- Srbija koristi proporcionalni sistem u jednoj izbornoj jedinici, pa se glasovi pretvaraju u 250 mandata kroz cenzus i D'Ontovu raspodelu.
- Liste moraju da pređu cenzus od 3 odsto, dok za manjinske liste važi prirodni prag od oko 0,4 do 0,5 odsto izašlih birača.
- Mandati se dodeljuju po redosledu sa izborne liste koju je potvrdio RIK, a upražnjeno mesto popunjava sledeći kandidat.
Izbori u Srbiji sve su bliže, građani će izaći na birališta 25. oktobra kako bi dali svoj glas i izabrali novi skupštinski saziv. Kada na dan glasanja ubacite popunjeni glasački listić u kutiju, vaš glas postaje deo složenog izbornog mehanizma.
Iako na prvi pogled deluje jednostavno, ko dobije najviše glasova ulazi u parlament, put od biračkog mesta do skupštinske klupe vodi kroz precizne zakonske i matematičke korake.
Srbija funkcioniše po proporcionalnom izbornom sistemu u jednoj izbornoj jedinici. To praktično znači da cela zemlja glasa za iste izborne liste i da građani biraju političke opcije, a ne pojedinačne kandidate po gradovima i opštinama.
Evo kako izgledaju ključne faze u pretvaranju glasova u 250 poslaničkih mesta.
Prebrojavanje i prvi filter
Nakon što se u 20 časova zatvore biračka mesta, članovi biračkih odbora otvaraju kutije i najpre prebrojavaju ukupnu izlaznost. Odmah potom sledi odvajanje važećih od nevažećih listića.
Za krajnju raspodelu skupštinskih mandata uzimaju se u obzir isključivo važeći glasovi koje su osvojile izborne liste. Nevažeći listići utiču na ukupnu izlaznost, ali se ne dodeljuju nijednoj političkoj opciji.
Kome ulaznicu daje cenzus od 3 odsto?
Da bi uopšte uši u trku za poslanička mesta, liste moraju da pređu takozvani izborni cenzus. U Srbiji on iznosi tri odsto od ukupnog broja birača koji su izašli na izbore. Sve liste koje osvoje manje od ovog procenta ispadaju iz dalje računice, a glasovi dati tim opcijama postaju takozvani "rasuti glasovi".
Međutim, ovde postoji važno pravilo koje štiti prava manjina. Za stranke i koalicije nacionalnih manjina ne važi cenzus od tri odsto, već se na njih primenjuje prirodni prag. Da bi osvojile mandat, manjinskim listama je potrebno da pređu minimalan broj glasova koji odgovara vrednosti jednog "punačkog" poslaničkog mesta u idealnoj podeli - što je najčešće između 0,4 i 0,5 odsto izašlih birača.
D’Ontov sistem
Kada se napravi konačan spisak lista koje su preskočile cenzus (ili ostvarile prirodni prag), na scenu stupa D’Ontov sistem najvećih količnika. Ovo je matematički algoritam koji se primenjuje u većini evropskih zemalja sa proporcionalnim sistemom.
Postupak računanja izgleda ovako:
- Ukupan broj glasova svake liste koja je prošla cenzus deli se redom sa brojevima 1, 2, 3, 4, pa sve do 250.
- Od svih dobijenih rezultata pravi se jedinstvena rang-lista sa stotinama količnika poređanih od najvećeg ka najmanjem.
- Prvih 250 najvećih količnika na toj tabeli donosi po jedan poslanički mandat listi kojoj taj količnik pripada.
Ovakav sistem u praksi pogoduje jačim političkim opcijama. Upravo kroz D'Ontove količnike, "rasuti glasovi" stranaka koje su ostale ispod tri odsto indirektno se prelivaju u korist lista sa najvećim brojem glasova.
Dodeljivanje mandata: Ko zapravo seda u skupštinsku klupu?
Kada se konačno izračuna koliko je mandata pripalo svakoj izbornoj listi, ulazi se u završnu fazu. U skupštinske klupe ne sedaju poslanici po ličnom nahođenju stranaka nakon izbora, već strogo po redosledu sa izborne liste koju je pre izbora proglasila Republička izborna komisija (RIK).
Ukoliko je određena lista osvojila 50 mandata, prvih 50 kandidata sa tog spiska postaju narodni poslanici. Ako neko od njih kasnije preuzme ministarsku funkciju, podnese ostavku ili iz drugog razloga napusti parlament, njegovo mesto automatski popunjava prvi sledeći kandidat sa iste te liste.
BONUS VIDEO:
