- Evropska komisija predlaže strože zaštitne mehanizme za nove članice EU, kako bi se sprečilo ponavljanje slučaja Viktora Orbana i kršenje demokratskih vrednosti.
- Nove članice bi imale probni period od 15 godina, uz mogućnost gubitka prava glasa ili sredstava iz fondova EU ako prekrše pravila vladavine prava.
Evropska komisija želi da osigura da se među sledećom generacijom država članica EU ne ponovi slučaj Viktora Orbana, dok izlaže planove za pripremu proširenja bloka na istočnu Evropu u narednih nekoliko godina.
U intervjuu za Gardijan i druge evropske listove, evropska komesarka za proširenje Marta Kos izložila je predloge za posebne zaštitne mehanizme kako bi se blok zaštitio od lidera koji bi mogli da krše demokratske vrednosti i drže proces donošenja odluka kao taoca, što je obrazac ponašanja koji je za mnoge oličavao mađarski premijer.
"Nema više Viktora Orbana", rekla je Kos. "Moramo imati brže mehanizme od samog Člana 7 (sankcije koja omogućava suspenziju prava glasa države članice) ako bi nove članice išle protiv vladavine prava, demokratije ili naših vrednosti."
Prema planovima koje je Kos objavila u utorak, svaka nova država članica EU suočila bi se sa probnim periodom od 15 godina, tokom kojeg bi joj mogla biti oduzeta prava glasa ili sredstva iz fondova EU zbog kršenja osnovnih demokratskih vrednosti ili lojalnosti EU, odnosno principa iskrene saradnje. Planove bi morale da prihvate države članice EU, piše Gardijan.
Član 7 Ugovora o EU omogućava državama članicama da oduzmu pravo glasa državi članici koja krši pravila zbog "ozbiljnog i trajnog kršenja" demokratskih vrednosti. Međutim, ova takozvana nuklearna opcija nikada nije aktivirana, uprkos dugotrajnim raspravama o nazadovanju demokratije u Poljskoj i Mađarskoj pod prethodnim vladama.
Krajnja sankcija nikada nije primenjena, uglavnom zato što su dva centralnoevropska saveznika koristila svoje pravo veta da bi se međusobno zaštitila.
Prema novim predlozima, prag za suspenziju prava glasa, ili neku drugu kaznu, zbog kršenja demokratskih standarda bio bi niži. Jedan zvaničnik EU izjavio je: "Ovo je velika inovacija i važna poruka građanima u zemljama koje su skeptičnije prema proširenju da imamo veoma snažan okvir čak i ako nešto pođe po zlu nakon proširenja."
Međutim, zvaničnici su priznali da bi ova vremenski ograničena zaštitna mera na kraju istekla.
"Kada bi ova (zaštitna mera) bila neograničena, imali bismo... situaciju u kojoj postoje članice prvog i drugog reda", rekla je Kos.
4 zemlje predvodnice procesa evrointegracija
Poziv na strože zaštitne mehanizme dolazi u trenutku novog zamaha u proširenju EU, pri čemu su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajinaoznačene kao predvodnici procesa.
Izbijanje rata u Ukrajini u februaru 2022. godine naglo je vratilo pitanje proširenja EU u prvi plan, nakon godina zastoja. Ukrajina i Moldavija podnele su zahteve za članstvo u EU samo nekoliko dana nakon ruskog napada, što je pokrenulo napore za pridruživanje EU na Zapadnom Balkanu – regionu od 17,4 miliona stanovnika u kom se Rusija i Kina nadmeću za uticaj.
Trenutnih 27 država članica EU mora jednoglasno da se saglasi sa prijemom novih članica, pri čemu je skepticizam posebno visok među francuskim i češkim biračima.
Uprkos tome, Kos je izjavila da veruje da je proširenje politički moguće.
"Države članice takođe razumeju šta je u igri", rekla je ona, ukazujući na borbu za uticaj u istočnoj Evropi i na Balkanu. Rusiju i Kinu označila je kao "spoljne remetilačke faktore koji ciljaju naše kandidate".
Opisujući proširenje kao "strateški interes", rekla je: "Ako nismo u stanju da integrišemo naše susedstvo, doći će neko drugi i iskoristiti ih kao oružje protiv nas."
Kao primer, navela je da je Rusija "investirala milione" pokušavajući da odvrati zemlje od evropskog puta, pominjući izbore u Moldaviji, zemlji kandidatu za EU, i Jermeniji, koja teži bližim vezama sa EU. S druge strane, kako je sugerisala, Kina koristi svoj ekonomski uticaj kao investitor kako bi uticala na te zemlje.
Zvaničnici EU se nadaju da će sledeće nedelje otvoriti pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom o dve pregovaračke oblasti prava EU. Reč je o "klasterima", tematskim grupama pregovaračkih poglavlja, za unutrašnje tržište i konkurentnost, širokom spektru pravnih tekovina EU koji obuhvata ekonomsku i monetarnu politiku, poresku politiku, istraživanje i medije.
Kos je rekla da je "prerano za spekulacije" o tome da li zemlja koja je u ratu ili ima zamrznuti konflikt na svojoj teritoriji može postati članica EU. Potvrdila je da ukrajinski poljoprivrednici koji proizvode žito neće dobijati subvencije EU, dok se istovremeno suočavaju sa ograničenjima na tržištu EU.
Zvaničnici su naveli da Ukrajina, poznata kao žitnica Evrope i ključni snabdevač Afrike i Bliskog istoka u predratnom periodu, ima drugačije razmere proizvodnje u poređenju sa državama članicama EU.
Šta novi plan donosi Srbiji?
Ove mere za Srbiju ne podrazumevaju "probni period" tokom samih pregovora, već bi se 15-godišnji nadzor primenjivao tek po eventualnom stupanju u punopravno članstvo.
Predlog jasno signalizira zaokret u politici proširenja - članstvo više ne bi značilo da Brisel nakon prijema neke države raspolaže samo teško primenjivim mehanizmima kada je reč o vladavini prava i demokratskim standardima.
Ako bi Srbija ušla u EU po novim pravilima, tokom prvih 15 godina bila bi pod rizikom ekspresnog zamrzavanja evropskih fondova ili ograničenja pojedinih prava ukoliko bi narušila demokratske tekovine ili obavezu lojalne saradnje sa EU.
Za Beograd je izuzetno važna i stavka o bilateralnim sporovima. Buduće članice morale bi da se obavežu da neće zloupotrebljavati pravo veta radi blokiranja suseda zbog međusobnih razmirica, što direktno menja politiku odnosa na Zapadnom Balkanu.
Podsetimo, Srbija je pregovore otvorila 2014. godine i do sada ima 22 otvorena poglavlja.
Pred liderima EU teški izbori
Lideri EU razgovaraće o ovim idejama sledeće nedelje, kada će se suočiti sa teškim izborima.
Kako bi se izbegla blokada u potencijalnoj EU sa 35 članica, vlade će biti pozvane da se odreknu prava veta na pitanja kao što su oporezivanje i politika sankcija – i da prihvate da možda neće uvek imati svog evropskog komesara u Briselu.
Pokušaji smanjenja veličine Evropske komisije u prošlosti nailazili su na otpor, posebno irskih birača koji su 2008. godine odbacili Lisabonski ugovor, delom zato što su se protivili gubitku stalnog irskog visokog zvaničnika. Irska je sledeće godine glasala za ugovor, nakon što su se lideri EU obavezali da će izvršna vlast EU nastaviti da ima po jednog komesara za svaku državu članicu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
