Od Hrvatske i Kosova, do atentata na Draškovića i Đinđića: JSO rasformirana u Sablji, evo u čemu je sve učestvovala

Jedinica za specijalne operacije (JSO) formirana je u martu 1991. godine i bila je srpska elitna policijska jedinica za specijalne namene. Od 1996. bila je deo Resora Državne bezbednosti (RDB), a zvanični naziv dobila je 9. juna 1998. godine. Jedinica je izdvojena iz Resora državne bezbednosti 15. januara 2002. godine, a ukinuta je 25. marta 2003. godine u policijskoj akciji "Sablja", 13 dana nakon atentata na tadašnjeg predsednika vlade Zorana Đinđića.

Jedinica je nastala u proleće 1991. godine pred početak rata u Hrvatskoj kao neformalna grupa Resora državne bezbednosti. U aprilu 1991, u Knin je stigla prva grupa koju su predvodili Franko Simatović i Dragan Vasiljković. Prve akcije JSO izvedene su tokom leta iste godine u Krajini u sastavu tadašnje Milicije Krajine.

Potom, četiri godine kasnije, deo jedinice prelazi u MUP Srbije 1995. godine gde se i zvanično formira JSO. Naredne godine, 1996, Milorad Ulemek Legija na poziv šefa tajne policije Jovice Stanišića pristupa "crvenim beretkama" nakon raspuštanja "Tigrova" koje je predvodio Željko Ražnatović Arkan.

• 1998. - Pred početak sukoba na Kosovu i Metohiji, smenjen je Jovica Stanišić i na njegovo mesto dolazi Radomir Marković. Komandant jedinice postaje Milorad Ulemek Legija.
• 9. jun 1998. - Jedinica dobija zvanično ime Jedinica za specijalne operacije (JSO)
• 3. oktobar 1999. - Pokušaj atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. Za ovaj pokušaj ubistva Draškovića izrečena je pravosnažna presuda kojom je osuđena grupa pripadnika JSO na čelu sa Radomirom Markovićem i Miloradom Ulemekom Legijom.
• 15. jun 2000. - Novi pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi u Crnoj Gori.
• 25. avgust 2000. - Kidnapovan Ivan Stambolić na Košutnjaku, bivši predsednik Predsedništva Srbije koji je kasnije pronađen mrtav. Za ovo su takođe osuđeni pripadnici JSO i Milorad Ulemek Legija.
• 5. oktobar 2000. - Smena vlasti u Srbiji nakon revolucije. Značajna uloga pripisana je pripadnicima JSO i Miloradu Ulemeku Legiji koji se veče pre 5. oktobra sastao sa Zoranom Đinđićem.
• 25. januar 2001. - Formira se nova republička vlada, premijer postaje Zoran Đinđić. Na prvoj sednici vlade, smenjuje se načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković.
• 24. februar 2001. - Uhapšen Radomir Marković i još dvojica aktera atentata na Ibarskoj magistrali zbog sumnje u umešanost.
• Proleće 2001. - izdaje se naredba MUP Srbije i Resoru državne bezbednosti da se napravi "bela knjiga" o organizovanom kriminalu u Srbiji.
• 1. april 2001. - "Crvene beretke" uhapsile Slobodana Miloševića u svojoj vili na Dedinju u Beogradu. Kasnije je isporučen Hagu 28. juna iste godine.
• Maj 2021. - Francuske vlasti su po poternici MUP Srbije uhapsile vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića zbog sumnje da su kidnapovali vlasnika kompanije "Delta", Miroslava Miškovića.
• 20. jun 2001. - Milorad Ulemek Legija suspendovan nakon niza incidenata u klubu "Stupica" u Beogradu i diskoteci u Kuli. On podnosi ostavku na funkciju komandanta JSO i raskida radni odnos u MUP Srbije i na njegovo mesto dolazi Dušan Maričić Gumar.
• 8. novembar 2001. - Na pijaci u Obrenovcu uhapšena braća Banović, Predrag i Nenad. Iste večeri su prebačeni u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala u Ševeningenu zbog optužbe za ratne zločine. Nakon povratka jedinice u Kulu, otkazuju poslušnost, prekidaju sve veze sa komandom i blokiraju bazu u Kuli. Traže zahtev za smenu ministra unutrašnjih poslova, načelnika Resora državne bezbednosti i njegovog zamenika.
• 12. novembar 2001. - Višečasovna blokada auto-puta kod "Sava centra" na Novom Beogradu pod punim naoružanjem. Pripadnici JSO tražili su hitno donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
• 14. novembar 2001. - Vlada Srbije smenjuje Gorana Petrovića sa mesta šefa Državne bezbednosti i postavlja Andreju Savića. Zamenik Savića postaje Milorada Bracanovića.
• 2002. - tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić najavljuje 2002. godinu kao borbu protiv organizovanog kriminala.
• 15. januar 2002. - Jedinica za specijalne operacije se izdvaja iz sastava RDB.
• Jul 2002. - Vlada Srbije usvaja Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. DSS i crnogorska Socijalistička narodna partija opstruiraju donošenje zakona sve do decembra 2002. godine.
• 3. avgust 2002. - Pokušaj ubistva Ljubiše Buhe Čumeta u kojem je učestvovao Milorad Ulemek Legija. Krajem godine, usvaja se Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
• Januar 2003. - Vlada Srbije smenjuje tadašnji vrh BIA - Andriju Savića i Milorada Bracanovića zbog saznanja da organizovane kriminalne grupe dobijaju informacije koje su u tom trenutku bile klasifikovane kao državna tajna. Istog meseca formirano je i Specijalno tužilaštvo i Posebno odeljenje Okružnog suda za organizovani kriminal.
• 27. januar 2003. - Milorad Ulemek Legija šalje otvoreno pismo javnosti Srbije i Vladi Srbije. Vladi poručuje da "krčme poslednje kredite narodne volje u kojima ima mesta samo za njih (vlast) same".
• 21. februar 2003. - Pokušaj atentata na Zorana Đinđića kod hale "Limes" u Beogradu. Vozač kamiona Dejan Milenković Bagzi uhapšen je nasred puta i određen mu je pritvor u trajanju od osam dana, ali mu vanraspravno veće Četvrtog suda ukida pritvor četiri dana ranije. On je od tog trenutka u bekstvu sve do 2006. godine.
• 5. mart 2003. - Jovan Prijić postavljen za specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. U prvim danima na novoj funkciji, Prijić uzima iskaz od Ljubiše Buhe Čumeta dok je u javnosti trajala kampanja o njegovoj navodnom članstvu u JUL-u.
• 12. mart 2003. - Jovan Prijić podnosi ostavku zbog pritiska javnosti i netačnih informacija o njemu koje su se pojavljivale u medijima.
• 12. mart 2003. u 12:25 - Ispred ulaza u zgradu vlade, ubijen je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić. Vlada momentalno proglašava vanredno stanje i započinje akciju "Sablja". Izdata je poternica za pripadnicima "zemunskog klana".
• 13. mart 2003. - Uhapšeni bivši funkcioneri DB Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki koji su kasnije isporučeni u Tribunal u Hagu.
• 25. mart 2003. - Uhapšeni pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović i pripadnik jedinice Saša Pejaković Pele. Odlukom Vlade Srbije rasformirana je JSO.
• 28. mart 2003. - Na Fruškoj gori pronađeno telo Ivana Stambolića koga su kidnapovala, ubila, bacila u kreč i zakopala četvorica pripadnika JSO.
• 8. april 2003. - Uhapšeni bivši funkcioneri DB-a Aca Tomić i Rade Bulatović.
• April 2003. -Zvezdan Jovanović priznaje ubistvo Zorana Đinđića.
• 22. april 2003. - U Srbiji se ukida vanredno stanje koje je uvedeno 12. marta.
• 21. avgust 2003. - Podiže se optužnica za atentat na premijera Zorana Đinđića.
• 22. decembar 2003. - Počelo suđenje grupi od 36 optuženih za ubistvo premijera i druga krivična dela pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu.

