- SPS je na vanrednim izborima 25. oktobra 2026. ostao bez mandata, uz 2,13 odsto glasova i prekid budžetskih prihoda.
- Partija raspolaže nekretninama vrednim više od 13,8 miliona evra, a samo tokom 2025. godine od zakupa je prihodovala blizu 82 miliona dinara.
Izborni poraz koalicione liste "Ivica Dačić – Faktor stabilnosti!", koju su činili Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije, otvorio je pitanje finansijske budućnosti socijalista, ali i sudbine imovine kojom ova stranka raspolaže.
Prema konačnim rezultatima Republičke izborne komisije, potvrđenim 5. novembra, ova izborna lista osvojila je 94.766 glasova, odnosno oko 2,16 odsto važećih glasova, ali nije dobila nijedan poslanički mandat. Time je SPS izgubio pravo na sredstva koja se iz republičkog budžeta raspodeljuju političkim subjektima za redovan rad na osnovu osvojenih mandata u Narodnoj skupštini.
Koliko je novac iz javnih izvora važan za funkcionisanje SPS-a pokazuje analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Prema podacima iz baze "Stranačka kasa", Socijalistička partija Srbije je od 2015. do kraja 2023. godine ostvarila ukupne prihode od oko 25,7 miliona evra. Od tog iznosa, čak 13,3 miliona evra stiglo je iz budžeta.
Ipak, gubitak novca iz republičkog budžeta ne znači da će se SPS naći bez značajnih izvora prihoda, jer Socijalisti raspolažu i velikim brojem nekretnina. SPS je najveći deo svoje imovine stekao nasleđivanjem imovine nekadašnjeg Saveza komunista Srbije (SKS), čiji je pravni naslednik postao prilikom osnivanja 1990. godine.
Više od 2,5 milijardi dinara poslovne imovine
Prema godišnjem finansijskom izveštaju SPS-a za 2025. godinu, koji je stranka objavila u aprilu 2026, ukupna poslovna imovina na dan 31. decembra 2025. iznosila je 2.545.390.255 dinara.
Najveći deo odnosi se na nekretnine. U bilansu su iskazani građevinski objekti u vrednosti od 1.486.026.656 dinara i investicione nekretnine vredne 947.180.856 dinara. Njihova zbirna knjigovodstvena vrednost iznosila je približno 2,43 milijarde dinara.
Pored toga, stranka je prijavila opremu vrednu oko 9,67 miliona dinara, ostalu stalnu imovinu od približno 7,17 miliona dinara, novac na poslovnim računima u iznosu od 68,59 miliona dinara i kratkoročna potraživanja od oko 24,39 miliona dinara. Ukupne obaveze stranke na kraju 2025. iznosile su oko 57 miliona dinara.
Studentski trg, Novi Sad, Niš, Požarevac – prihodi od zakupa širom Srbije
Jedan od najznačajnijih izvora prihoda SPS-a jeste izdavanje poslovnih prostora.
Prema finansijskom izveštaju za 2025. godinu, stranka je u kategoriji prihoda od imovine prijavila 81.339.375,81 dinar. Značajan deo tih prihoda ostvaren je izdavanjem nepokretnosti.
Među adresama koje se pojavljuju u evidenciji zakupa nalaze se beogradski Studentski trg 15, gde se nalazi sedište stranke, i Murska 14 na Voždovcu, kao i objekti u Novom Sadu, Požarevcu, Surdulici, Nišu, Vranju, Smederevu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Petrovcu na Mlavi.
U Novom Sadu se navodi adresa Vase Stajića 6, u Požarevcu Stari korzo 34–36, u Surdulici Srpskih vladara 15, a u Nišu Nade Tomić 8. Među ostalim lokacijama su i 29. novembra 16 u Vranju, Kralja Petra Prvog 12 u Smederevu, Gimnazijska 6 u Loznici, Svetog Dimitrija 15 u Sremskoj Mitrovici i Trg slobode 1 u Kragujevcu.
U izveštaju su navedeni brojni zakupci, među kojima su advokatske kancelarije, privatne kompanije, obrazovne ustanove i drugi korisnici poslovnih prostora.
Posebno se izdvaja objekat na Studentskom trgu 15. Prema podacima koje je objavila Nova.rs u junu 2026, reč je o zgradi površine oko 3.000 kvadratnih metara, od čijeg zakupa je stranka tokom 2025. ostvarila više od deset miliona dinara prihoda.
Isti medij je, analizirajući finansijsku dokumentaciju, naveo da je SPS tokom 2025. imao 158 ugovora o zakupu i da je od izdavanja nekretnina prihodovao blizu 82 miliona dinara.
Šta je Državna revizorska institucija utvrdila o imovini SPS-a?
Posebno značajan dokument za razumevanje obima imovine socijalista jeste izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja SPS-a za 2014. godinu, objavljen 2015.
Prema tom izveštaju, SPS je na dan 31. decembra 2014. koristio ukupno 166 nepokretnosti na teritoriji Srbije, raspoređenih u 156 opština.
Međutim, revizori su utvrdili da stranka nije bila vlasnik svih tih objekata. Naime, za 25 nepokretnosti evidentiran je osnov svojine, dok je za 55 objekata SPS imao pravo korišćenja. U slučaju još 44 nepokretnosti evidentirana je državina, dok je preostalih 42 koristio po drugim osnovima, uključujući zakup i korišćenje bez naknade.
Ova razlika je posebno važna jer korišćenje nekretnine ne znači nužno i pravo vlasništva nad njom.
DRI je u istom izveštaju ukazala i na problem evidentiranja imovine u poslovnim knjigama stranke. Od 25 nepokretnosti koje je SPS tada označio kao svoju svojinu, čak 21 nije bila evidentirana u njegovim poslovnim knjigama. Za te objekte revizori su objavili i konkretan spisak, uz ukupnu površinu od 11.924 kvadratna metra.
