- U Srbiji i Republici Srpskoj obeležava se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine.
- Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da praznik podseća na snagu zajedništva i da je srpska trobojka simbol slobode, ponosa i obaveze da se Srbija čuva i gradi.
Danas se u Srbiji i Republici Srpskoj obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik slavi se u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, što je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okončanja Prvog svetskog rata.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uručio je odlikovanja na svečanoj ceremoniji koja je u 12 časova počela u Palati Srbija.
Predsednik Vučić uručio odlikovanja
Među laureatima su predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, glumac Petar Božović, posthumno profesorka dr Milica Bajčetić, pisac i novinar Veselin Dželetović za "Srpsko srce Johanovo", glumica Ivana Žigon, slikari, sportisti, medicinari...
Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim-Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstana
Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac koji je jednu od upečatljivijih uloga u karijeri ostvario u domaćem filmu "Žetva"
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su:
Petar Božović, glumac Petar Božović
Predrag Đaković, akademski slikar
Veselin Vesko Grozdanić, televizijski voditelj
Prof. dr Milica Bajčetić (posthumno), redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su:
Veselin Dželetović, književnik i novinar
Prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, i subspecijalista onkolog, vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Prof. dr Tatjana Trajković, vanredni profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu
Nebojša Jevrić, književnik, novinar, ratni izveštač
Ivana Žigon, glumica
Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su:
Karlovačka berba grožđa "Grožđebal" Sremski Karlovci
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji
Ivan Tomašev, prvak opere Narodnog pozorišta u Beogradu
Zoran Čalija, akademski slikar, scenograf i reditelj
Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su:
Centralna unija grčkih opština i gradova, KEDE
Dr Georgios Mastorakos, renomirani grčki profesor endokrinologije, glavni akademski koordinator bilateralne saradnje Medicinskog fakulteta u Atini i Medicinskog fakulteta u Beogradu
Dragana Matijašević, glavna medicinska sestra Odseka za hematologiju na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
Ilmars Haris Lapinž, istaknuti dirigent bogate međunarodne karijere, dugogodišnji saradnik Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Vojvođanskog simfonijskog orkestra
Pofesor Petar Stanojlović, univerzitetski profesor, filmski i televizijski reditelj
Bogdan Obradović, sportista iz Loznice, jedan od najuspešnijih mladih takmičara u Srbiji u graplingu i brazilskoj džiu-džici, kao i njegov trener, Aleksandar Tomić, reprezentativac Srbije.
Nebojša Đurić, srpski reprezentativac u paraatletici, osvajač srebra na Letnjim paraolimpijskim igrama u Parizu 2024. godine
Jorg Heskens, stručnjak u oblasti ekonomije i ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, 17 godina radi u Srbiji kao izaslanik Vlade Savezne Republike Nemačke
Pan Express d. o. o. Lučani
Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su:
Rade Mladenović, dugogodišnji sekretar Crvenog krsta Žitorađa
Crveni krst Čukarica
Subotički simfonijski orkestar
Beogradski karate savez
Posebna priznanja dodeljena su vatrogascima, policajcima, vojnicima i dobrovoljcima
Nenad Nedić, pukovnik policije, komandant helikopterske jedinice
Luka Čaušić, potpukovnik policije, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik sektora za vanredne situacije
Aleksandar Krstić, major policije, načelnik odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice
Vlado Plemić, penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, zamenik direktora za obuku u Srpsko-ruskom humanitarnom centru.
Željko Čavić, potpukovnik policije, načelnik Odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice
Bojan Mladenović, major policije, saobraćajni pilot
Nikola Isidorović, major policije, profesionalni pilot
Lazar Lučić, vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar
Srđan Jovanović, mlađi vodnik policije, vazduhoplovni mehaničar
Milorad Milinović, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Pančevo
Mirko Suvačarov, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu u Pančevu
Nikola Matović, vodnik vatrogasac, vođa vatrogasno-spasilačkog odeljenja u Vatrogasno-spasilačkom bataljonu Čačku
Aleksandar Radosavljević, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva "Mramorak", zaposlen u Upravi granične policije
"Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće"
"Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: "Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja. Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu, poručio je predsednik dodavši da danas nije običan dan", naveo je Vučić.
Predsednik je rekao da je ovo poslednji put da kao predsednik Republike uručuje odlikovanja na ovaj dan.
"Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna. Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod.
Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan.
Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže.
Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle", rekao je predsednik Vučić.
"Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope.
Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom, i ta reč, Golgota, nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi. Hiljade je ostalo zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili.
Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front. Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine.
Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara, i to istog dana.
Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa. Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.
Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd.
Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo.
Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike.
Intoniranjem himne Bože pravde počela svečanost u Palati Srbije
Svečanost uručenja odlikovanja je počela dolaskom predsednika Srbije i intoniranjem himne Bože pravde. Na samom početku emitovan je kratak film sa podsećanjem na Solunski front i njegov proboj te herojski put srpske vojske.
"Naša trobojka simbol je slobode i ponosa"
Predsednik Vučić poručio je danas da Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave podseća na snagu koja je uvek bila u zajedništvu.
"Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave podseća nas na snagu koja je uvek bila u našem zajedništvu", objavio je Vučić na Instagramu.
On je istakao da je srpska trobojka simbol slobode i ponosa, ali i obaveze da se Srbija čuva i gradi za buduće generacije.
"Naša trobojka simbol je slobode i ponosa, ali i obaveze da čuvamo Srbiju i gradimo je još snažniju za generacije koje dolaze. Živela Srbija!", naveo je Vučić.
Vlada Srbije donela je 11. septembra 2020. godine odluku da se 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, a takvu odluku donela je i Vlada Republike Srpske.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležen je i u Čikagu i Štutgartu.
Centralna svečanost održana u Banjaluci
Centralna svečanost održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, u organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije. Delegaciju Srbije u Banjaluci predvodio je predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut.
Svečanosti su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, predsednik Srpske Siniša Karan, premijer Republike Srpske Savo Minić, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik SNSD Milorad Dodik.
BONUS VIDEO:
(MONDO)