Milorad Ulemek Legija pravosnažno je osuđen četiri puta na 40 godina zatvora. U pravosuđu Srbije nema sabiranja kazni zbog čega će Legija u zatvoru provesti maksimalno 40 godina, a nedavno je njegov advokat Aleksandar Kovačević saopštio je da je njegov klijent zatražio od suda da bude pušten na uslovnu slobodu jer je izdržao više od 20 godina u posebnom delu Kaznenopopravnom zavodu Zabela.

"U ime Milorada Ulemeka i Branka Berčeka predao molbu za uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora Višem sudu u Beogradu. Osuđeni Ulemek je izdržao više od 20 godina dok je Berček na izdržavanju kazne preko 21 godine, čime su ispunili zakonski uslov da izdrže više od polovine kazne i stekli pravo na uslovni otpust. Za vreme izdržavanja kazne - više od 20 godina, Ulemek i Berček su bez ijednog disciplinskog prekršaja, čak učestvuju u svim dostupnim programima resocijalizacije, maksimalno poštuju pravila i osoblje zavoda, neguju porodične odnose, što i sam zavod posebno ističe u svojim izveštajima koje svake dve godine podnosi sudu. Time pokazuju da su sprovedeni programi uspešni i da se isto ponašanje može očekivati i tokom uslovnog otpusta. Te činjenice zakon uzima u obzir.

Napominjem da je Ulemek na nedavnom Sajmu knjiga imao preko dvadeset naslova od ukupno 29 knjiga koje je napisao. U Evropi se uslovni otpust stimuliše i teži se ka tome da procenat uslovnog otpusta bude što veći, a ne manji. Za vreme stare Jugoslavije više od 50% osuđenih je dobijalo uslovni otpust. Danas je u većini evropskih zemalja procenat uslovnog otpusta osuđenika 50 do 70 procenata, dok je u Srbiji oko 10 odsto, što je daleko ispod evropskog standarda. Nakon 20 godina svet je potpuno drugačiji, oni su u godinama, najvažnija im je porodica i potpuno su okrenuti svom napretku koji traje više od dve decenije, što je inače i maksimalna kazna u Srbiji osim za manji broj dela", izjavio je advokat Kovačević.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Aleksandar Blagić)