- Ana Mirković, potencijalna ministarka sa Studentske liste, poručila je da država ne sme da se vodi anarhično i da joj plenumi budu moralni kompas.
- Istakla je da bi poslednju reč imali izabrani predstavnici u parlamentu, uz jasnu odgovornost i kontrolu kroz stručnost i procedure.
Ana Mirković, psihološkinja i 159. kandidatkinja na Studentskoj listi, prema pisanju lista "Berliner cajtung", jedna je od potencijalnih ministarki u novoj Vladi Srbije. Ona je u razgovoru za nemački list poručila da, kada je reč o donošenju odluka, "nikada ne bi glasala protiv sopstvenog integriteta", ali je naglasila da će plenumi biti "najjači korektiv" svim kandidatima Studentske liste koji preuzmu državne funkcije.
Kako je istakla, država ne može i ne sme da bude vođena anarhično.
"Struktura aktivističkog pokreta ne može se jednostavno preslikati na državni aparat, jer su državi neophodne jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost. Ono što bi pokret želeo da unese u institucije jeste pre svega novi model političke kulture" izjavila je Mirković za "Berliner cajtung".
Ona je pojasnila da horizontalnost pokreta u praksi predstavlja "institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona".
"Plenumi bi ostali naš najjači korektiv i moralni kompas"
Kada je reč o delovanju i potezima Studentske liste, Mirković je naglasila da će "poslednju reč imati predstavnici izabrani u parlamentu, jer oni nose pravnu i političku odgovornost za celokupno delovanje i moraju da odgovaraju za njega".
Ali plenumi i građanske skupštine ostali bi, kako naglašava, "naš najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas, koji bi nas podsećao zbog čega smo izabrani" - otkrila je Mirković za nemački list.
Kako je podvukla, u slučaju da se ne složi sa odlukom plenuma, nikada ne bi postupila suprotno sopstvenom integritetu.
"Upravo za to smo se i borili". naglasila je Mirković.
"Pokret ne želi da ponavlja birokratske eksperimente prošlosti"
Govoreći o razlici između delovanja Studentskog pokreta i dosadašnjih političkih stranaka na vlasti, istakla je da novi model podrazumeva jasne mehanizme kontrole.
"Današnji studentski pokret ne želi da ponavlja birokratske eksperimente prošlosti, već da uspostavi modernu participativnu demokratiju. Zato tačno određuje odgovornosti: ko pod kojim uslovima donosi odluku, ko upravlja budžetom i preko kojih političkih i pravnih mehanizama kontrole građani treba da nadgledaju upravu - digitalnim alatima, lokalnim skupštinama i slobodnim medijima" poručila je ona.
"Hijerarhija je neophodna, ali zasnovana na stručnosti"
Mirković je dodala da je potpuno svesna da "horizontalno organizovane grupe bez jasne strukture dugoročno mogu da zapadnu u paralizu odlučivanja" i da "stvore skrivene, neformalne centre moći koji ne snose nikakvu javnu odgovornost".
"Toga smo potpuno svesni i ne gajimo nikakve iluzije. Hijerarhija je neophodna, ali hijerarhija zasnovana na stručnosti i funkcionalnoj odgovornosti, a ne na slepoj poslušnosti i kultu ličnosti". kazala je profesorka Ana Mirković.
Ko je Ana Mirković?
Ana Mirković radi kao profesorka na Fakultetu organizacionih studija Eduka, gde predaje predmete Kreativnost i psihologija, Psihologija marketinga, Život u digitalno doba i Politička psihologija.
Završila je master studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirala na Katedri za strateški menadžment Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Suosnivačica je Instituta za digitalne komunikacije, na kom predaje Strategiju i planiranje i komunikaciju. Autorka je i voditeljka serijala "Porodična mreža" u okviru školsko-obrazovne redakcije RTS-a, navodi se na zvaničnom sajtu Studentske liste.
"Po fizionomiji lica prepoznajem ko je u SNS-u"
U javnosti je ranije privukla veliku pažnju izjavom na društvenoj mreži X u kojoj je komentarisala članove Srpske napredne stranke.
"Razvila sam sposobnost da po fizionomiji lica mogu da zaključim da li je neko SNS-ovac. Isključen ton na televiziji, bacim pogled i znam da li je njihov", napisala je Mirković u martu 2020. godine.
Nakon toga je pojasnila na šta konkretno misli:
"Sve nekako, oblik glave, pozicija očiju, rumenilo, visina/nizina čela, sve", navela je Mirković, što je tada izazvalo oštre reakcije i osude predstavnika vlasti.
BONUS VIDEO: