- Aleksandar Vučić je u intervjuu rekao da planira da vodi Vladu Srbije i da su odluke u politici teške, uz poruku da je u kampanji više slušao ljude.
- Govorio je i o pritiscima na porodicu, mladosti, želji da postane advokat i ulasku u politiku 1993. godine.
- Podsetio je i na teške ekonomske mere iz 2014. godine, kada su smanjene plate i penzije zbog prazne kase.
Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", gostovao je večeras u emisiji "Neispričano" na "Kurir" televiziji na kojoj je govorio o svim važnim temama nedelju dana pred vanredne parlamentarne izbore koji će se održati u nedelju 25. oktobra. Prethodno je danas bio gost u emisiji "Magazin in" kada je otkrio brojne detalje iz svog privatnog života koji su dosad bili nepoznati široj javnosti.
"Ljudi u Srbiji ne znaju, a to vam može reći bilo ko kada hoće bez političkih tričarija da govori, koliko je težak proces donošenja odluka u nekim momentima. Ponekad vam se desi da to bude neprihvaćeno i da bude bezbroj kritika, mnogo nerazumevanja, iako drugačiju odluku niste ni mogli da donesete.
I ne želim da se žalim, ni da kukam, jer planiram da vodim vladu Srbije. Biće još mnogo takvih odluka.
Potrebna je odlučnost, potrebna je hrabrost, potrebna je želja i strast da to radite. I uz sve to, ono što nam je nedostajalo jeste da češće i više slušamo ljude.
Zato sam u ovoj kampanji obilazio ljude, trudio se da ih čujem, čak i kada mi se činilo da nešto nema previše smisla. Onda bih posle razmišljao i došao do zaključka da možda ja nisam sasvim pravilno, ispravno, fer odgovorio nekome", započeo je Vučić.
O porodici
Potom je govorio o svojoj porodici. Posebno je istakao kakve pritiske trpi njegova porodica.
"Izbegavam da pred malim dečakom, koji više nije ni beba ni malo dete, ima devet godina, pred Vukanom govorim o tome. Naravno da znam i šta čuje u školi, i naravno da znam šta mu svi govore, ali nekako se i on skloni od toga, a ja pokušavam koliko je moguće da ga sklonim.
Znam da u tome ne uspevam. O ovim starijima da ne govorim, koji su bili toliko puta povređivani.
To kroz šta mi je majka prošla samo u poslednjih godinu-dve dana, da ne pričam sve vreme... Nadam se da sam uspeo da učinim nešto da druge majke u Srbiji ne prolaze na takav način kao što je moja majka prošla. I nikada to nismo radili našim političkim protivnicima", dodao je on.
O mladosti, studijama prava i ljubavi prema Crvenoj zvezdi
Vučić se potom prisetio mladosti, kada nije razmišljao o političkoj karijeri. Prisetio se bekstva iz škole kada je otišao na košarkašku utakmicu Crvena zvezda - Cibona.
"Ja sam bio tu kao balavac. Prvi put sam otišao, pobegao iz škole, imao sam 12 godina.
Bila je 1982. godina, a tada sam već krenuo na utakmice Zvezda - Cibona i Zvezda - Barselona. Na Zvezda - Cibona smo vikali: 'Mrzim Cibonu!', a to u to vreme nije bilo dozvoljeno.
Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. Sećam se kada smo išli u Vinkovce, gde su nas sačekali Dinamovi i Hajdukovi navijači.
Išli smo na utakmicu Zvezda - Željo u Sarajevu, a nas tridesetak je krenulo iz Beograda. Njih je na stanici bilo najmanje stotinu, možda i 120", prisetio se Vučić.
"San mi je bio da budem advokat"
Potom je otkrio da mu je prvobitna želja bila da postane advokat jednog dana. Majka ga je ohrabrivala i podsticala da postane advokat.
"Nadao sam se da budem advokat. To je moja želja bila, a majka mi je kupovala knjige: čitaj svašta, Filota, File, od Veljka Guberinića, od svih mogućih.
Uči, čitaj, uči, čitaj, sve. Tako da sam se spremao. To mi je bio san", rekao je Vučić.
Ulazak u politiku
Njegov život se menja iz korena 1993. godine. Sve je počelo raspravom u 61 bloku na Novom Beogradu o Vens-Ovenovom planu.
"Sećam se toga, sa 25 godina, brat i ja smo teško podneli pad Krajine, mnogo teško. Te večeri smo tražili da se ide na ulice, a on je govorio: 'I šta time dobijamo?'
I da vam iskreno kažem, sa ovom pameću danas, i ja bih isto rekao. Šta ćete, mladost, buntovnički duh, pomislite da ćete da promenite svet i da ćete ne znam šta da uradite.
