- Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da dominacija Studentske liste i liste Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija ne znači uvođenje dvostranačkog sistema, već privremenu dvoblokovsku konfiguraciju.
- Za treću političku opciju i dalje postoji prostor, ali nijedna stranka nema zagarantovano mesto u parlamentu - sve zavisi od programa, kadrova i poverenja birača.
- Tradicionalne stranke pretrpele su ozbiljan udarac, ali njihov pad ne znači kraj političkog organizovanja; moguće su nove partije, pokreti i reorganizacija postojećih aktera.
Parlamentarni izbori održani 25. oktobra doneli su drugačiji odnos političkih snaga u Srbiji. U novom sazivu Narodne skupštine dominiraće Studentska lista i lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", dok su tradicionalne opozicione stranke ostale bez poslaničkih mandata. Ovakav izborni rezultat otvorio je pitanje da li Srbija ulazi u dvostranački sistem, ali i kakva je budućnost političkih organizacija koje su decenijama bile prisutne na političkoj sceni.
O promenama u parlamentu, prostoru za nove političke opcije i budućnosti tradicionalnih stranaka za MONDO odgovore je dao politikolog Ognjen Gogić.
Da li Srbija ulazi u dvostranački sistem?
Gogić objašnjava da dominacija dva politička bloka u novom sazivu Skupštine ne znači da je u Srbiji uspostavljen dvostranački sistem.
"U novom sazivu parlamenta dominiraće dva politička bloka, ali to ne znači da je u Srbiji uspostavljen dvostranački sistem. Pre svega, reč je o dve široke, sveobuhvatne (catch-all) izborne liste koje su unutar sebe okupile različite političke aktere, a ne o dve jedinstvene političke partije.
Može se reći da je trenutna dvoblokovska konfiguracija privremenog karaktera. Ovakav raspored snaga posledica je specifičnih okolnosti u kojima su održani izbori, a koje su im dale referendumski karakter. Osnovna linija podele bila je odnos prema dotadašnjoj vlasti, dok su druge političke i ideološke razlike potisnute u drugi plan. Ishod je da u parlamentu, pored manjinskih lista, imamo samo dve velike liste koje su bile nosioci te referendumske atmosfere.
Politička kompeticija će se i u neposrednom narednom periodu prvenstveno odvijati između ova dva dominantna bloka. Međutim, na osnovu jednog izbornog ciklusa ne možemo zaključiti da će takva struktura biti trajna", navodi Gogić za MONDO.
Ima li prostora za treću političku opciju?
Govoreći o mogućnosti da se na političkoj sceni izdvoji treća politička opcija, Gogić ističe da za druge stranke i pokrete i dalje postoji prostor, ali da nijedna politička organizacija nema unapred zagarantovano mesto u parlamentu.
"Prostora za treću, četvrtu ili bilo koju drugu političku opciju uvek ima. Niko nema monopol na predstavljanje građana, ali isto tako nijedna politička opcija nema unapred zagarantovano mesto u parlamentu.
Nijednoj stranci nije zabranjeno da ponudi kvalitetan program i kadrove, izgradi poverenje birača i izbori se za sopstveno mesto na političkoj sceni. Za svoju političku ponudu i poverenje koje je uspela ili nije uspela da izgradi, svaka stranka prvenstveno sama snosi odgovornost.
Uostalom, u Srbiji postoji proporcionalni izborni sistem koji stvara uslove za zastupljenost većeg broja političkih opcija. Sadašnja raspodela mandata rezultat je izbornog opredeljivanja građana, a ne institucionalnog uvođenja dvostranačja", ističe politikolog.
Šta čeka tradicionalne političke stranke?
Kada je reč o budućnosti tradicionalnih političkih stranaka, Gogić smatra da njihov izborni poraz ne mora da znači i konačan nestanak sa političke scene. On ukazuje i na dugogodišnje procese koji su, prema njegovoj oceni, doveli do slabljenja stranačkog sistema u Srbiji.
