Završen Beltalks 2026. u Beogradu, obratio se Vučić: "Srbija je dostigla rezultat broj 1 u Evropi"

V panel: Imperativ prilagođavanja: Konkurentnost i trgovina u novoj epohi

Govornici:

• Aleksandar Vučić, predsednik Srbije
• František Ružička, zamenik generalnog sekretara, OECD
• Aleksander Šalenberg, bivši savezni kancelar i ministar spoljnih poslova Austrije
• Karen Pirs, specijalna izaslanica Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan

Razgovor vodi Rikard Jozvijak, urednik za Evropu, Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty

"Pitanje je komplikovano. Manje je investicija nego ikada pre, iz raznih razloga, ne samo ovde, već širom Evrope i u mnogim delovima sveta.

Srbija je u prvoj polovini godine dostigla stopu rasta 3,5 odsto, a to je rezultat broj 1 u Evropi. Da li sam apsolutno zadovoljan?

Nisam. Nije moguće praviti planove sa velikim ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku.

Malopre sam čuo da je cena gasa 168 dolara na hiljadu kubika, a cena nafte premašila 100 dolara. Ako govorimo o svetskoj trgovini, ne radi se o tržištu.

Danas vidimo da svi se bave ne samo subvencijama, već uvode barijere, tarife, carine protiv konkurenata da bi napravili prednosti za sopstvena preduzeća. Tako dolazimo do sveta koji je nesiguran i gde ne možete planirati. Nama je išlo nešto bolje od ostalih u regionu, ali ne možemo biti zadovoljni ako svima ne ide kako treba", započeo je Vučić.

Predsednik Srbije je potom govorio o sahrani Ratka Mladića. Odgovorio je na kritike na račun Srbije.

"Lako bi mi bilo da se pravdam, ne želim to da radim. Lako je pronaći žrtvenog jarca i reći imamo državnog krivca, to je uvek Srbija, to je Vučić, ali niko nije dublje analizirao situaciju.

Kada je ratni zločinac Praljak 2017. izvršio samoubistvo u Hagu, u hrvatskom parlamentu, imali su izjavljivanje saučešća i minut ćutanja, imali su i deklaraciju u kojoj su neprihvatljive svih šest presuda protiv hrvatskih generala. Niko nije hteo da se zapita da li je bilo nečega gde smo mi krivi.

Niko se nije zapitao zašto su ti ljudi u tako velikom broju prisustvovali sahrani. To je zato što je ljudima dozlogrdilo da nas ponižavaju.

Srbi jedini nisu hteli da se otcepe od Jugoslavije, a samo su Srbi optuživani i osuđivani na zatvorske kazne. Dejtonski sporazum je promenjen na desetine puta.

Briselski sporazum iz 2013. mi smo sve ispunili, nažalost smo rasformirali policiju i sudski i pravosudni sistem, a oni još nisu formirali ZSO. A prošlo je 13 godina.

EU je bila supotpisnik. Zar ne vidite šta je razlog?

Možda nismo toliko daleko od najgoreg scenarija i zato sam svom narodu rekao, moramo da zaboravimo sve, moramo da budemo fokusirani na svoj ekonomski rast. Ne treba nam nikakav rat, nikakvo drugo poluvreme.

Možda smo jedini kojima ne treba drugo poluvreme. Očekivali smo da će doći 20-30.000 ljudi.

Očekivali smo više ljudi iz RS. Ali, nisam bio iznenađen emocijama.

Mir je prvi prioritet srpskog naroda. Moramo da radimo na našem putu za EU.

Da li će biti neke odmazde? Mislim da hoće", dodao je Vučić.

Osvrnuo se Vučić i na Međunarodni samit o svemiru u Parizu na kom je učestvovao juče i danas. Otkrio je anegdotu sa svečane večere.

"Ne mislim da kao Evropljani svi mi zajedno imamo sve karte u svojim rukama. Sinoć sam na večeri u Parizu i nisam ništa znao o svemiru.

Pripremio sam se i zapitao se kako si tako glup, predsednik si zemlje, a ne znaš ništa o toj temi. A onda sam sedeo okružen predsednicima najvećih francuskih kompanija.

Pitao sam iskreno predsednika firme Planet koja obezbeđuje 80 odsto satelita za Ukrajinu, kakva je situacija u svetu. On mi je rekao, Amerika kasni za nama šest meseci, što znači da je tesna trka.

Pre 20 godina je bila drugačija situacija, Evropa je bila mnogo niže. Da vam postavim pitanje. Pre 11 godina otišao sam u Srebrenicu, tamo sam se poklonio ispred spomenika i ostavio cveće.

Onda sam ozbiljno napadnut i skoro linčovan. Nije bilo nikakve istrage i nikad niko od njih nije tražio da neko bude uhapšen.

Ne govorim ovo da bih kritikovao, nego zato što kad god smo bili blizu da se pomirimo s Bošnjacima, neko je nešto uradio. I ova situacija s Mladićem je za to iskorišćena, da se pokrene najgora moguća kampanja protiv Srbije.

Da li verujete da su svih120.000 ljudi zločinci? Neki krugovi u svetu ne žele mir i stabilnost ovde u regionu. Zato moramo da budemo mudri i oprezni.

Imao sam koalicionog partnera kada sam dobio 48 odsto glasova, a on 3 odsto. Ušao mi je u kancelariju sa spiskom uslovima.

Prvi uslov na spisku bio je da naši ljudi ne rade nedeljom, a za petak i subotu da vidimo. Ja sam promenio zakon o radu, smanjivao penzije i plate u javnom sektoru...

Ko je to uradio u Evropi? Niko.

Naše rezultate niko ne može da negira. Verujem da moramo da radimo mnogo više nego ranije, inače ćemo sve da izgubimo.

Da li ste bili skoro u Uzbekistanu, Kazahstanu... Njihova stopa rasta je između 7 i 8,5.

Mi to ne vidimo, mislimo da su na periferiji. Osim u demokratiji, prešišali su nas u svemu zato što su vredni. Moramo da prestanemo sebe da precenjujemo, a da druge potcenjujemo", ocenio je predsednik Srbije.

PANEL IV: Novi dogovor za Evropu: integracija bez punopravnog članstva?

Kada su lideri Albanije i Srbije zajednički pozvali na ubrzani pristup jedinstvenom tržištu EU i Šengenu - bez prava veta, bez komesara i bez menjanja strukture glasanja - suštinski su na novi način postavili pitanje proširenja.

Da li je predlog Rame i Vučića stvarno strateško otvaranje ili taktika pritiska? I kako ga tumače države članice EU?

Kako osmisliti diferenciranu integraciju tako da ubrza približavanje i očuva podsticaje za reforme, umesto da postane način zaobilaženja pristupanja zasnovanog na zaslugama i narušavanja integriteta procesa donošenja odluka u EU?

Panel je krenuo sa planom Vučić-Rama, o čemu je govorio ministar Marko Đurić.

"Inicijativa koju ste pomenuli bi trebala da se tumači kao deo naših napora kako bismo pogurali region ka budućnosti i kojom ćemo graditi veze u regionu. Uvek verujem da bi Srbija trebala da koristi svoju prednost. Dok se veliki igrači odlučuju o tempu pristupanja, mislim da mi ne bi trebalo da sedimo. Ne samo što smo spremni i sposobni, sposobni smo i da radimo zajedno i da predstavimo region. Ne samo ova inicijativa Vučić-Rama, već i prethodno što su radili predsednici. Da li to znači da je sve rešeno, ne, ali važno je poslati poruku o smeru. Ja sam osoba koja smatra da Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, ali hoću da Srbija ima pravo glasa, hoću da se pitamo. Takođe sma svestan činjenice da nije sve u našim rukama. Da li treba da sedimo u narednih 15 godina i da čekamo ili da preuzmemo inicijativu i toj dilemi ja definitivno glasam da treba nešto uraditi", kazao je ministar.

Da li je Srbija prerano otkrila svoj cilj i plan povodom pripajanja Evropskoj uniji?

"Ja ću sada citirati jednog zvaničnika 'Da ne bi trebalo da govorimo unapred ono što nam je najvažnije, jer će nas to staviti na kraj reda'. Moj odgovor je - mi ne želimo takve odnose ni sa zemljama članicama, ni sa Briselom. Želimo odnos u kome svi pobeđujemo".

Pripajanje Ukrajine Evropskoj uniji jedno je od glavnih pitanja, a ovaj narod ima jasan cilj.

"Mi prihvatamo samo puno članstvo u EU, sve druge varijante naš narod ne podržava. Preko 80 odsto Ukrajinaca podržava pripajanje EU, prva stvar koju ljudi očekuju je bolja budućnost za njihovu decu i mir", kazao je Kava.

Direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Tomas Bocioš navodi da je pristup fleksibilan.

"Pre svega polazište naše politike je da je budućnost regiona u Evropi. To je cilj, a put bi za neke zemlje mogao biti sporiji. Naš pristup je fleksibilan. Moramo uzeti u obzir da proces ima dva neka pravca - tehnički i politički. Ima puno posla".

Predstavnica vlade Češke za Balkan, Edita Hrda je komentarisala inicijativu Vučić-Rama.

"Bili smo impresionirani, inicijativa je stigla u pravom trenutku. Geopolitička situacija se menja u Evropi, veliki je pritisak. Kada pogledate na to što Rama i Vučić govore, oni kažu možemo da napravimo ustupke, to je veoma zanimljivo. To je dalo podsticaj državama članicama koje su počele da razmatraju različite situacije. Moramo da pogledamo različite zemlje kandidata, nekima moramo da pomognemo više, pristup mora da bude individualan. Tu je Crna Gora, ona će biti primer. Moramo videti kako će EU funkcionisati", rekla je Hrda i dodala:

"Srbija bi otvorila Klaster 3 da se zasniva samo na zaslugama".

Viši savetnik Pupin inicijative, Kauš Arha zadovoljan je što Srbija i Amerika imaju dijalog.

"Uopšte se ne slažem sa vama, ne bih rekao da je američki zadatak da savetuje Ervopljane. Mi nismo poznati po mudrosti. Mislim da u ovom trenutku, da Amerika ima strateški dijalog sa Srbijom i to je transformativna stvar, takođe imamo uspešan dijalog sa Poljskom i Rumunijom, a to što ga imamo i sa Srbijom je izueztno važna stvar. Jača Amerika je dobra za Evropu, jača Evropa je dobra za Ameriku. Srbiji je mesto u Evropi", naveo je viši savetnik i dodao:

"Ono što znamo da nije dobro za Evropu i svet je odgovor koji kaže - mi tako ne radimo. To nije dobar odgovor, mora da se nađe neko drugo rešenje. To je nepromenljivo, i to sad važi i za Srbiju, nije ceo teret na Evropi. Amerika ima potpuno suprotne interese od Rusije. Morate pogledati suštinska pitanja, kada se jednom oko toga dogovorite, kasnije možete o slojevima. Kad se odlučite koji su vam interesi, o tome ćemo otvoreno govoriti."

Ministar spoljnih poslova Srbije je potom dodao:

"Hteo sam da se pohvalim našim strateškim dijalogom sa Amerikom, msilim da se naš odnos unapredio posebno u poslednje tri godine. Moji sastanci sa Markom Rubiom su doprineli, pa sada kada pričamo o energetici, imamo velike projekte, sa još nekolicinom partnera, radimo zajedno kada je reč o nauci, obrazovanju, odbrani.. To je važno i kao deo transatlanske slagalice. Da dodam, da ponekad osećam kao da se od nas očekuje kao da se pridružujemo nekom algoritmu. Suština bi trebalo da bude da smo uključeni kao veliki partneri u zajednicu velikih naroda i nećemo odustati od tog cilja, pričaćemo sa našim prijateljima iz Ukrajine i Moldavije", kazao je Đurić.

Da li je zajednički put Srbije i Ukrajine, olakšavajuća okolnost i zapravo cilj ovih zemalja?

"Da mislim da bi to bio dobar pristup, ukoliko bismo i jedni i drugi dobili tu priliku da se priključimo EU. Obe zemlje imaju svoje specifičnosti. Kada je reč o obe zemlje izbor je vitala i trebali bi da nađemo neku varijantu da se pridružimo, a ta kombinacija bi bila dobro rešenje i za EU i za obe države", naveo je zamenik ministra finansija Ukrajine, Oleksander Kava.

"Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Šengenu je pobeda za sve", dodao je Đurić.

"Srbija i Evropa su dobar partner Americi, mogu biti i bolje. To važi i za nas. Evropa je u težoj situaciji nego što je bila, imate i pretnju Rusije i Kine, koja je velika i u tom kontekstu kada Evropa mora da odluči šta su njeni prioriteti", istakao je Arha.

Predstavnici članica EU imali su priliku da savetuju Srbiju i Ukrajinu na putu ka pripajanju EU.

"Mi smo zajedno u tom procesu ujedinjavanju, ali treba se fokusirati na reforme", kazao je Bocioš, dok je Hrda dodala:

"Objasnite šta se događa i šta vam je potrebno i kako možemo da vam pomognemo. Mi smo tu da pokažemo šta smo radili i gde smo grešili, mi smo tu za vas, reč je o našoj zajedničkoj budućnosti".

Ana Brnabić o potencijalima Srbije u AI sektoru

"Srbija ima dokazani kapacitet u tom domenu, pokazali smo da ono što danas može da se uradi za 10 godina, bilo je nemoguće učiniti ili predvideti za dve ili tri decenije. IKT sektor najbrže raste u celoj ekonomiji tako da imamo više od 60.000 novih radnih mesta u toj oblasti. Kada govorimo o AI, morate imati neke preduslove da biste razmišljali o spremnosti neke zemlje da se nadmeće u ovom sofisticiranom polju. Imamo sve potrebne preduslove, prvo, to su podaci. Ne možete razmišljati ako nemate podatke, imamo eupravu. Drugi preduslov čine znanje i talenat, a treći infrastruktura. To su data centri i superkompjuteri, napravili smo najmoderniji data centar nivoa 3, jedan od tek osam takvih centara u Evropi. Naručili smo treći superkompjuter koji će biti ugrađen sledeće godine. Sa druge strane, izazovi su brojni, potrebno nam je više energije, a pomenuću i Direktivu o zaštiti podataka. Pitanje je da li uopšte možemo da budemo konkurentni i da obrađujemo toliku količinu podataka sa sadašnjom direktivom EU. Neki od zakona EU moraju da se promene da bi EU bila dovoljno konkurentna", istakla je.

Marko Čadež je istakao da su potrebni modeli, personalizacija, prilagođavanje izuzetno dobro obučenih modela koji mogu da se koriste u preduzećima, od banaka do državnih preduzeća.

"Radimo na dva puta za razvoj modela mašinskog učenja u Srbiji. Jedan je ono što radimo sa Mistralom, gde naše softverske kompanije razvijaju osnovne modele, koji će biti završeni do EXPO 2027. A onda imamo i privatne procese, mi smo država koja ima privatne data centre i sada posedujemo bolju tehnologiju sa čipovima", naveo je predsednik Privredne komore Srbije.

Bogdanović je rekao da veštačka inteligencija nije prolazna moda ili ukras već da gledamo kako ona može sve suštinski da promeni.

Panel III: Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost

Veštačka inteligencija ubrzano postaje novi izvor ekonomske moći, menjajući tokove kapitala, mesta na kojima nastaju inovacije i regione koji privlače industrije budućnosti. Kako Evropa ubrzava svoju digitalnu transformaciju, Zapadni Balkan ima priliku da se pozicionira kao centar za inovacije, data centre i nove tehnologije.

Učesnici:

• Stefan Andonovski, ministar digitalne transformacije Republike Severne Makedonije
• Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
• Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
• Aleksandar Bogdanović, izvršni direktor i predsednik Izvršnog odbora banke "Yettel"
• Razgovor vodi: Danijel Braun, generalni direktor GLOBSEC-a

EUmeter prvi put na jednom mestu objedinjuje sve o putu Srbije ka EU

Na konferenciji BELTALKS: Belgrade Economic Talks, u organizaciji GLOBSEC-a, predstavljen je EUmeter, nova digitalna platforma WMG fondacije za sistematično i transparentno praćenje napretka Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

EUmeter je predstavila Irena Petrović, direktorka WMG fondacije.

Koliko je Srbija zaista napredovala na putu ka Evropskoj uniji, u kojim oblastima je ostvarila najveći pomak, gde reforme kasne i koliko je daleko od ispunjavanja uslova za članstvo – odgovore na ova pitanja od danas je moguće pratiti na jednom mestu.

Platformu je osmislila i realizovala WMG fondacija u okviru inicijative EUpravo zato, u saradnji sa timom eksperata za evropske integracije. EUmeter se oslanja na relevantne strateške dokumente, planove reformi i nalaze Evropske komisije, a podatke predstavlja na način koji omogućava jednostavnije praćenje napretka i poređenje Srbije sa drugim državama kandidatima.

"Prelazak na zelenu energiju je strateški neophodan"

Ambasador Ferguson je govorio o klimatskim i energetskim ciljevima Velike Britanije, a ta zemlja ima dosta da ponudi i našoj zemlji i regionu, ne samo finansijski već i znanjem.