Među njima su bili Studentski trg 15 i Murska 14 u Beogradu, kao i objekti u Sremskoj Mitrovici, Žabarima, Trsteniku, Šapcu, Leskovcu, Čačku, Kruševcu, Petrovcu na Mlavi, Kraljevu, Aranđelovcu, Kuršumliji, Prokuplju, Golupcu, Subotici, Crnoj Travi, Surdulici i Novoj Varoši.
Prema dokumentaciji koju je DRI tada razmatrala, SPS je na 20 od ovih 21 nepokretnosti imao upisano pravo svojine u katastru, dok je za jednu pravo svojine zasnivano na zaključenom kupoprodajnom ugovoru.
Za samo četiri objekta u ovom spisku bila je iskazana tržišna vrednost, ukupno 6.546.710 evra. Među njima su Studentski trg 15, procenjen na 4.332.284 evra, i Murska 14, procenjena na 1.389.850 evra.
Ovi podaci su važni, ali zahtevaju vremensku ogradu: reč je o stanju koje je DRI evidentirala na kraju 2014. godine. Oni se ne mogu bez dodatne provere predstavljati kao konačan i potpuno ažuran spisak današnje imovine SPS-a.
Nasleđe Saveza komunista – najveće pravno pitanje
Jedan od razloga zbog kojih je vlasništvo nad delom imovine SPS-a i dalje predmet pravnih pitanja jeste istorijat njenog nastanka.
Socijalistička partija Srbije osnovana je 1990. godine ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Veliki deo nekretnina koje je SPS kasnije koristio potiče upravo iz perioda kada su tim objektima raspolagale nekadašnje društveno-političke organizacije.
Međutim, pravno nasledstvo neke organizacije ne znači automatski da je njen naslednik stekao i vlasništvo nad svim nekretninama koje je ta organizacija koristila.
To je posebno važno zbog Zakona o finansiranju političkih stranaka iz 2000. godine, čiji su članovi 13. i 14. ostali na snazi i nakon prestanka važenja ostalih odredaba zakona.
Član 13. predviđa da je imovina koja je bila na upravljanju, korišćenju i raspolaganju Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije državna svojina. Istim članom predviđena je mogućnost da se najmanje polovina određenih nepokretnosti dodeli parlamentarnim strankama na korišćenje za redovan rad.
Član 14. predviđa ništavost određenih prenosa nepokretnosti izvršenih nakon prestanka tih društveno-političkih organizacija i daje državi pravni osnov da traži brisanje neodgovarajuće upisanih prava i predaju takvih objekata.
Upravo na ove odredbe pozivao se Vrhovni sud u nekoliko sporova koji su se odnosili na nepokretnosti povezane sa SPS-om.
Vrhovni sud već odlučivao protiv SPS-a u sporu oko imovine
Posebno značajna je presuda Vrhovnog suda Rev 23747/2024 od 12. decembra 2024. godine.
U tom predmetu SPS je pokušao da utvrdi pravo svojine na nepokretnostima koje su njegovi pravni prethodnici koristili još od pedesetih godina prošlog veka.
Niži sud je prvobitno prihvatio zahtev SPS-a, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu tu presudu preinačio i odbio zahtev. Vrhovni sud je potom odbio reviziju SPS-a, čime je potvrđeno da Republika Srbija ima pravo svojine na konkretnim spornim nepokretnostima.
U obrazloženju je navedeno da samo dugogodišnje korišćenje objekta, kao ni činjenica da je SPS pravni naslednik nekadašnjih organizacija, nisu dovoljan osnov za sticanje prava svojine.
Važno je naglasiti da se ova presuda odnosi na konkretne nepokretnosti iz tog sudskog postupka, a ne na kompletnu imovinu SPS-a.
Postoji i drugi značajan predmet – zgrada u ulici Vase Stajića 6 u Novom Sadu, na kojoj je SPS tražio utvrđivanje prava svojine. Vrhovni sud je 14. decembra 2023. godine ukinuo ranije presude donete u korist stranke i predmet vratio na ponovno suđenje.
Ova adresa je posebno zanimljiva jer se pojavljuje i u finansijskom izveštaju SPS-a za 2025. godinu, u kojem su prijavljeni prihodi od izdavanja poslovnog prostora.
U javno dostupnim izvorima pregledanim za ovaj tekst nije potvrđen konačan ishod ponovljenog postupka.
Šta se sada može dogoditi sa nekretninama SPS-a?
Gubitak poslaničkih mandata menja finansijski položaj stranke, ali ne znači da se celokupna imovina automatski prenosi na državu.
Moguće dalje procedure zavise od pravnog statusa svakog pojedinačnog objekta.
Nekretnine koje su nesporno vlasništvo SPS-a ostaju u njegovoj imovini bez obzira na izborni rezultat. Objekti koje je stranka zakonito stekla kupovinom ili po drugom dozvoljenom pravnom osnovu ne mogu biti oduzeti samo zato što SPS više nema narodne poslanike.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u članu 11. propisuje da imovinu političke stranke čine nepokretne i pokretne stvari i da se ona koristi za političke i druge dozvoljene aktivnosti.
Objekti koje SPS koristi, ali nije njihov vlasnik, predstavljaju posebnu kategoriju. Za nekretnine na kojima stranka ima samo pravo korišćenja, državinu ili ih koristi na osnovu zakupa, pitanje nastavka korišćenja zavisi od konkretnog pravnog osnova. Posebno će biti važno utvrditi da li je neki prostor stranci dodeljen zbog njenog parlamentarnog statusa ili se koristi na osnovu samostalnog ugovora.
BONUS VIDEO: