- Profesor Aleksandar N. Nešković najavljuje da će po formiranju vlade uslediti konkursi za direktore zdravstvenih ustanova i vraćanje rukovođenja u zakonske okvire.
- Plan je i racionalizacija administracije, manje pregleda po lekaru i veće plate, kako bi lekari imali više vremena za pacijente.
- Nešković upozorava na preopterećene hitne službe i manjak specijalista, zbog čega se pacijenti često leče u urgentnim centrima.
U zdravstvo će ući rukovodioci koji su stručni i imaju plan, biće podizane plate, ali pre svega rasterećeni lekari tako da mogu da se posvete pacijentima, kaže za "Vreme" kandidat Studentske liste profesor Aleksandar N. Nešković.
Nešković je profesor interne medicine i kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, odnedavno u penziji. Tokom karijere je vodio više odeljenja i klinika u Beogradu.
"Ovih dana uhvatim sebe da na momente zamislim šta bi bilo da smo izgubili ove izbore, samo zato da me iznova obuzme taj osećaj neopisive sreće što se to nije dogodilo i što su naša deca izborila kartu za budućnost, šansu da izgrade civilizovano, prosperitetno i uređeno društvo, u kome će institucije raditi u korist ljudi, a ne za račun bilo koje vlasti“, kaže on u razgovoru sa Jelenom Jorgačević.
Nešković nabraja koje su sve muke zdravstvenog sistema, počev od preopterećenih urgentnih službi sa nedovoljno lekara koji dan i noć zbrinjavaju ogroman broj bolesnika.
"U zdravstvenom sistemu dramatično nedostaju lekari određenih specijalnosti, a odlaskom kolega u penziju u nekim ustanovama se gase specijalistički programi jer nema ko da ih zameni", navodi profesor Nešković i dodaje:
"Pošto sistem nije zasnovan na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, već dominantno na specijalističko-bolničkom modelu funkcionisanja, bolesnici se često, u nemogućnosti da u dogledno vreme dođu do specijaliste, javljaju na preglede u hitne službe u gluvo doba noći da bi rešavali svoje hronične zdravstvene probleme i tako dodatno opterećuju dežurno osoblje i sistem."
Plan za zdravstveni sistem
Kaže, cilj Studentske liste je racionalizacija administracije i smanjenje broja pregleda po lekaru kako bi lekari mogli da se posvete pacijentu.
Kako najavljuje profesor Nešković, po formiranju vlade odmah sledi reorganizacija upravljačkog kadra u zdravstvenim ustanovama, u skladu sa zakonom. To znači, kaže, prekid prakse da se direktori zdravstvenih ustanova ne biraju na konkursu, nego ih kao v. d. imenuje ministar zdravlja po svom ćefu.
"Po preuzimanju vlasti i formiranju vlade odmah sledi reorganizacija upravljačkog kadra u zdravstvenim ustanovama, u skladu sa zakonom. Naime, poznato je da velika većina direktora zdravstvenih ustanova nije izabrana na osnovu konkursa, već ih je kao vršioce dužnosti postavio ministar zdravlja, i u tom statusu su po pravilu godinama, iako je zakonom dozvoljeni maksimum svega šest meseci. Postavljanjem novih vršilaca dužnosti direktora rukovođenje u zdravstvenim ustanovama će se vratiti zakonske okvire i omogućiti da se u kratkom vremenskom periodu raspišu regularni konkursi za rukovodeća mesta.
Od kandidata će se tražiti da bez izuzetka ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, kao i da predlože plan razvoja ustanove u narednom periodu. Takođe, u relativno kratkom vremenu mogu da se srede liste čekanja za pojedine dijagnostičke procedure i intervencije i da se obezbedi njihovo precizno ažuriranje i zaštita od zloupotreba.
Međutim, istakao bih da je za suštinske, dugoročne promene i unapređenje zdravstvenog sistema neophodna izmena zakonske regulative i to će biti glavni zadatak novog skupštinskog saziva, u kome većinu imaju predstavnici studenata", naveo je profesor Nešković.
Pojasnio je i šta bi donelo smanjenje broja pregleda po lekaru tokom radnog dana.
"Racionalizacija administracije i smanjenje broja pregleda po lekaru tokom radnog dana omogućila bi lekarima da više vremena posvete pacijentima, da im objasne važnost prevencije, prirodu bolesti i prednosti i nedostatke različitih opcija lečenja, što znatno poboljšava efikasnost svih intervencija u medicini i povoljno utiče na zadovoljstvo i lekara i pacijenata. Sigurno će se raditi i na poboljšanju materijalnog statusa i uslova rada zdravstvenih radnika", naveo je profesor.
BONUS VIDEO:
(Vreme/MONDO)