- Predsednički izbori u Srbiji moraju biti raspisani najkasnije do 27. novembra 2026, a glasanje održano do kraja decembra, posle ostavke Aleksandra Vučića 27. septembra.
- Studentska lista još nije otkrila kandidata, a kao moguća imena pominju se Radomir Saičić i Vladan Đokić, uz podršku dela opozicije.
- U trku ulaze i Bogoljub Karić i Branimir Nestorović, dok analitičar Srđan Barac smatra da bi dva kandidata iz šireg bloka otvorila više prostora za politički pluralizam.
Priča o predsedničkim izborima u Srbiji predstavlja ključnu tačku političkog raspleta, jer otvara pitanje ko će preuzeti funkciju šefa države nakon ostavke bivšeg predsednika Aleksandra Vučića.
Nakon što je podneo ostavku 27. septembra, prema Ustavu Republike Srbije predviđeno je da se izbori raspisuju tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od dana prestanka mandata, što znači do kraja decembra 2026. godine.
Budući da od dana raspisivanja do dana izbora po zakonu mora proći između 30 i 60 dana, predsednik Narodne skupštine dužan je da raspiše izbore najkasnije do 27. novembra 2026. godine.
Nepoznato
Kada je reč o Studentskoj listi koja je osvojila 140 mandata u Skupštini Srbije, sva pažnja usmerena je na njihov sledeći potez, a to je otkrivanje imena ko će biti predsednički kandidat, međutim još uvek niko od njihovih predstavnika nije spomenuo ko bi mogao da se nađe u toj trci.
Kao najozbiljniji kandidat ovog pokreta za funkciju predsednika pominje se akademik Radomir Saičić. Svojim umerenim, ali jasnim nastupima tokom i nakon parlamentarnih izbora, Saičić se izdvojio kao vodeće lice ovog pokreta, a analitičari ga vide kao figuru koja svojim ugledom može da ujedini široki građanski i umereno nacionalni blok. Pored njega, potencijalno je u igri i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.
Kada je u pitanju lista "Ujedinjena Srbija", poručeno je da ne vide razlog zašto bi u ovakvim uslovima imali svog kandidata, te se sumnja da li će neko uopšte biti kandidovan.
"U ovakvim uslovima nema nikakvog razloga da učestvujemo u nečemu što je farsa. Prosto, ovde ne samo da nema političkog života, nego učestvujete u nečemu gde vam neko dođe, veže vam i ruke i noge", kazao je ranije nosilac te liste Aleksandar Vučić.
Kada je reč o ostalim strankama koje su na parlamentarnim izborima stale iza Studentske liste, gotovo je izvesno da će veći deo dosadašnje opozicije podržati jedinstvenog kandidata koji dolazi sa Studentske liste.
Stranka Srbija centar (SRCE), čiji je lider Zdravko Ponoš podneo ostavku nakon parlamentarnih izbora, zvanično je potvrdila da će podržati kandidata koga predloži Studentska lista.
Kao veliko iznenađenje u izbornu trku stiže i Bogoljub Karić. Izvršni odbor Pokreta Snaga Srbije - BK jednoglasno je doneo odluku da predloži svog osnivača za predsedničkog kandidata, dok je lider pokreta "Mi, Snaga naroda", dr Branimir Nestorović potvrdio da ulazi u predsedničku borbu.
Politički korisno dva kandidata
Politički analitičar Srđan Barac izjavio je za Kurir da očekuje da će najveći deo dosadašnje opozicije podržati jednog kandidata Studentske liste, pokušavajući da ponovi model okupljanja sa parlamentarnih izbora.
"Ipak, smatram da bi politički bilo korisno da iz tog šireg bloka dođu dva kandidata, kako bi se otvorio prostor za pluralizam i konačno čula politika. Zajednička želja za promenom vlasti nije izbrisala razlike u odnosu prema Evropskoj uniji, Rusiji, ekonomiji i nacionalnim pitanjima. Građani zaslužuju da čuju te razlike i znaju kakvu politiku biraju. Parlamentarni rezultat jeste polazna osnova, ali se ne preslikava automatski na predsedničke izbore. Bira se konkretan čovek, pa će njegova ličnost, stavovi i sposobnost da privuku širu podršku biti veoma važni", kaže Barac.
"Smatram da postoji snažan politički razlog da građani koji su podržali tu listu imaju svog kandidata, uz bezbednu kampanju i ravnopravne uslove. Dok najave Branimira Nestorovića i predlog kandidature Bogoljuba Karića pokazuju da postoji interesovanje i drugih aktera. Njihov domet zavisiće od toga mogu li da ponude jasnu politiku i privuku birače izvan svog postojećeg kruga. Predsednički izbori treba da budu prilika da čujemo kakvu državu kandidati žele i kako razumeju odgovornost funkcije za koju se kandiduju", zaključio je Barac.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
· Reaguj