Žao vam je svog naroda kojeg vidite da se muči i u kolonama dolazi. Onda smo se preorijentisali, nosili smo pomoć našim ljudima, od hrane, odeće, obuće, svega drugog. ile su to žestoke svađe, ali svađe koje su se ticale borbe za interes našeg naroda, ništa više od toga. Nismo imali tu vrstu ličnih sukoba", otkrio je kako je počeo da se bavi politikom.
"Bio sam ministar u gotovo nemogućim uslovima"
Sa 28 godina postao je ministar informisanja u tadašnjoj Vladi Republike Srbije. Opisao je tadašnje okolnosti u kojima je radio, a prisetio se i odlaska na Kosovo i Metohiju.
"Dve godine sam bio ministar u gotovo nemogućim uslovima. Trudio sam se da taj zakon o informisanju ne bude najgori na svetu.
Svakako je bio loš i nikada ga ne bih ponovo doneo, ali se branila država. Stali smo nedaleko od sela Zrze.
Pukla je guma. Izašli smo iz kola da šetamo i, nećete verovati, iz žita vidite trojicu naoružanih automatskim puškama, na 80, 90, 100 metara, ne mogu tačno da procenim, i kako se polako udaljavaju.
Video sam da su se policajci pomalo uspaničili, uzeli automatske puške, legli dole i viču nama. Ja i dalje ništa ne razumem, stojim i gledam šta je", kaže Vučić.
Ekonomske mere iz 2014. godine
Vučić je opisao najteže trenutke u politici otkad je na vlasti. Reč je o ekonomskim reformama iz 2014. godine kada su smanjene plate i penzije.
"Ulazim u vladu, ja kao prvi potpredsednik vlade, i dolazi Dinkić kod mene i kaže: 'Ja moram da idem na tržište hartija od vrednosti, moramo da uzmemo tri milijarde odmah, zato što nemamo da isplatimo penzije.' Čekaj bre, kako nemamo da isplatimo penzije?
Nema. Prazna kasa, ostalo je 70 miliona evra, a nama je samo za penzije u tom trenutku bilo potrebno 360 miliona evra. Ulazi kod mene svako jutro u pola sedam u kancelariju.
'Šefe, mi moramo da smanjujemo plate i penzije, imaćemo najgore stanje javnih finansija, bankrotiraćemo', i tako dalje. I ja dva meseca krčkam tu odluku, krčkam tu odluku, gledam šta ću i kako ću.
Pogledao sam šta je Južna Koreja radila i onda sam doneo odluku da idem u to. Šta da radim?
Politički rizik, ali hoću zemlju da izlečim. Sećam se razgovora sa Dačićem i pokojnim Palmom, sa mojim roditeljima, jer su moji roditelji imali visoku penziju.
Mi smo smanjili za 40 odsto penzionerima. Šezdeset odsto siromašnijih penzionera nismo dirali, ali moji roditelji su, kao bogatiji penzioneri, bili na udaru mera.
I onda sam imao razgovore sa njima koji nisu bili laki. Oni kažu: 'Ali ja sam to zaradio.'
Ja kažem: 'Ma zaradio si, ali nema para.' Ne vredi.
Možeš da mi kažeš da si uradio šta god hoćeš, nema, ne postoje te pare. Ne postoji penzioni fond.
Sve je pojedeno, ne postoji ništa. Sve su opljačkali, sve je uništeno.
Ne postoji bukvalno ništa. Nemamo čega da ti isplatimo.
Možeš ti meni sto puta da kažeš: 'Šta mene briga, ja sam to zaradio', ali kad nema prebijene pare, nema je. Teške su bile 2015, 2016. i 2017. godina, a onda već od 2018. počinje da se vidi rezultat mera.
I danas se vidi. Zato smo mi pretekli i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i toliko smo ispred Severne Makedonije", prisetio se Vučić.
Poplave u Obrenovcu i pandemija koronavirusa
Nakon toga se osvrnuo na poplave u Obrenovcu 2014. Usledile su teške uspomene i iz perioda pandemijer koronavirusa.
"Ja sam išao, nosio sam sve, trudio sam se da pomognem. Bio sam kao neiskusni predsednik vlade željan da pokažem koliko mi je stalo da pomognem na svakom mestu.
Sećam se, išao sam u Obrenovac i čamcem, da se sam uverim koliko je teško da nekoga pokupimo. Država je reagovala, ali nikad nije dovoljno.
Nikad to nije dovoljno brzo i uvek mora da bude brže. Uvek sam želeo da uradimo nešto više i nešto jače.
Ta želja da stvari rešavate brzo ponekad dovede i do dezorganizacije i do drugih stvari. Ja sam znao da je moj zadatak tada da zaštitim živote građana Srbije.
Ako sam jednog čoveka zaštitio, svojim radom, danonoćnim, zaštitio sam, siguran sam, hiljade ljudi. Ne samo građana koji ne bi imali ni vakcine, ni respiratore, niti bilo šta drugo", naveo je Vučić.
BONUS VIDEO:
· Reaguj