Nova podela moći na evropskoj i svetskoj sceni, koja je neminovna nakon evropskih, ali i predsedničkih izbora u SAD, mogla bi promeniti političku sliku kakvu danas imamo, saglasni su stručnjaci. A, kakav će odnos novi igrači imati prema Srbiji, da li će i na koji način uticati na rešavanje kosovskog pitanja, proširenje Evropske unije i druga državna pitanja, pokazaće vrlo brzo dani i nedelje pred nama.
Od evropskih izbora, koji su za nama, preko predsedničkih u Francuskoj, gde je napravljen iznenađujući zaokret u vidu pobede struje koju vodi Marin le Pen, do predsedničkih u SAD koji će biti održani u novembru…na novu političku scenu uticaće svaki pojedinačno, saglasni su stručnjaci.
Francuski izbori – ko nam je bliži, Marin le Pen ili Makron?
Nakon što je stranka ekstremne desnice "Nacinalno okupljanje" odnela ubedljivu pobedu u Francuskoj na izborima za Evropski parlament, predsednik te države Emanuel Makron raspisao je vanredne parlamentarne izbore. Partija koju vodi Marin Le Pen, pobedila je sa 34 odsto osvojenih glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj i nalazi se ispred levičarskih i centrističkih stranaka, ali će konačni rezultati ipak zavisiti od dogovora koji mogu da budu postignuti pre drugog kruga, zakazanog za 7. jul.
I dok cela Evropa gleda u pravcu Jelisejske palate, uveliko traju kalkulacije čija pobeda kome više odgovara. Kada je Srbija u pitanju, njeni raniji stavovi o Kosovu, ali i Zapadnom Balkanu zvučali su kao nešto što "Srbija želi da čuje".
Najupečatljivija je svakako ona poruka iz predizborne kampanje 2017. godine o Kosovu.
"Kosovo je sveta srpska i hrišćanska zemlja koja je poslednja brana stvaranju nove Islamske države u Evropi. Prema Srbima je načinjena ogromna nepravda devedesetih i Evropa je dužna da tu nepravdu ispravi", rekla je tada Le Penova i trpela velike kritike Albanaca zbog svojih izjava.
Da li će, u slučaju pobede, doći do zaokreta politike Francuske u vezi sa kosovskim pitanjem, ostaje da se vidi.
S druge strane, sadašnji predsednik Emanuel Makron, ne menja svoj stav po pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, što je ponovio i prilikom poslednjeg susreta sa srpskim kolegom.
"Kosovo je obećanje i zalog za budućnost regiona" ocenio je tokom posete predsednika Aleksandra Vučića njegovoj zemlji u aprilu mesecu, dodavši da se sve ono što je sadržano u Briselskom sporazumu, postignutom pre godinu dana, mora ispuniti.
Prema oceni analitičara, Francuska predstavlja jedan od 3-4 mesta na kojima se mogu plasirati i srpski stavovi i braniti interesi, utoliko je veća pažnja ko će doći na vlast.
"Za razliku od Berlina i Londona oni su spremni da saslušaju. Koliko će učiniti nešto, ostaje da vidimo, ali za razliku od ostalih oni su zemlja koja, u skladu sa svojom politikom ima u vidu i interese Srbije u nekoj meri", rekao je u ranijoj izjavi za MONDO karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Šta je Makron rekao o Kosovu?
Francuski šef države poručio je da će Francuska učiniti sve da obaveze preuzete tim sporazumom budu ispunjene, da svaki korak bude ispunjen. On je naglasio kako je važno i da svi učesnici napada u Banjskoj budu privedeni pravdi, kao i da sa druge strane treba prevazići tenzije nastale usled odluka kosovskih vlasti koje se tiču opština sa većinski srpskim stanovništvom.
Rekao da ceni privrženost Vučića jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, prenoseći spremnost Evrope da pruži svaku podršku da se prevaziđu konflikti iz prošlosti.
U kasnijem razgovoru sa premijerom privremenih prištinskih institucija, Aljbinom Kurtijem, Makron je poručio da Francuska pridaje značaj napretku u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kako će izbori u SAD uticati na Srbiju?
Da su predsednički izbori u SAD, koji će biti održani 5. novembra biti jedna "teška utakmica" od koje može da zavisi budućnost sveta, saglasna je gotovo kompletna javnost, a istu poruku imao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. A, čija pobeda više odgovara Srbiji, pitanje je koje svako tumači na svoj način.
Ako bi Donald Tramp na izborima odneo pobedu i ponovo došao na čelo SAD, saradnja koju je Srbija imala sa Amerikom tokom njegovog prethodnog mandata, dobra diplomatska komunikacija sa Vašingtonom posredstvom Ričarda Grenela, ali i jasni oštri potezi usmereni prema jednostranim potezima Prištine u vezi sa kosovskim pitanjem – ukazuju da bi se spoljna politika nastavila u istom pravcu te bi Srbija mogla optimistično da gleda na takav scenario.
Ipak, analitičari smatraju da Trampova administracija neće odustati od toga da Kosovo bude nezavisno čak i u slučaju podele ili razmene teritorije.
S druge strane, Bajdenova administracija pokazala je tokom ove četiri godine naklonjen stav prema Srbiji, zalažu se za kompromisno rešenje Beograda i Prištine i jedini sa Zapada ne uslovljavaju prijem Srbije u EU priznanjem nezavisnosti Kosova.
Govoreći na tu temu, profesor Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server poručio je da su poznati i Bajdenovi i Trampovi stavovi o Balkanu.
"Bajden održava integritet država. Tramp je drugačiji. Pregovarao je sa Tačijem i Vučićem za podelu Kosova. Ali ne samo za podelu Kosova. Ako bi se Kosovo odvojilo, Bosna bi bila u opasnosti, kao i Crna Gora, pa čak i Makedonija. Mislim da bi Bajden bio mnogo bolji od Trampa što se Balkana tiče", govorio je Server.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kaže da je sa Bajdenom više puta razgovarao, kao i sa Trampom, kao i da će ovo biti veoma teška utakmica od koje će zavisiti budućnost sveta.
"Bajden nije čovek za potcenjivanje... Smatram da će ovo biti veoma teška utakmica od koje će zavisiti budućnost sveta... možda bi Tramp podržao politiku nešto drugačiju od svoje politike, a to je da ne bude antisrpska", dodao je.
(Mondo.rs)