Dragoljub Marković, biznismen iz Surčina i kum pokojnog premijera Zorana Đinđića, prvi put je 2019. godine govorio o njihovom prijateljstvu, događajima 5. oktobra, susretima sa Miloradom Ulemekom Legijom i ljudima iz bezbednosnih struktura.
Marković kaže da je Zorana Đinđića upoznao krajem osamdesetih godina, nakon što je čitao njegove filozofske tekstove.
"Zoran je tada pisao članke koje sam čitao i pomislio sam kako bi bilo zanimljivo upoznati takvog čoveka. Kada se vratio u Srbiju, pozvao sam ga u Surčin. Već sledećeg dana smo pravili roštilj u mojoj kući u Banovcima i od tada smo se družili do poslednjeg dana", prisetio se Marković.
Njihovo prijateljstvo, kako kaže, nikada nije bilo zasnovano na interesu. Iako mu je Đinđić nudio mesto ministra poljoprivrede, Marković tvrdi da je to odbio jer je smatrao da nema adekvatno obrazovanje za tu funkciju.
"Naše prijateljstvo je bilo iskreno. Nije bilo nikakvih interesa, niti sam tražio tendere ili funkcije", rekao je.
Susret Đinđića i Legije
Marković tvrdi da je upravo on posredovao u prvom susretu između Zorana Đinđića i Milorada Ulemeka Legije u vreme političkih previranja 2000. godine.
Prema njegovim rečima, kontakt je ostvaren preko generala Gorana Radosavljevića Gurija, a sastanak se dogodio u noći između 5. i 6. oktobra.
"Sreli su se u džipu, posle ponoći. Legija je tada rekao da će poštovati volju naroda i države. Sutradan ujutru, kod mene u kući, došao je sa nekoliko vozila i doneo ikonicu. Zakleo se da će čuvati Zorana i da mu se ništa neće dogoditi", ispričao je Marković.
On tvrdi da u to vreme Ulemek nije bio čovek pod istragama, već komandant Jedinice za specijalne operacije.
Sukobi sa kriminalnim miljeom
Marković je ispričao i da je posle 5. oktobra sukob sa kriminalnim strukturama postao neizbežan.
"Već smo bili u ratu sa mafijom. Bilo je pokušaja atentata, sačekuša i ozbiljnih pretnji. Jednom su mi ljudi iz zemunskog klana upali u kuću i praktično me upozorili", rekao je.
Kako tvrdi, zbog bezbednosnih pretnji jedno vreme je imao i po 24 policajca obezbeđenja.
Ističe da se često sukobljavao sa Đinđićem oko političkih kompromisa i načina obračuna sa kriminalom.
"Govorio sam mu da mora odlučnije da reaguje. Smatrao sam da država mora da se obračuna sa mafijom bez kalkulacija", naveo je Marković.
Poznanstvo sa britanskim diplomatom
Marković je otkrio i kako je upoznao britanskog diplomatu Džordža Bazbija, čoveka koji je, kako kaže, imao važnu ulogu u međunarodnim pregovorima devedesetih godina.
Do poznanstva je došlo potpuno slučajno, nakon incidenta u britanskoj ambasadi u Beogradu kada mu je odbijena viza za Veliku Britaniju.
"Napravio sam haos u ambasadi jer nisam mogao da odem kod porodice u London. Tada je sišao jedan službenik, smirio situaciju i ponudio mi piće. Tako smo počeli da se družimo", rekao je Marković.
Tek kasnije je, kako tvrdi, saznao da je reč o jednom od najuticajnijih britanskih diplomata tog vremena.
"Džordž Bazbi je bio jedan od ljudi uključenih u međunarodne pregovore i organizaciju Dejtonskog sporazuma. Kasnije sam upoznao i Zorana sa njim" ispričao je 2019. godine.
"Zoran nije verovao da će ga neko ubiti"
Govoreći o poslednjim godinama života premijera, Marković tvrdi da je Đinđić potcenjivao opasnost koja mu je pretila.
"Bio je uveren da niko neće pucati na njega. Govorio je da je motor Srbije i da ga ljudi vole. Nije dovoljno ozbiljno shvatao upozorenja o bezbednosti", rekao je Marković.
Dodaje da je atentat na Đinđića za njega bio lični gubitak.
"Kada je Zoran ubijen, osećao sam se kao da mi je umro najbolji prijatelj. Za mene je on pre svega bio drug, a tek onda premijer", zaključio je Marković.
BONUS VIDEO:
(Ekspres.net/Mondo)
