- Hašim Tači je osuđen na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, a ne pred starim Haškim tribunalom.
- Taj sud je osnovan 2015. pod pritiskom Zapada, nakon izveštaja Dika Martija o zločinima OVK i trgovini organima.
- Tači je tada politički pomogao osnivanje suda, verujući da će ga lakše kontrolisati, ali ga je ista institucija kasnije optužila i osudila.
Bivši predsednik takozvanog Kosova i jedan od osnivača OVK, Hašim Tači, osuđen je danas na 25 godina zatvora zbog stravičnih ratnih zločina. Međutim, iza ove višedecenijske robije krije se verovatno najveći politički paradoks u novijoj istoriji Balkana - Tačija je osudio sud koji je formiran upravo zahvaljujući njemu.
Iako se suđenje odvijalo u Hagu, sud koji je danas izrekao presudu Tačiju i njegovim saradnicima nije onaj stari Haški tribunal, koji je zatvoren 2017. godine, već specifična institucija poznata kao Specijalizovana veća Kosova (SVK). Evo šta je zapravo ovaj sud, ko ga je osnovao i kako je Tači upao u sopstvenu pravnu zamku.
Šta su Specijalizovana veća Kosova i zašto su u Hagu?
Specijalizovana veća Kosova, u javnosti poznata i kao Specijalni sud za Kosovo, predstavljaju takozvani "hibridni" sud. Pravno gledano, to je sud koji pripada kosovskom pravosudnom sistemu i primenjuje njihove zakone, ali se fizički nalazi u Holandiji.
Celokupno sedište, sudnice i pritvorske jedinice izmeštene su u Hag iz jednog glavnog razloga - zaštite svedoka. Ranija suđenja pripadnicima OVK na Kosovu redovno su propadala zbog surovog zastrašivanja svedoka i curenja informacija.
Da bi se obezbedila potpuna neutralnost, u ovom sudu ne rade lokalne sudije niti tužioci, već isključivo međunarodni stručnjaci iz zemalja Evropske unije i partnerskih država, a rad suda pretežno finansira EU.
Sud je fokusiran isključivo na zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad Srbima, Romima, ali i političkim neistomišljenicima među samim Albancima, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Ultimatum Zapada i izveštaj Dika Martija
Povod za osnivanje suda bio je čuveni izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija iz 2011. godine, u kojem su do detalja opisani monstruozni zločini OVK, uključujući i trgovinu ljudskim organima ("Žuta kuća").
Nakon što je međunarodni istražni tim potvrdio ove navode, Zapad je Prištini postavio jasan ultimatum: ili ćete sami, kroz svoju Skupštinu, osnovati sud koji će se baviti ovim zločinima, ili će to učiniti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kako je Tači sam sebi presudio
Te 2015. godine, proces osnivanja suda naišao je na ogroman otpor među Albancima na Kosovu. Veterani OVK i većina partija su se oštro protivili. Skupština Kosova je u junu te godine čak odbila da usvoji ustavne amandmane potrebne za osnivanje suda.
Međutim, tada na scenu stupa Hašim Tači, koji je u to vreme bio potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova. Iako je odlično znao da je izveštaj Dika Martija usmeren prvenstveno protiv njega i njegove "Dreničke grupe", Tači je iskoristio sav svoj politički uticaj da slomi otpor.
Njegov motiv je bio jasan: želeo je po svaku cenu da izbegne osnivanje tribunala pod okriljem UN, gde bi Rusija i Kina imale pravo veta i ogroman uticaj. Verovao je da će, ukoliko sud bude formalno deo kosovskog sistema i pod sponzorstvom Zapada, moći lakše da ga kontroliše ili da će optužnice biti blaže.
Izvršio je ogroman pritisak na poslanike svoje Demokratske partije Kosova (PDK) i iz drugog pokušaja, u avgustu 2015. godine, Skupština Kosova je izglasala osnivanje suda.
Pet godina kasnije, u novembru 2020. godine, Tači je sa mesta predsednika Kosova morao da podnese ostavku i preda se tom istom sudu jer je protiv njega potvrđena optužnica. Danas, ista ta institucija koju je stvorio kako bi izbegao gori scenario, osudila ga je na četvrt veka zatvora.
BONUS VIDEO:
