U politici, konstante su retkost. Posle velikih lomova, mnoge ideje nestanu, partije se raspadaju, a ljudi izgube smisao zašto su uopšte ušli u politiku. Ipak, ponekad se pojavi neko ko opstaje, ne zato što se nije menjao već zato što je znao kad i kako da se promeni.
Posle Petog oktobra, u trenutku kad je delovalo da je jedna politička priča završena zauvek, uspeo je da sačuva stranku od sigurne propasti. Da je preoblikuje, modernizuje i ponovo učini relevantnom, ne brišući njeno poreklo, ali menjajući njen jezik i mesto u društvu. Time je sačuvao kontinuitet jedne ideje u potpuno drugačijem vremenu.
Ta politička konstanta nije nastala slučajno, počela je s prosekom 10,00 na Fakultetu političkih nauka, zatim su se desetke nastavile tokom godina radnog staža na visokim državnim funkcijama:
Osam godina u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dva mandata, od kojih je u jednom nosio i odgovornost predsednika Vlade Srbije. Osam godina kao ministar spoljnih poslova, u ulozi čoveka koji je Srbiju povezivao sa Istokom i Zapadom, razgovarajući sa svima, pa čak i pevajući. Dve godine na čelu Narodne skupštine, tamo gde se politika najglasnije vidi i najteže kontroliše.
Njegovi kritičari nerado priznaju jedno: da, bez obzira na razlike u stavovima, imaju posla s jednim od najiskusnijih i najsposobnijih političkih kadrova koje Srbija danas ima.
Padali su sistemi, nestajale su ideje, menjala su se vremena, ali matematička konstanta je ostala ključna za rešenje jednačine.
U subotu, 7. februara, od 22.45 gost emisije "Neispričano" je Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije.