"Imamo veliku ponudu za ovaj region, a to je do 15 milijardi evra za projekte. Bitna je saradnja, a ne da se nadmećemo kao konkurenti. Pitanja treba da rešavamo zajedno, a mi imamo iskustvo. Mi možemo da budemo pružaoci kapitala u narednih 50 godina", naveo je.

Ferguson je istakao da je energetska bezbednost u regionu povezana sa geopolitičkom orijentacijom.

"To jeste važno, na primer ako ste vezani za samo jednog aktera, onda ne možete reći da ste suvereni. Situacija sa NIS-om je, recimo, veliki izazov i Srbija to želi da reši. Takođe postoji spremnost određenih država da energiju koriste i kao oružje i sredstvo pritiska, a to često dolazi preko fosilnih goriva tako da je prelazak na čistu zelenu energiju je strateški neophodan. Udruživanje regiona je tu vrlo bitno kako bi se povećale koristi", naveo je ambasador Velike Britanije.

Đedović Handanović o saradnji sa Rusijom

"Kada se jedna zemlja oslanja na jednog dobavljača, uvek postoji mogućnost da se vrši pritisak. Ali pritisak ne treba brkati sa partnerstvom, jer taj jedan dobavljač može da bude i koristan. Srbija je, kao i većina zemalja EU, imala partnerstva sa Rusijom u energetskom sektoru kako bi imala sigurne dotoke gasa i to pod veoma povoljnim uslovima, na zadovoljstvo obe strane. Ipak, promenila se situacija u svetu, a određene zemlje su uvele sankcije na uštrb sopstvene ekonomije. Srbija ide svojim putem koliko zna i ume i u najboljem interesu sopstvenog naroda. Ukoliko imate više alternativa, to je diverzifikacija, a da bismo to imali, moramo imati više materijalnih mogućnosti, pa smo sada u stanju da se oslanjamo na više dobavljača. Vrlo je važno imati alternative i stvoriti izbore za njih, ali država mora da ima slobodu izbora. Spoljna politika je složena, za nekoliko decenija ćemo možda imati neke nove okolnosti, ali je važno da poštujemo međunarodno pravo i poredak", navela je ministarka koja je istakla da se ne može tek tako odustati od nekog partnera, ali da je bitno poštovati međunarodne konvencije.

"Srbija je dosta ostvarila u protekle 4 godine"

Ministarka tehničke vlade, Dubravka Đedović Handanović, istakla je da je Srbija uspela da se izbori sa svim izazovima.

"Srbija je dosta ostvarila u protekle 4 godine, diverzifikovali smo puteve kojima gas stiže, uveli kapacitete za obnovljive izvore energije, moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana je ukinut, sada smo otključali taj važan i veliki potencijal. Započeli smo niz novih investicionih projekata koji će dovesti do dalje diverzifikacije, radi se na novim interkonektorima sa susednim zemljama kako bismo imali dodatne putanje za snabdevanje.

Građani nisu osetili energetsku krizu koja je izbila još 2022, cene su skočile zbog rata u Ukrajini. Širom Evrope smo videli da se cene gasa i struje povećavaju, to u Srbiji nije bilo tako. Osim toga, mi se već 18 meseci suočavamo sa sankcijama NIS-u, a uprkos tome što tri meseca nismo dobijali sirovu naftu, nismo imali nestašice. Potom je izbio rat u Iranu, kada su ponovo skočile cene nafte, a Srbija nije doživela skok cena. Niski vodostaj reka je uticao na rad hidroelektrane, ali smo prevazišli i te izazove. Pokazali smo da smo spremni da na brojne izazove odgovorimo adekvatno", istakla je ministarka.

Panel II: Energetska bezbednost 2.0: od diverzifikacije do otpornosti sistema

Debata o energiji sve se više pomera ka otpornosti sistema, pristupačnosti cena i dugoročnoj strateškoj stabilnosti.

Kako region može da uskladi ubrzano širenje obnovljivih izvora energije sa potrebom za stabilnošću mreže, pristupačnim cenama i sigurnošću snabdevanja?

U kojoj meri Zapadni Balkan, u saradnji sa Ukrajinom i drugim novim energetskim partnerima, može postati aktivan učesnik u evropskom integrisanom i fleksibilnom energetskom sistemu?

