- Izborni prag (cenzus) je minimalan procenat glasova od ukupnog broja birača koji jedna lista mora da osvoji da bi ušla u parlament
- Censuz u Srbiji iznosi tri odsto
- Za liste nacionalnih manjina primenjuje se "prirodni prag"
- Dontovim sistemom se glasovi pretvaraju u mandate
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji su sve bliže, održavaju se u nedelju 25. oktobra, učestvuje ukupno 18 lista sa 2.148 kandidata koje moraju da pređu izborni prag kako bi ušle u parlament. Izborni prag (ili cenzus) je minimalan procenat glasova od ukupnog broja birača koji jedna izborna lista mora da osvoji da bi ušla u parlament i dobila poslaničke mandate.
Opšti izborni par u Srbiji iznosi tri odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na izborima. Ovo ne važi za liste nacionalnih manjina, kojih ima devet na ovim izborima, već se na njih primenuje pravilo "prirodnog praga", odnosno njihov koeficijent se pri raspodeli mandata dodatno uvećava za 35 odsto.
Kako funkcioniše izborni prag?
Kao što smo već rekli, izborni prag, ili cenzus, je minimalan procenat glasova od ukupnog broja birača koji jedna izborna lista mora da osvoji da bi ušla u mandat i kasnije dobila poslaničke mandate. Izborni prag je osmišljen sa namerom da bi se izdvojile najjače političke snage koje imaju podršku naroda u minimalnom iznosu od tri odsto u odnosu na ukupan broj birača koji su glasali na dan izbora.
Svi glasovi koji su dati listama koje ne uspeju da pređu cenzus propadaju. To konkretno znači da te liste neće učestvovati u raspodeli mandata što uglavnom pogađa najveće stranke ili široke koalicije (veći broj stranaka koje zajedno nastupaju na izborima).
Nakon glasanja, mandati se raspoređuju proporcionalno broju glasova koje je osvojila svaka izborna lista. Ako jedna lista osvoji dovoljno glasova za 20 mandata, u Narodnu skupštinu ulazi prvih 20 kandidata sa te izborne liste, prema ranije utvrđenom redosledu te liste.
Kako se glasovi pretvaraju u mandate nakon glasanja?
Nakon završetka glasanja i prebrojavanja glasova, primenjuje se Dontov sistem raspodele poslaničkih mandata. Srbija ima proporcionalni izborni sistem, a evo kako se glasovi pretvaraju u mandate.
- Uzimaju se sve liste koje su prešle izborni prag i ukupan broj glasova svake liste se deli redom sa 1, 2, 3, 4 i tako sve do 250 (zbog 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini)
- Dobijeni rezultati (količnici) jedne liste se poređaju u tabelu od najvećeg ka najmanjem
- Pošto Skupština Srbije ima 250 poslaničkih mesta, uzima se 250 najvećih brojeva iz te tabele i koliko puta se količnik nađe među tih 250 najvećih, toliko mandata dobija ta lista
Politički analitičari kritikuju Dontov sistem koji blago favorizuje veće i jače stranke. Glasovi lista koje nisu prešle izborni prag propadaju, odnosno "prelivaju" se onim listama koje ulaze u parlament pri čemu najveće stranke dobijaju srazmerno najveći deo tih propalih glasova lista koje ne ulaze u parlament.
BONUS VIDEO:
