Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ostao je u oceni saradnje Beograda sa Hagom na liniji sa svojom prethodnicom, Karlom del Ponte: Savetu bezbednosti UN u Njujorku on je preneo da vlasti Srbije "mogu učiniti više" da uhapse četvoricu begunaca optuženih za ratne zločine koji su im "u dosegu".
"Naše je čvrsto uverenje da su preostala četvorica begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić - u dosegu vlasti u Srbiji i da srpske vlasti mogu učiniti više da ih pronađu i uhapse", rekao je Bramerc u prvom obraćanju Savetu bezbednosti otkako je u januaru stupio na dužnost.
Predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu haškog Tužilaštva, Bramerc je napomenuo da "osim stvarnog, ali neuspešnog pokušaja hapšenja Župljanina", u poslednjih šest meseci "nije bilo primetnog napretka" u potrazi za beguncima kao "ključnom području saradnje" Srbije sa Tribunalom.
"Jedan od razloga koje su vlasti (Srbije) dale za nedovoljnu saradnju je politička neizvesnost u kojoj se Srbija našla od početka godine. Moja je nada da će nova vlada ovlastiti službe bezbednosti i Tužilaštvo za ratne zločine da pronađu, uhapse i izruče preostale begunce", naznačio je Bramerc.
Glavni tužilac Haškog tribunala je primetio i da je Srbija "primereno odgovorila" na više zahteva za dostavljanje dokumenata, ali da "značajne prepreke i dalje postoje za pristup (Tužilaštva) nekim arhivama i dokumentima ključnim za tekuća suđenja i ona koja bi trebalo da počnu u bliskoj budućnosti".
Bramerc je pozvao i vlasti BiH da primene aktivniji pristup prema osobama koje pomažu beguncima da izmaknu pravdi. On je ocenio i da Hrvatska nije odgovorila na zahteve haškog Tužilaštva da dostavi važne dokumente za tekuća suđenja, ali da je u proteklih pola godine dostavila neke arhivske materijale.
Tražeći podršku Saveta bezbednosti UN, Bramerc je izrazio posvećenost ispunjavanju svog mandata i naglasio da "ne može zamisliti situaciju u kojoj bi Tribunal, koji je osnovan da sudi najodgovornijim za teške zločine, zatvorio vrata pre nego što privede pravdi sve preostale begunce".
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić ranije je izrazio neslaganje sa ovim ocenama, a na sednici SB UN ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović obavestio je Savet o izveštaju o saradnji sa Tribunalom koji je srpski Nacionalni savet za saradnju usvojio na sednici 27. maja 2008. u kome je ocenjeno da je "uprkos teškoćama ostvaren napredak u saradnji Srbije s tim sudom".
On je istakao da je Srbija osnovala tim koji radi na praćenju i hvatanju haških begunaca i da se ne slaže sa Bramercovom ocenom da Srbija "nema jasnu strategiju, kao i da vlada nije uložila dovoljno truda u radu na praćenju i hvatanju preostalih optuženika".
Komentarišući slučaj Ramuša Haradinaja on je dodao da "ne morate da budete pravni stručnjak da biste shvatili da nešto nije u redu kada branilac optuženog za tako strašne zločine kaže da ne postoji slučaj na koji odgovara".
On je rekao i da je Srbija veoma zabrinuta zbog navoda iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je na Kosovu i u Albaniji bilo trgovine ljudskim organima i da će tražiti međunarodnu pomoć u daljem istraživanju tih slučajeva.
Predstavnici svih zemalja u UN pozdravili su izveštaje Bramerca i predsednika suda Fausta Pokara i založili se za hapšenje preostalih begunaca, zaštitu svedoka, kao i da zemlje čijim građanima se sudi pred tribunalom omoguće pristup arhivama i dostavljanje trazenih dokumenata haškom sudu.
Predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin ponovio je rusko protivljenje uslovljavanju Srbije saradnjom sa Hagom i dodao da Tribunal treba da bude efikasniji u zaštiti svedoka na Kosovu, kao i da treba da istraži slučajeve trgovine ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu. On je istakao da je "slučaj Ramuša Haradinaja još jedan poraz" Haškog tribunala.
Predstavnik Belgije Johan Verbeke je rekao da njegova zemlja ohrabruje srpsku vladu da preduzme sve neophodne korake koji će obezbediti njenu punu saradnju sa Haškim tribunalom i predlaže da Savet bezbednosti do kraja godine usvoji rezoluciju kojom će biti garantovan nastavak preostalih procesa pred Haškim tribunalom i kada jednom njegov mandat istekne. Taj predlog podržala je i Francuska.
Predstavnik Italije Marčelo Spatafora rekao je da je saradnja sa Tribunalom "više nego ikada od ključnog značaja". On je naveo da bi trebalo izbeći dalja odlaganja u privođenju pravdi begunaca, naročito četvorice najtraženijih.