Učesnici:

• Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije
• Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
• Petr Brežina, predsednik kompanije Westinghouse Electric Company
• Razgovor vodi: Jakov Devčić, direktor Predstavništva za Srbiju i Crnu Goru iz fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung

Francuska podržava Srbiju i otvaranje Klastera 3

"Francuska se slažno zalaže za otvaranje poglavlja, ali to ne znači automatski i zatvaranje. Klaster 3 zahteva određeno vreme, kao i drugi klaster naravno. Mi smo morali da odlučimo da li ćemo taj klaster zatvoriti ili ne, i smatram da bi to osim tehničke dimenzije poslalo jasnu poruku celoj zemlji. To poručuje da mi jesmo na strani Srbije i Zapadnog Balkana, ali otvaranje Klastera 3 za obične građane zvuči kao tehičko pitanje, ali je značenje vrlo bitno", istakao je Rene Troka, izaslanik Francuske za ZB.

Trka za investicijama

Siniša Mali je rekao da najnoviji podaci kažu da je Srbija u drugom kvartalu imala stopu rasta od 2,8 odsto, stopa nezaposlenosti je rekordno niska, stabilan je kurs, rekordno su visoke rezerve strane valute...

"Mi smo jedina zemlja koja se kandiduje za EU, sa dobrim kreditnim rejtingom, to govori o našoj ekonomskoj situaciji i politici koju vodimo. Međutim, danas je ono što nije normalno postalo normalno. Moramo istaći da 60 odsto stranih investicija na Zapadni Balkan dolazi u Srbiju, jer mi jesmo dominantna ekonomija u regionu, ali globalna neizvesnost jeste velika, sada imamo i krizu u Persijskom zalivu. Sve je to doprinelo sporijoj stopi globalne ekonomije i veći je rizik u smislu investicija. Moramo ubrzati put ka EU, a tako ćemo biti atraktivniji i sigurniji kao destinacija za ulaganja

Na pitanje kako se može "reklamirati" ulaganje u ZB, Mali je odgovorio - raznolikost je u redu, ako integrišemo region to je 18 miliona ljudi i možemo da dodamo godišnjem BDP-u, 7,6. odsto. Raznolikost je pozitivna, zašto da nas ne prime kao celinu u EU, logično je da sve zemlje i ceo kontinent budu deo Unije", rekao je Mali.

On ističe integraciju umesto pukog pristupanja. "Mi smo čvrsto na putu ka EU i nadamo se da ćemo što pre biti članica, ali insistiramo na integraciji, a ne toliko na samom pristupanju, ne treba nam pravo glasa, već prostor da naši ljudi i roba cirkulišu slobodno jer to donosi napredak".

Sorel je istakao da je povezanost ključna i Srbija na tome već radi poput SEPa-e ili zelenih koridora.

"Mnogo toga se već dešava, ali možda ne dovoljno brzo, ali krajnji cilj je region unutar EU".

Integracija ne počinje tek pri pristupanju u EU

Robert Vaš je na samom početku istakao da jedna nedelja u politici traje vrlo dugo, "a tako se upravo osećamo u Srbiji". Kako je naveo, našu zemlju očekuje važnih šest nedelja.

"Ali, gledajmo dalje od politike i fokusirajmo se na ekonomiju u narednoj deceniji. Moja prva poruka je da ekonomska integracija ne može da čeka datume za proširenje. To ne treba da se dogodi za 10 godina već sutra", naveo je Vaš dodavši da region i drugi susedi mogu da postanu deo rešenja.

Prema njegovim rečima, ekonomska integracija ne mora da počne tek sa pristupanjem nego mnogo ranije i ne može se deo evropskog kontinenta ostaviti po strani i izvan EU, prenosi EUpravo zato.

Šta nas očekuje na početku foruma

Forum BELTALKS otvaraju Robert Vaš, predsednik i osnivač GLOBSEC-a, i Vladimir Bilčik, viši saradnik ove organizacije i bivši poslanik Evropskog parlamenta.

Nakon otvaranja sledi panel „Trka za investicijama: kako Zapadni Balkan učiniti privlačnim za investicije?“, koji će se baviti načinima za privlačenje dugoročnog privatnog kapitala, jačanjem regionalne povezanosti i pozicioniranjem Zapadnog Balkana kao strateškog partnera Evrope u novom talasu industrijskih investicija i obnovi Ukrajine.

U panelu učestvuju Siniša Mali, Damijen Sorel, Rene Troka, Marina Hlistun i Jan Ružička, dok razgovor vodi Rafael Minder, dopisnik Fajnenšel tajmsa za Centralnu Evropu.