- Evropska komisija u sredu objavljuje izveštaje o proširenju, a za najnaprednije zemlje prvi put i smernice sa rokovima; u toj grupi su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina.
- Crna Gora je ocenjena kao najbliža članstvu i mogla bi do kraja godine da zatvori sva pregovaračka poglavlja, uz pripremu pristupnog ugovora i zaštitnih klauzula.
- Srbija je dobila oštre kritike zbog zastoja u vladavini prava, slobodi medija i normalizaciji odnosa sa tzv. Kosovom, uz zamerke na veličanje Ratka Mladića i procesuiranje ratnih zločina.
Evropska komisija će u sredu objaviti godišnje izveštaje o napretku u procesu proširenja i zajednički dokument o tom procesu. Jutarnji list imao je uvid u nacrt tog dokumenta o kojem se i dalje raspravlja u telima Evropske komisije. Novost ove godine je da će za najnaprednije zemlje u tom procesu Komisija objaviti i smernice sa rokovima šta moraju učiniti kako bi postigle cilj. U toj grupi kao "dobri učenici" biće Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, dok su daleko iza Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Srbija, Gruzija i Turska.
Crna Gora je daleko ispred svih jer, prema proceni Evropske komisije, već do kraja ove godine može da zaključi sva pregovaračka poglavlja. Za Crnu Goru već se izrađuje i nacrt Pristupnog ugovora, koji će sadržati i zaštitne klauzule u slučaju da ta zemlja pre ili posle članstva nazaduje u sprovođenju preuzetih uslova. I nakon zatvaranja pristupnih pregovora može doći do odlaganja članstva, a nakon članstva do ukidanja prava glasa. No to su opcije koje ostaju kao krajnja mera.
U ovogodišnjem izveštaju o napretku Crne Gore Komisija navodi da će ovo verovatno biti poslednji takav izveštaj za Crnu Goru, s obzirom na to da predviđaju da će uskoro zaključiti pristupne pregovore i nakon toga će Komisija izrađivati "Izveštaje o monitoringu" za zemlju koja pristupa, a ne "Izveštaje o napretku" koja izrađuje za zemlje kandidatkinje.
Oštre kritike na račun Srbije
Najmanje su napredovale Srbija, Gruzija i Turska, a za te zemlje kandidatkinje čak se navodi da su u nekim oblastima i nazadovale. Srbija nije postigla napredak u poglavljima vladavine prava, spoljne politike i normalizacije odnosa sa tzv. Kosovom, dok joj se zamera i stanje slobode medija, gde je Srbija "nastavila da nazaduje".
U ovom izveštaju kritikuje se i veličanje Ratka Mladića nakon odavanja državnih i vojnih počasti na njegovoj sahrani, što je, navodi se u dokumentu, prepreka na evropskom putu Srbije.
Ovaj izveštaj izrađen je pre održavanja izbora na kojima je poražena lista Aleksandra Vučića pa se ocena odnosi na rad dosadašnje vlade.
Srbija se kritikuje i zbog oklevanja u procesuiranju ratnih zločina. Veliki deo izveštaja posvećen je potrebi pomirenja u regionu i dobrosusedskih odnosa.
"Na Zapadnom Balkanu prevazilaženje nasleđa iz sukoba 1990-ih ostaje važan element evropskih integracija. Dalji napori potrebni su kako bi se rešavala bilateralna pitanja, uključujući pitanja granica, nestalih osoba, odgovornosti za ratne zločine, pitanja sukcesije nakon raspada bivše Jugoslavije. Pomirenje se mora zasnivati na činjenicama i poštovanju žrtava", stoji u dokumentu.
Tzv. Kosovo i Srbija zaostaju zbog nerešenih odnosa
Kao poseban problem u regionu pominje se normalizacija odnosa između tzv. Kosova i Srbije, što je za obe strane uslov za napredak na evropskom putu. Komisija navodi da su unutrašnja politička previranja i u Srbiji i na tzv. Kosovu bila prepreka za napredak u normalizaciji odnosa.
"Normalizacija nije samo zahtev za evropski put. Ona je ključna i za bezbednost, stabilnost i privredni razvoj društva i šireg regiona. Nedostatak napretka ima ekonomsku cenu i rizikuje da ostavi obe strane iza drugih u vreme kada je proces proširenja dobio zamah", kaže se u izveštaju.
Politička fragmentacija je, smatra Evropska komisija, bila i prepreka koja je otežavala napredak i delovanje izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini.
"U Bosni i Hercegovini potrebno je unaprediti nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa, a zakonodavne reforme i provere integriteta ključne su za vraćanje poverenja javnosti u pravosudni sistem", navodi se u nacrtu. Pozitivnim se ocenjuje nastavak pune usklađenosti BiH sa spoljnom politikom Evropske unije.
Albanija je, prema oceni Evropske komisije, zabeležila dobar napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i dalje je ozbiljan problem nastavak političkih prepucavanja i nedostatak izborne reforme. Komisija spominje i održavanje protesta u Albaniji koji su počeli još u maju i naziva ih "najvećim građanskim pokretom nakon tranzicije u toj zemlji".
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
