodilo Srbiji", objašnjava Antonijević.

On podseća da je vlast pokazala odgovornost i na potez premijera koji je nakon incidenta u Novom Sadu u kom je pretučena studentkinja, podneo neopozivu ostavku, što, kako kaže, pokazuje zrelost i promenu.

"Politika ne može biti neozbiljna. Izjava da će studenti birati ministre je stvarno neozbiljna. Potrebno je biti realan i stvoriti mehanizme koji će Srbiji pomoći da ide brže u svim ključnim segmentima", zaključuje Antonijević za Mondo.

BONUS VIDEO:

(MONDO)