Pokar je na kraju zasedanja zaključio da bi svim preostalim beguncima trebalo suditi u Hagu, a ne u nacionalnim sudovima.
(Beta/MONDO)
"Naše je čvrsto uverenje da su preostala četvorica begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić - u dosegu vlasti u Srbiji i da srpske vlasti mogu učiniti više da ih pronađu i uhapse", rekao je Bramerc u prvom obraćanju Savetu bezbednosti otkako je u januaru stupio na dužnost.
Predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu haškog Tužilaštva, Bramerc je napomenuo da "osim stvarnog, ali neuspešnog pokušaja hapšenja Župljanina", u poslednjih šest meseci "nije bilo primetnog napretka" u potrazi za beguncima kao "ključnom području saradnje" Srbije sa Tribunalom.
"Jedan od razloga koje su vlasti (Srbije) dale za nedovoljnu saradnju je politička neizvesnost u kojoj se Srbija našla od početka godine. Moja je nada da će nova vlada ovlastiti službe bezbednosti i Tužilaštvo za ratne zločine da pronađu, uhapse i izruče preostale begunce", naznačio je Bramerc.
Glavni tužilac Haškog tribunala je primetio i da je Srbija "primereno odgovorila" na više zahteva za dostavljanje dokumenata, ali da "značajne prepreke i dalje postoje za pristup (Tužilaštva) nekim arhivama i dokumentima ključnim za tekuća suđenja i ona koja bi trebalo da počnu u bliskoj budućnosti".
Bramerc je pozvao i vlasti BiH da primene aktivniji pristup prema osobama koje pomažu beguncima da izmaknu pravdi. On je ocenio i da Hrvatska nije odgovorila na zahteve haškog Tužilaštva da dostavi važne dokumente za tekuća suđenja, ali da je u proteklih pola godine dostavila neke arhivske materijale.
Tražeći podršku Saveta bezbednosti UN, Bramerc je izrazio posvećenost ispunjavanju svog mandata i naglasio da "ne može zamisliti situaciju u kojoj bi Tribunal, koji je osnovan da sudi najodgovornijim za teške zločine, zatvorio vrata pre nego što privede pravdi sve preostale begunce".
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić ranije je izrazio neslaganje sa ovim ocenama, a na sednici SB UN ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović obavestio je Savet o izveštaju o saradnji sa Tribunalom koji je srpski Nacionalni savet za saradnju usvojio na sednici 27. maja 2008. u kome je ocenjeno da je "uprkos teškoćama ostvaren napredak u saradnji Srbije s tim sudom".
On je istakao da je Srbija osnovala tim koji radi na praćenju i hvatanju haških begunaca i da se ne slaže sa Bramercovom ocenom da Srbija "nema jasnu strategiju, kao i da vlada nije uložila dovoljno truda u radu na praćenju i hvatanju preostalih optuženika".
Komentarišući slučaj Ramuša Haradinaja on je dodao da "ne morate da budete pravni stručnjak da biste shvatili da nešto nije u redu kada branilac optuženog za tako strašne zločine kaže da ne postoji slučaj na koji odgovara".
On je rekao i da je Srbija veoma zabrinuta zbog navoda iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da je na Kosovu i u Albaniji bilo trgovine ljudskim organima i da će tražiti međunarodnu pomoć u daljem istraživanju tih slučajeva.
Predstavnici svih zemalja u UN pozdravili su izveštaje Bramerca i predsednika suda Fausta Pokara i založili se za hapšenje preostalih begunaca, zaštitu svedoka, kao i da zemlje čijim građanima se sudi pred tribunalom omoguće pristup arhivama i dostavljanje trazenih dokumenata haškom sudu.
Predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin ponovio je rusko protivljenje uslovljavanju Srbije saradnjom sa Hagom i dodao da Tribunal treba da bude efikasniji u zaštiti svedoka na Kosovu, kao i da treba da istraži slučajeve trgovine ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu. On je istakao da je "slučaj Ramuša Haradinaja još jedan poraz" Haškog tribunala.
Predstavnik Belgije Johan Verbeke je rekao da njegova zemlja ohrabruje srpsku vladu da preduzme sve neophodne korake koji će obezbediti njenu punu saradnju sa Haškim tribunalom i predlaže da Savet bezbednosti do kraja godine usvoji rezoluciju kojom će biti garantovan nastavak preostalih procesa pred Haškim tribunalom i kada jednom njegov mandat istekne. Taj predlog podržala je i Francuska.
Predstavnik Italije Marčelo Spatafora rekao je da je saradnja sa Tribunalom "više nego ikada od ključnog značaja". On je naveo da bi trebalo izbeći dalja odlaganja u privođenju pravdi begunaca, naročito četvorice najtraženijih.
Pokar je na kraju zasedanja zaključio da bi svim preostalim beguncima trebalo suditi u Hagu, a ne u nacionalnim sudovima.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
