Kandidatkinja Studentske liste: "Sistem je pred kolapsom, neophodno otvaranje tajnih dosijea"

Sistem bezbednosti Republike Srbije je trenutno na aparatima za održavanje političkog privida. Dok spolja, kroz nabavku skupog naoružanja i tehnologije, vlast pokušava da prikaže sliku vitalnosti i snage, vitalni organi unutar sistema otkazuju zbog korupcije i nedostatka profesionalizma, kaže u intervjuu za medije prof. dr Svetlana Stanarević sa Fakulteta za bezbednost i predstavnica Studentske liste.

"Bez toga, bolest preti da uđe u terminalnu fazu potpunog institucionalnog kolapsa, ali verujemo da u poslednjem trenutku preuzimamo sistem i činimo prve korake koji će voditi ka ozdravljenju."

Koristeći medicinsku terminologiju, kako opisati stanje sistema bezbednosti?

"Konzilijum nezavisnih stručnjaka i analitičara mogao bi da postavi dijagnozu odmaklog, uznapredovalog stadijuma hronične sistemske autoimune bolesti sa elementima trovanja. Dakle, ne postoji spoljna trauma (poput direktne vojne pretnje), ali sistem pati od unutrašnjeg razaranja, gde odbrambeni mehanizmi koji bi trebalo da štite organizam počinju da uništavaju sopstveno tkivo. U okviru ove šire slike, kao najveću i najtežu bolest možemo dijagnostifikovati hiperpolitizaciju ili političku metastazu, što podrazumeva potpuni gubitak institucionalne autonomije i podređivanje javnog interesa partijskom aparatu.

Umesto profesionalne selekcije imamo negativnu sa ključnim kriterijumom odabira kandidata na osnovu političke lojalnosti (u sistemu je već uobičajena upotreba termina lojalisti). Pošto su na ključnim pozicijama upravo ti kadrovi, ključne ćelije sistema ne reaguju na stvarne pretnje po organizam, već na komande političkog centra.

Na taj način sistem gubi imunitet i sposobnost samoregulacije. Profesionalci unutar sistema su marginalizovani ili su sami napustili sistem, a na površinu isplivavaju kadrovi bez adekvatnog znanja, ali sa visokim stepenom poslušnosti. Kao jedan od najakutnijih žarišta može se odrediti srastanje državnog aparata i organizovanog kriminala, što se u sistemu bezbednosti manifestuje kroz direktno spajanje delova bezbednosnog aparata sa strukturama organizovanog kriminala.

Očigledni primeri su slučajevi poput "Jovanjice" ili otkrivanja veza visokih funkcionera MUP-a i BIA sa brutalnim kriminalnim klanovima, što pokazuje da delovi sistema više ne proganjaju kriminalne grupe, već im služe kao logistika, obezbeđenje i zaštita od krivičnog gonjenja.

Delovi policije i bezbednosnih službi počinju da funkcionišu kao privatne pretorijanske garde, dok javna bezbednost građana postaje sekundarna stvar. Na delu je i zloupotreba resursa protiv sopstvenih građana, jer umesto da prepoznaje spoljne pretnje, asimetrične/hibridne opasnosti ili transnacionalni kriminal, sistem je primarno orijentisan ka unutrašnjosti, kontroli kritičke javnosti, opozicije, novinara i aktivista.

Službe bezbednosti troše ogromne resurse na prisluškivanje, praćenje i diskreditaciju političkih neistomišljenika, dok se kritičke tačke (poput prekograničnog šverca ili infiltracije stranih ekonomskih interesa na štetu države) zanemaruju. Sistem troši sopstvenu energiju napadajući zdrave ćelije, što dovodi do opšte iscrpljenosti, a zatim i gubitka poverenja građana u institucije.

Prisutna je i atrofija preventivnih mehanizama, što znači da je sistem je izgubio sposobnost rane dijagnostike i prevencije. Reaguje se tek kada nastupi faza "pucanja slepog creva" ili teškog unutrašnjeg krvarenja. Masovna ubistva iz maja 2023. godine, način primene zaključaka Vlade tako da se krši postojeći Zakon o oružju i nanosi šteta legalnim vlasnicima oružja, a bez ikakvog uticaja na kriminalne grupe, kao i tragični bezbednosni propusti u infrastrukturi i namenskoj industriji, ogolili su činjenicu da su preventivne kontrole, provere i bezbednosni protokoli uništeni radi profita, nemara ili administrativne lenjosti.

Posledica toga je da se građani osećaju nebezbedno u svakodnevnom životu, što znači, na ulici, u školi, na radnom mestu. Sistem ne sprečava tragedije, već samo konstatuje smrt i sanira posledice."

Kako izvršiti depolitizaciju službi bezbednosti? Kako izbeći u budućnosti politički uticaj?

"Da bi se sistem trajno izlečio i razvio imunitet na politički uticaj u budućnosti, potrebno je sprovesti korenite zakonske, institucionalne i kulturološke promene. Za početak, izolacija političkog faktora bi se vršila kroz promenu načina izbora direktora. Postojeći sistem omogućava da se na čelo bezbednosnih službi i policije postavljaju visoki partijski funkcioneri.

Zakonom se mora propisati da direktor BIA, VBA, VOA i direktor policije ne mogu biti članovi političkih partija niti osobe koje su bile politički aktivne u poslednjih 5 do 10 godina. Izbor direktora mora se vršiti putem transparentnog javnog konkursa sa rigoroznim profesionalnim kriterijumima (godine staža u operativnom radu, visoke ocene, bez mrlja u karijeri).

Komisiju za izbor ne sme činiti prosta skupštinska većina, već telo sastavljeno od predstavnika sudstva, akademske zajednice i parlamentarne opozicije kako bi se obezbedio konsenzus. Važno je formiranje nezavisne, eksterne komisije koja bi izvršila reviziju rada i vanrednu bezbednosnu proveru svih visokih i srednjih rukovodilaca u službama. Svi pripadnici za koje se dokaže da su izvršavali partijska naređenja, pratili opoziciju i novinare bez sudskog naloga, ili imali kontakte sa organizovanim kriminalom, moraju biti trajno udaljeni iz službe i krivično procesuirani.

Veoma je važno strogo zakonsko redefinisanje nadležnosti. Službe se moraju fokusirati isključivo na kontraobaveštajnu zaštitu, borbu protiv terorizma i transnacionalnog organizovanog kriminala. Bilo kakvo bavljenje unutrašnjom politikom mora postati teško krivično delo.

Odgovor na pitanje: Kako izbeći politički uticaj u budućnosti?, podrazumeva uspostavljanje snažnih odbrambenih mehanizama, kao što su: pravna transparentnost kroz uvođenje "Digitalnog traga" ( svaka operativna akcija, prisluškivanje, praćenje ili uvid u baze podataka mora imati elektronski, neizbrisiv trag koji je vezan za obrazloženi pisani nalog.

Svako usmeno naređenje koje nema utemeljenje u zakonu, operativac ima pravo i zakonsku obavezu da odbije bez straha od gubitka posla.; civilni nadzor (zakonom se mora propisati da predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti uvek mora biti iz redova najjače opozicione stranke; pored Odbora i nezavisna tela poput Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, moraju dobiti pravo na nenajavljene kontrole prostorija službi bezbednosti, uvid u tajne registre i razgovor sa operativcima u svakom trenutku; BIA treba razmotriti mogućnost primene policijskih ovlašćenja (pravo na hapšenje i istragu).

Ona treba da ostane isključivo analitičko-obaveštajna agencija koja podatke o kriminalu prosleđuje tužilaštvu i policiji. Kada služba nema lisice i pritvorske jedinice, njena moć da služi političkim moćnicima drastično se smanjuje; uvođenje strogog sistema karijernog napredovanja gde se činovi i pozicije dobijaju isključivo na osnovu položenih ispita, godina staža i ostvarenih rezultata (merit sistem); budžet za službe mora biti transparentan u delu koji se ne odnosi na strogo poverljive operacije, kako bi se sprečilo "kupovanje lojalnosti" tajnim bonusima; konačno, neophodna je bolja zaštita uzbunjivača, gde se novim zakonskim rešenjima mora pružiti apsolutni imunitet pripadnicima službi bezbednosti koji javnosti ili tužilaštvu dostave dokaze da je služba korišćena za partijske i kriminalne ciljeve."

Da li je previše zaposlenih u MUP-u i u službama?

"Nije problem samo ukupan broj ljudi, već njihova neadekvatna struktura i nefunkcionalan raspored (povećana administracije na račun operativaca). Najveći višak zaposlenih ne nalazi se na ulicama, niti u policijskim stanicama koje direktno štite građane. Prekobrojnost je evidentna u birokratskom aparatu, administraciji i izmišljenim savetničkim i koordinatorskim pozicijama koje su do sada služile za partijsko udomljavanje.

U lokalnim policijskim stanicama širom Srbije postoji hroničan nedostatak operativaca, inspektora i uniformisanih policajaca. Ljudi na terenu su preopterećeni, rade prekovremeno, loše su opremljeni i primaju znatno manje plate od svojih kolega u kancelarijama. BIA, primera radi, ne pati nužno od viška ljudi u apsolutnom broju, već od pogrešno usmerenog angažovanja resursa na praćenje opozicije, prisluškivanje novinara, analizu društvenih mreža i kontrolu unutrašnjih političkih tokova, tako da služba deluje preglomazno građanima koji od nje očekuju zaštitu od stranih špijuna, terorizma ili organizovanog kriminala.

Depolitizacija službi i fokus isključivo na ustavom definisane poslove, može pokazati da trenutni broj operativaca sasvim dovoljan (ili čak deficitaran za visokotehnološki kriminal i moderne pretnje), ali da je višak onaj kadar koji se bavi političkim inženjeringom.

To znači da je neophodna radikalna sistematizacija i preraspodela administracije sa preusmeravanjem na teren (smanjiti broj šefovskih i savetničkih mesta, a resurse uložiti u jačanje lokalnih policijskih stanica, obuku novih inspektora i opremanje ljudi na prvoj liniji odbrane).

Neophodna je i digitalizacija procesa, jer sa izbacivanjem zastarelih birokratskih procedura unutar MUP-a, stotine radnih mesta u administraciji postale bi suvišne, čime bi se oslobodio prostor za zapošljavanje stručnjaka za sajber-bezbednost i finansijske istrage koji sistemu očajnički nedostaju."

Da li će se otvarati dosijei, da se zna ko je sve prisluškivan, ko su doušnici...?

"Otvaranje dosijea mora biti apsolutni prioritet, ali taj proces ne sme biti vođen političkom osvetom, već strogim zakonskim procedurama. Kao što znamo, Srbija je jedna od retkih bivših socijalističkih zemalja u Evropi koja nikada nije sprovela potpunu lustraciju i otvorila tajne dosijee.

Zbog toga su iste doušničke mreže i kompromitovani kadrovi decenijama prelazili iz jedne vlasti u drugu, služeći svakom novom režimu za političke ucene. Dakle, važno je formiranje nezavisne državne komisije, dosijei se moraju izmestiti iz poseda BIA. Preporuka je da se formira nezavisno telo, ranga institut/arhiv (sastavljen od istoričara, pravnika i uglednih javnih ličnosti) koji preuzima svu dokumentaciju.

Svaki građanin Srbije bi morao dobiti pravo da podnese zahtev i vidi da li je praćen, zašto je praćen i ko je o njemu skupljao informacije. Važno je omogućiti anonimizaciju trećih lica, jer u dokumentima koje građanin dobije, imena operativaca i doušnika moraju biti jasna, ali se podaci koji narušavaju privatnost drugih, nevinih ljudi (porodične tajne koje nemaju veze sa političkim progonom) moraju zaštititi.

Neophodno je i uzeti u obzir vremenski okvir, pa možemo govoriti o istorijskim dosijeima (do 2000) i savremenim od 2000. do danas ( dosijei političkih protivnika, novinara i aktivista koji su nezakonito prisluškivani u poslednjih 20tak godina. Građani moraju da saznaju kako su režimski tabloidi dobijali informacije iz privatnih života opozicionara i kritičara vlasti direktno službi.

Naglašavam da postoje dokumenti koji se ne otvaraju, kako bi se sačuvala država. Dosijei koji se odnose na klasičnu kontraobaveštajnu zaštitu zemlje (strane špijunske mreže, terorističke pretnje, operacije zaštite granica i ustavnog poretka od spoljnih vojnih pretnji) ne otvaraju se za javnost, jer bi to ugrozilo nacionalnu bezbednost Srbije. Jasna linija se povlači između zaštite države (koja ostaje tajna) i zaštite režima kroz progon građana (što mora biti javno)."

Da li se podržava predlog tužilačke policije, koja bi bila izmeštena iz MUP-a?

"Predlog o uvođenju tužilačke policije koja bi bila potpuno izmeštena iz okrilja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i direktno potčinjena javnom tužilaštvu može da predstavlja jedan od najvažnijih i najodlučnijih koraka u reformi pravosuđa i borbi protiv kriminala. Ostajemo pri stavu da je potrebno uspostaviti tužilačku policiju, ali ona ne sme biti još jedna nekontrolisana policijska struktura.

Njena svrha je da tužioci mogu delotvorno da vode istrage, posebno u složenim slučajevima korupcije, organizovanog kriminala i zloupotrebe položaja, bez opstrukcija i pritisaka. Model za koji se opredelimo mora precizno da odredi ko joj daje naloge, kako se biraju i proveravaju njeni pripadnici, kako sarađuje sa postojećom policijom i ko kontroliše zakonitost njenog rada.

