- Nikola Šainović tvrdi da su uslovi za sukob na Kosovu postojali još 1990. i da je rat trebalo da počne odatle, ali je preusmeren na Sloveniju.
- Govorio je i o raspadu Jugoslavije, politici Slobodana Miloševića i pomoći Srbima u Krajini i Bosni, uz ocenu da se sve mora gledati kroz tadašnje okolnosti.
- Šainović je opisao sankcije i hiperinflaciju, navodeći da je program stabilizacije zaustavio inflaciju i povećao devizne rezerve.
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Savezne vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović gostovao je u emisiji "Perspektive“ na televiziji "K1" u ponedeljak 2. novembra gde je govorio o raspadu Jugoslavije, politici Slobodana Miloševića, ekonomskim sankcijama, hiperinflaciji i događajima koji su prethodili sukobima na Kosovu i Metohiji. Govoreći o političkim okolnostima devedesetih godina, Šainović je ocenio da se raspad Jugoslavije ne može posmatrati odvojeno od međunarodnih interesa i položaja srpskog naroda.
"Rat je trebalo da počne s Kosova, ali je neko ko je bolje znao vojnu strategiju okrenuo da počne od Slovenije. Prema mom viđenju, uslovi za sukob na Kosovu postojali su još 1990. godine", započeo je Šainović.
Osvrćući se na politiku Slobodana Miloševića, Šainović je istakao da se tadašnje odluke moraju sagledavati u kontekstu političkih i istorijskih okolnosti. Istakao je da je Milošević stao za njih.
"Srbija je smatrala da mora da pomogne Srbima u Krajini i u Bosni. Milošević je stao iza njih onakvih kakvi su bili“, naveo je Šainović.
Hiperinflacija i ekonomski raspad Srbije
Poseban deo razgovora bio je posvećen ekonomskim sankcijama i hiperinflaciji, sa kojima se Srbija suočavala početkom devedesetih. Šainović je podsetio da je pre dolaska na mesto predsednika Vlade bio svestan težine ekonomske situacije i problema sa kojima se država suočavala.
"Svi generatori inflacije su se usijali. Imali smo nasleđeni ekonomski sistem iz socijalističke Jugoslavije. Taj sistem je propadao, a novog sistema nije bilo“, objasnio je Šainović.
Govoreći o programu monetarne stabilizacije Dragoslava Avramovića, istakao je da iza njegovog sprovođenja nije stajao samo jedan čovek. Objasnio je da je tu u pitanju bio čitav tim stručnjaka i državnih institucija.
"Svi govore o Avramoviću, a finansijski aparat Vlade, Ekonomski institut iz Beograda i još jedan broj eksperata bili su uključeni u potpuno tajnu operaciju“, rekao je Šainović.
Posledice sankcija
Prema njegovim rečima, devizne rezerve su tokom sprovođenja programa za tri meseca porasle sa 200 na 600 miliona dolara, dok je inflacija zaustavljena. Šainović se osvrnuo i na dugoročne posledice sankcija, ocenjujući da su one ostavile dubok trag na domaću privredu.
"Sankcije nisu kratkoročno dale rezultat, dugoročno verovatno jesu. Verovatno ćemo mi decenijama imati posledice od toga“, istakao je Šainović.
Pregovori u Rambujeu
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, Šainović je izneo svoje viđenje ponuđenog sporazuma. Tvrdi da su njegovi vojni aneksi podrazumevali neprihvatljive uslove za tadašnju Jugoslaviju.
"Mi smo jednim potpisom trebalo da potpišemo i okupaciju i metod kako se dobija nezavisno Kosovo“, rekao je Šainović.
Na kraju razgovora, osvrnuo se i na svoje kontakte sa američkim diplomatama, među kojima je bio i Kristofer Hil, bivši američki ambasador u Srbiji. Istakao je da je važno da javnost čuje različita svedočenja o događajima iz tog perioda.
"Trudim se da se ta istina ponovi i da se čuje“, poručio je Šainović.
BONUS VIDEO: