Danas počinje javna rasprava o Nacrtu zakona o roditelju-negovatelju. Vladi će biti upućen na usvajanje tek pošto prođu i dva okrugla stola o predlogu zakona – jedan u Beogradu i jedan u Subotici. Koje su ključne tačke ovog zakona oko kojih će biti najviše polemike, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, objašnjava Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljevanje, boračka i socijalna pitanja.
"Kada smo raspisali javni poziv za formiranje radne grupe, pozvali smo sve. Kriterijumi su bili da nije reč o novofomiranim udruženjima, već onima koja imaju nekoliko godina staža, jer smo želeli da pokažemo da uvažavamo kontinuitet u radu. Tada su se javila sva ona udruženja koja su želela da učestvuju formalno u radnoj grupi, a sva udruženja koja su ispunila minimum propisanih uslova, odnosno koja su formirana u određenom roku, dobila su pravo da učestvuju. Šesnaest udruženja, to je bila najveća radna grupa koja je tretirala jedan nacrt zakona", rekla je ministarka.
"To su bili roditelji dece sa najtežim retkim bolestima, koje javnost zna kao 'decu leptira', roditelji dece distrofičara, roditelji dece sa autizmom, Daunovim sindromom, kvadriplegičari, paraplegičari. Obuhvaćen je bio različit spektar i želeli smo da čujemo mišljenje svih njih. Oni su svi stali iza ove verzije Nacrta zakona. Kada nešto prvi put konstituišete, potrebno je da svi napravite određene kompromise. Ovaj zakon prvi put institucionalizuje status roditelja-negovatelja", objašnjava ona.
Nacrt je napravljen na inicijativu roditelja, a ministarka objašnjava šta su prepoznali u potrebi za institucionalizacijom:
"To nisu ljudi koji su neradnici; njihova briga o deci često je zahtevnija od bilo kog radnog angažmana, ona je dvočetrdesetčasovna. Oni su budni i danju i noću. Dolaze u situaciju da nemaju zdravstveno osiguranje, da nemaju svoj dinar, a ovim će to imati. Moram da naglasim da smo i do sada, po Zakonu o socijalnoj zaštiti, imali predviđenu mogućnost da roditelj koji neguje dete koje je korisnik tuđe nege i pomoći, kada navrši 65 godina, može steći pravo na minimalnu penziju, ali sada uvodimo mogućnost da se svakog meseca uplaćuju doprinosi i porezi. Svaki roditelj-negovatelj koji je nezaposlen, a kome je jedina briga staranje o detetu, imaće finansijsku naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa. On time dobija jednu vrstu izvesnosti za vreme koje dolazi. Pored te finansijske naknade koju ostvaruje, njegovo dete je i dalje korisnik dodatka za tuđu negu i pomoć u iznosu od 41.000 dinara", dodaje ministarka.
Teme javne rasprave
"Ministarstvo će predložiti rešenja koja će doprineti boljem položaju ovih porodica. Predložićemo kako ćemo definisati status za samohrane roditelje, odnosno jednoroditeljske porodice. Ukoliko jednoroditeljska porodica ima dvoje dece koja su korisnici uvećane tuđe nege i pomoći, moramo omogućiti da i drugo lice, srodnik, bude negovatelj drugom detetu, kako ne bismo diskriminisali jednoroditeljske porodice. U slučaju kada nije reč o jednoroditeljskoj porodici, nego su oba roditelja prisutna uz dete, dali smo mogućnost da, ako dvoje dece ima smetnje u razvoju i korisnici su uvećane tuđe nege i pomoći, oba roditelja mogu ostvariti pravo na status roditelja-negovatelja" - kazala je i nastavlja:
"Takođe smo razmotrili i na koji način možemo da definišemo status u slučaju smrtnog ishoda deteta. Da li se odmah gubi taj status? Nažalost, moramo i o tome govoriti. Kao Ministarstvo smo predložili da se primanja isplaćuju još šest meseci nakon tragičnog čina, ako do toga dođe, kako bi roditelj imao određenu sigurnost i kako bi mu se olakšao težak period dok ne poželi da se vrati na tržište rada. Razmatrali smo i šta će se desiti kada prosečna plata u Srbiji bude rasla, a oni ostanu na 65.000 dinara. Nismo želeli nikoga da potcenimo ili ponizimo. Kao Ministarstvo ćemo u okviru ove javne rasprave predložiti da se ta naknada usklađuje sa rastom prosečne zarade, kako se ne bi desilo da ona ikada bude ispod minimalca", objasnila je Milica Đurđević Stamenkovski.
