Aktuelna društvena kriza, izazvana višemesečnom blokadom Univerziteta i uličnim, neretko i nasilnim protestima, dobila je tek u poslednjim nedeljama sasvim javan i jasan politički karakter. Ta istina teško je došla na površinu jer su se mnogi akteri svojski potrudili da je sakriju, ali nisu uspeli zaslugom odgovornog i profesionalnog pristupa onih malobrojnih zastupnika objektivnog i istinitog informisanja javnosti.
Kurir je svakako bio jedan od njih - medij koji je i ovoj kolosalnoj temi, koja se protezala kroz čitavu godinu, davao dužnu pažnju i, ispostavilo se danas, bio na pravoj strani istine. Ma koliko pritisaka da je bilo, ali i otpora da se ova stvar istera načistac, naša redakcija se održala u nameri da javnosti Srbije saopšti pravu, za neke i neprijatnu, istinu.
U red takvih istina Kurira bila je i uloga rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića u urušavanju visokog obrazovanja u Srbiji, ali i njegova motivacija da studentski bunt s početka blokada kanališe ka ovome što sad imamo - konvencionalno neuhvatljivu političku grupaciju koja želi da osvoji poluge vlasti i za sebe obezbedi lukrativne pozicije.
Kurir je od samog začetka blokaderskog pokreta ukazivao na rektora Đokića kao na jednu od ključnih političkih figura u svemu ovome. Na desetine tekstova smo objavili i pokušali da upozorimo na ono što se, na žalost po celo naše društvo, pokazalo kao istina: svaki potez Vladana Đokića s najodgovornije pozicije na Univerzitetu vodio je u rastakanje visokog školstva, onoga što svaka država i nacija smatraju neprocenjivomvrednošću za budućnost i dalji razvoj.
U danima kad su studenti u blokadi osvajali simpatije dobrog dela Srbije, Kurir se suočavao sa ozbiljnim napadima, jer je optuživan da je ogoljavanjem Đokićevih motiva udario na neprikosnovenog zaštitnika “naše omladine”.
A Đokić je, kako je Kurir dosledno i argumentovanopokazao, od početka bio čovek koji je, svesno i sračunato, podelio srpsku akademsku zajednicu, favorizovao blokadere, a diskriminisao one studente koji nisu hteli u njegovo kolo, već su hteli da nastave sa studiranjem.
No, Đokić to nije hteo da im dozvoli, jer bi tako upropastio sopstveno političko putovanje na koje se uputio, a koje možda najslikovitije prikazuje sad već dobro poznata fotografija, koju je i Kurir objavio i stavio u kontekst nasilne promene vlasti. Kako smo pisali, na njoj se vidi prvi čovek tužilaštva koji vodi istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu u kafanskom društvu s osobama koje bi mogle biti predmet te istrage, uz prisustvo Đokića sa svima njima.
Podsećanja radi, reč je o Mladenu Nenadiću, glavnom javnom tužiocu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Nebojši Bojoviću, bivšem predsedniku skupštine "Infrastrukture Železnice", koji je na toj funkciji bio u vreme pada nadstrešnice, kao i Milutinu Miloševiću, bivšem izvršnom direktoru "Infrastrukture Železnice", koji je bio nadležan za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom.
Kurir je i mnogo tekstova posvetio Đokićevim aktivnostima izvan Srbije, koje su u kontekstu njegovog brutalnog ignorisanja državnih institucija Srbije imale posebnu težinu. Pokazali smo i objasnili zašto je svaki rektorov odlazak u Brisel, ili neku drugu evropsku destinaciju, bio zapravo međustanica Đokićeve političke odiseje. Kurir je svaki put otkrivao kakav sadržaj su imale Đokićeve poruke za strance. Ispostavilo se da je on bio svojevrsna prethodnica blokaderima na svim onim adresama izvan Srbije na kojima su sa dobrodošlicom dočekivane optužbe na račun Srbije, a došlo se i do zahtevanja od EU da uvede sankcije nosiocima vlasti u Srbiji.
Sada je na videlo izašla istina koju je Kurir sve vreme obelodanjivao: Vladan Đokić imao je od početka političku agendu i zadatak da napravi ovo što je od Univerziteta nastalo.
Samo jedno u moru argumentovanih upozorenja Kurira bilo je i ono kad smo insistirali na tome da je delovanje rektora štetno i da grubo gazi Zakon o visokom obrazovanju u situaciji kad sa svoje pozicije podržava studente u blokadi, hrani njihove političke ambicije i omogućava im da ne samo nesmetano obustave nastavu na svim fakultetima već i da na njima politički deluju.
Đokić je krajnji cinizam pokazao, ali istovremeno je Kuriru dao oreol zaštitnika istine, kad je dao pristanak da bude na takozvanoj studentskoj izbornoj listi. On je na taj način potpuno ogoljeno prešao u sferu dnevne politike, stavio sopstvene političke interese iznad Univerziteta i samovoljno ukinuo autonomiju Univerziteta. Kurir je, s druge strane, dobio satisfakciju da je bio na pravoj strani istine, ma koliko je to u periodu kulminacijestudentske pobune bilo proglašavano za jeretički glas.
Uostalom, isticanje zahteva da se raspišu vanredni parlamentarni izbori bila je svojevrsna katarza blokadera, pokazivanje njihovog pravog karaktera i priznavanje da je od početka postojao sasvim određeni zadatak. Priznali to ili ne, na takvo javno razotkrivanje bili su naterani, između ostalog, i zbog Kurirovog beskompromisnog traganja za istinom i raskrinkavanja na kraju.
Kad je ulog istina, za Kurir nema kompromisa!
Redakcija Kurira
· Reaguj