Potrebni su profesionalni kriterijumi, specijalizovana obuka, stabilno finansiranje, unutrašnja kontrola i nezavisan nadzor. Ne sme se dozvoliti da tužilačka policija postane paralelna služba ili sredstvo političkog obračuna. Vreme osnivanja zavisi od zakonskog i organizacionog modela, pa ne bi bilo odgovorno obećati da će puna struktura nastati za nekoliko meseci.

Prvo treba pripremiti izmene propisa, proceniti kadrovske potrebe i sprovesti obuku. Razumno je planirati fazno uvođenje: najpre pravni okvir i pilotiranje u prioritetnim oblastima, a zatim širenje sistema na osnovu procene rezultata.

Važnije je da bude dobro uređena i nezavisna nego da bude formirana brzo, a bez jasne kontrole. Takođe, moramo misliti na suštinu ove institucije, tužilac mora imati stvarnu mogućnost da usmerava istragu, policija obavezu da postupa po zakonitim nalozima, a ceo sistem jasnu kontrolu i odgovornost.

Tek nakon stručne procene treba odlučiti da li je za Srbiju najbolji poseban organ ili jačanje specijalizovanih istražnih timova u okviru postojećeg sistema."

Koji je rok da nova Vlada dovede u red sistem bezbednosti?

"Ako se vratimo medicinskoj terminologiji i kažemo da je sistem patio od hronične sistemske bolesti više decenija, proces lečenja, rehabilitacije i ponovnog oporavka ne može trajati nekoliko nedelja ili meseci. To je proces koji zahteva kratkoročne hitne intervencije, srednjoročnu stabilizaciju i dugoročnu terapiju.

Dakle, prvih meseci se očekuju smene kompromitovanih kadrova kako na vrhu, tako i po dubini sistema, zatim, u srednjem roku, uvođenje novih zakonskih rešenja, vanredna bezbednosna provera i revizija rada svih načelnika i rukovodilaca (lustracija i revizija rada) i na kraju promene u profesionalnoj kulturi, tehnološka i stručna modernizacija, što se očekuje pri kraju mandata nove vlasti."

Da li su VOA i VBA izašli iz svojih nadležnosti?

"Da, postoje ozbiljni, dokumentovani dokazi i indicije da su vojne službe bezbednosti, a naročito VBA, u više navrata izašle iz svojih zakonskih okvira i preuzele ulogu političke policije. Kao što znamo, one nemaju nikakva ovlašćenja nad civilima, političkim partijama ili unutrašnjim civilnim procesima, a radile su upravo suprotno. Službe su pratile i vršile operativni rad prema civilima (političkim protivnicima i sindikatima, a sa druge strane nisu reagovale dok se u namenskoj industriji (poput fabrike "Krušik") odvijalo sporno privatno trgovanje oružjem na štetu državnog budžeta.

Naime, VBA, koja ima obavezu da štiti te fabrike od ekonomskih i bezbednosnih diverzija, nije reagovala. Umesto da zaštiti državu, služba je usmerila svoje resurse na lociranje, izolaciju i pritisak na uzbunjivača Aleksandra Obradovića, čime se direktno stavila u službu zaštite privatnog profita i političkih moćnika.

Zloupotrebom instituta "vojne i službene tajne", ove službe uspešno kriju svoje finansijske tokove, operativne akcije i naloge za prisluškivanje od javnosti, Poverenika i Zaštitnika građana. U situaciji kada civilna kontrola zataji, vojni aparat počinje samostalno da se širi na civilnu sferu, pretvarajući se u paralelnu strukturu civilnoj policiji i BIA.

Za kraj, sistem bezbednosti Republike Srbije je trenutno na aparatima za održavanje političkog privida. Dok spolja, kroz nabavku skupog naoružanja i tehnologije, vlast pokušava da prikaže sliku vitalnosti i snage, vitalni organi unutar sistema otkazuju zbog korupcije i nedostatka profesionalizma. Neophodna je potpuna depolitizacija, profesionalizacija i uspostavljanje stroge civilne i sudske kontrole nad svim odbrambenim i bezbednosnim strukturama. Bez toga, bolest preti da uđe u terminalnu fazu potpunog institucionalnog kolapsa, ali verujemo da u poslednjem trenutku preuzimamo sistem i činimo prve korake koji će voditi ka ozdravljenju."

BONUS VIDEO:

 (Nova S/MONDO)