Milica Đurđević Stamenkovski je objasnila i kolika su sredstva u proseku potrebna za izdržavanje deteta sa takvim potrebama, kao i ko je odredio finansijske granice:
"Ovo nije socijalna pomoć. Imaćete i imućne roditelje koji će ostvariti pravo i na dodatak i na status roditelja-negovatelja. Nismo uzimali u obzir imovinski status. Roditelji-negovatelji za nas nisu kategorija o kojoj brinemo zbog njihovog siromaštva, već zbog specifičnih životnih okolnosti. Reč je o radno sposobnim ljudima koji žele da rade, ali su u tome sprečeni, i oni moraju znati da će im država asistirati. Njihovo dete je korisnik dodatka za tuđu negu i pomoć u iznosu od 41.000 dinara, a taj iznos se takođe usklađuje sa indeksom potrošnje. U njihov kućni budžet će se direktno slivati preko 100.000 dinara svakog meseca, uz plaćene poreze i doprinose", kazala je ministarka.
Ona je objasnila i kako se došlo do cifre od 65.000 dinara:
"Nismo želeli da taj iznos bude na nivou minimalca, već iznad toga. U razgovoru sa predstavnicima radne grupe, taj iznos je predložen kao optimalan i realan – kao nešto što država finansijski može da iznese. Efekti ovog zakona na budžet meriće se milijardama dinara. U Srbiji trenutno ima nešto više od 13.000 ljudi koji mogu da ostvare ovo pravo", dodaje ministarka.
"Neće biti dovedena u pitanje nijedna usluga koju su deca do sada koristila. To što ste roditelj-negovatelj ne znači da vaše dete gubi pravo na dnevni boravak ili pratioca. Država će nastaviti da finansira i razvija usluge u zajednici, jer nam je veoma važno da i ti roditelji imaju predah", kaže ministarka i objašnjava kada bi zakon mogao da stupi na snagu:
"Iskreno se nadam da ćemo po okončanju javne rasprave obavestiti Skupštinu da je sve spremno, kako bi narodni poslanici mogli da se izjasne. Očekujem da ćemo svi biti solidarni, bez obzira na političke razlike. Svako je tu dao svoj doprinos, želim da budem fer i korektna. Smatram da su i određeni predstavnici opozicije doprineli ovom procesu. Gospođa Živković, kao narodni poslanik iz Bora, govorila je o tome s obzirom na to da je i lično pogođena, da ima takvu situaciju u svojoj porodici i verovatno je imala dodatni lični motiv, što ja veoma cenim. Bez obzira na naše političke razlike, treba da budemo fer - deca i porodica su teme koje nas udružuju. Kada govorimo o ovoj temi, svi imamo dobru nameru", rekla je ona.
Ministarka ističe da će se potruditi da papirologija bude što jednostavnija:
"Za nas je važno da je dete korisnik uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć, da roditelj nije radno angažovan, da roditelj ima isto prebivalište kao i dete i, što je najvažnije, da roditelj nije osuđivan, odnosno da se protiv njega ne vodi krivični postupak. To su uslovi koji su za nas bitni, a sve drugo vidimo kroz sistem. Pokušaćemo da do jeseni, kada očekujem početak primene zakona, uvedemo digitalizaciju procesa. To znači da roditelji neće morati da odlaze u Centar za socijalni rad sa papirima, nego će moći da se prijave onlajn, učitaju dokumente i da ih sistem odmah prepozna kao roditelje-negovatelje kako bi odmah ušli u proceduru. Nije nam cilj da stvaramo birokratske prepreke", poručila je ministarka.
BONUS VIDEO:
· Reaguj