- Snježana Milivojević ocenjuje da će mediji biti jedan od najvećih izazova za novu vlast, jer javnost prvo očekuje promene u tom prostoru.
- Smanjenje govora mržnje nije dovoljno, već je potrebna temeljna reforma medijskog sistema i zaštita njegove autonomije.
- Promene, kaže ona, moraju biti brze i usklađene sa evropskim standardima, kako bi mediji dugoročno bolje funkcionisali.
Profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević ocenila je da će mediji biti jedan od najvećih izazova za novu vlast, jer javnost očekuje da se upravo u medijskom prostoru najpre vide promene nakon izborne pobede. Istakla je da smanjenje govora mržnje i pristojniji javni govor neće biti dovoljni za dugoročni boljitak, već da je neophodno temeljno redefinisanje medijskog sistema, zaštita njegove autonomije i usklađivanje sa evropskim standardima.
Čini mi se da će mediji biti jedan od većih izazova za novu vlast, navodi sagovornica.
"Ta preterana očekivanja neće lako biti zadovoljena. Prvo mi se čini da su mediji ovde konstantno izvor nezadovljstva. Polarizacija među medijskim publikama je tolika da je nezadovljstvo eruptiralo prvi put pred medijskim kućama i nadam se jedini put u ovom postizbornom periodu. Bez obzira da li su ga inicirale pristalice pobednika ili je inscenirano od strane gubitnika, reč je o jednoj areni sukbljavanja koja će to nastaviti da bude zbog odgromnog nezadovoljstva", ocenjuje Milivojević.
Podsetimo, grupa građana upala je sinoć na TV Informer, a zatim su došli ispred Pinka, gađali zgradu jajima i flašama, napisali "trovačnica" i koškali se s policajcima.
Milivojevićeva dodaje i da su mediji "svima pred očima" i oni su "vidljivi pokazatelj promena".
"Nezadovoljna javnost očekuje da tu prvo vidi promene. I očekuje da ih prvo vidi u medijskom tekstu, u sadržaju - da se smanji govor mržnje, da se upristoji javni govor", ističe.
Komentarišući dnevnu štampu, navodi da su pozicije prilično nepomerljive, što znači da strana koja je izgubila izbore i dalje računa na taj snažni medijski pogon.
"Jedna od velikih dobiti studentskog i građanskog pokreta i ove ogromne mobilizacije je to što su oni mobilisali empatiju i solidarnost. Kažu da te duboke polarizacije, koje su na tom afektivnom nivou u stvari sprečavaju da se društvo reintegriše, zato što nema empatije, nema solidarnosti, nema tog emotivnog resursa preko koga može da se premosti ta razlika", napominje.
Kako dodaje, studenti su aktiviranjem emocija omogućili da ljudi preskoče tu prepreku i smatra da je to jedan od razloga što je vlast "intenzivirala urnebesnu kampanju".
"Odnosno to verbalno nasilje u svojim medijima i što se i sada insistira na toj polarizaciji - upravo da se spreči ta mogućnost reintegracije društva, koja se u jednom trenutku pokazala kao mogućnost i izlečujući put za ovo društvo", objašnjava.
Govoreći o upadu na Informer, kao i saopštenje studenata u kojem se ističe da ne podržavaju upade u medije niti na njih pozivaju, naglašava:
"Nadam se da će pozivi studenata uroditi plodom, a ukoliko su ti ljudi na bilo koji način povezani sa ovim delom glasačkog tela koje je glasalo za studente, nadam se da će to imati uticaj na njih. Ako su to inscenirani incidenti, to možda nagoveštava jedan prolongirani period opstrukcija i konfliktnih situacija u ovom tranzicionom periodu. Ja ne bih volela da dan-dva posle izbora kvarimo slavljeničko raspoloženje. Mislim da je ovo zaista istorijska pobeda, i da zaslužujemo jednu novu priliku da društvo uredimo na bolji način."
Govoreći o očekivanjima da će doći do promena unutar RTS-a, kaže da ukoliko očekujemo dugoročni boljitak u medijima, to bi morala da bude temeljna promena.
"Mislim da je velika iluzija ovde i od naših uglednih i dobrih novinara, da će oni raditi bolje samo ako im se dozvoli. U Srbiji nikad nije bio deficit dobrih novinara i kvalitetnog novinarstva, i '90-ih je bilo medija koji su pronosili slavu. Ali to su, da tako kažem, incidentni slučajevi uprkos mejnstrimu. Nama je potrebno da ovoj velikoj izbornoj pobedi, ona treba da se kapitalizuje tako da se temeljno redefiniše medijski sistem, da se zaista uskladi sa onim što su evropski tokovi, ne samo načelno evropske vrednosti, da se zaštiti medijska autonomija, ali da se ona učini takvom da može kvalitetno da funkcioniše", objašnjava profesorka.
Promene na polju medija trebaju da budu temljne, ali brze, naglašava.
BONUS VIDEO:
(N1/Mondo)