"Tradicionalne stranke nesumnjivo su pretrpele ozbiljan politički udarac, ali njihov izborni poraz ne mora nužno značiti i njihov definitivni nestanak.
Međutim, ovde je važno razumeti da su tradicionalne političke stranke pitanje forme, a ne suštine. Predstavnička demokratija počiva na delovanju političkih organizacija koje na izborima dobijaju mandat građana da ih zastupaju u institucijama. Međutim, one ne moraju nužno da budu hijerarhizovane i krute strukture, već mogu uzimati i fleksibilnije oblike, poput građanskih inicijativa i političkih pokreta.
Treba da se zapitamo i kakve su zapravo bile naše tradicionalne stranke", navodi Gogić.
Prema njegovoj oceni, problemi višestranačkog sistema u Srbiji nisu nastali na poslednjim izborima, već su posledica dugogodišnjih političkih procesa.
"Urušavanje višestranačkog sistema u Srbiji počelo je mnogo pre minulih izbora. Nakon demokratskih promena 2000. godine, Srbija je propustila priliku da u potpunosti konsoliduje predstavničku demokratiju. Tokom poslednjih petnaestak godina došlo je do sve izraženije dominacije Srpske napredne stranke, koja se gotovo poistovetila sa državom. U mnogim aspektima obnovljeni su obrasci partijskog centralizma kakvi su postojali u vreme socijalizma, iako je formalno opstao višestranački sistem.
Istovremeno, opozicione stranke na taj proces reagovale su sve većom fragmentacijom, što je bilo potpuno paradoksalno. Kada su naspram sebe imale tako nadmoćnu političku organizaciju, logično bi bilo da su nastojale da se ukrupne. Umesto toga, usledilo je njihovo dalje usitnjavanje, čime je dodatno obesmišljavano stranačko organizovanje. Građani su vremenom izgubili poverenje u sposobnost postojećih stranaka da predstavljaju njihovu političku volju", objašnjava politikolog.
Gogić u tom kontekstu posebno izdvaja pojavu Studentske liste, koju povezuje sa gubitkom poverenja građana u tradicionalne političke stranke.
"U tom svetlu treba razumeti pojavu Studentske liste. Ona se pojavila upravo u okolnostima u kojima postojeći stranački sistem više nije uspevao da ispuni svoju osnovnu demokratsku funkciju - da izražava i predstavlja političku volju građana. Zato uspon Studentske liste pre predstavlja revitalizaciju predstavničke demokratije nego njeno odbacivanje", zaključuje Gogić.
Mogu li nastati nove političke partije?
Govoreći o tome ko bi mogao da popuni prostor koji su izgubile tradicionalne stranke, Gogić navodi da je moguć nastanak novih političkih organizacija, ali i reorganizacija postojećih, kao i političko diferenciranje unutar sadašnjih velikih blokova.
"Nastanak novih političkih organizacija svakako je moguć. Nestankom neke stranke ne nestaju i političke ideje, vrednosti i interesi koje je ona zastupala. Prostor koji su tradicionalne stranke izgubile mogu popuniti novi politički akteri.
Politička scena će se prilagođavati novim okolnostima. Neke postojeće stranke mogu pokušati da se reorganizuju, mogu nastati nove organizacije, a moguće je i političko diferenciranje i profilisanje grupacija unutar sadašnjih velikih blokova.
Ne treba polaziti od pretpostavke da političko organizovanje mora da se vrati u okvire koje smo poznavali prethodnih decenija. Studentski pokret je upravo pokazao da se političko delovanje i mobilizacija građana mogu ostvariti i na drugačijim osnovama.
Srbija nije ostala bez različitih političkih interesa i opredeljenja, ali su mnoge organizacije koje su pretendovale da ih predstavljaju izgubile poverenje birača. Ko god bude želeo da zauzme njihovo mesto, moraće to poverenje da zasluži", zaključuje Gogić za MONDO.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
