"Cilj je da se Srbija primora da odustane od Kosova i zato se koriste pristupni pregovori. I tu EU povređuje sopstvene kriterijume. Takav nastup institucija EU nije utemeljen ni u čemu jer i dalje postoje članice EU koje ne priznaju proglašenu nezavisnost Kosova", rekla je ona.

Sa tim u vezi, Dagdalen smatra da je problematično što EU nedvosmisleno ne osudi velikoalbanske planove.

Godinama je, kako kaže, okretana glava i pred rastućim islamističkim uticajem na Kosovu kroz projekte saudijskih mecena.

Teško je, prema njenim rečima, oteti se utisku da se koriste sva sredstva kako bi se potisnuo ruski uticaj na Balkanu, da se pre svih Srbija surva u nove sukobe, da se ruskim projektima postavi što više balvana na put, kako možemo da vidimo na primeru gasovoda Južni tok.

"Da kažem jasno: EU pokušava da primora Srbiju na odustajanje od Kosova i učešće u Hladnom ratu protiv Rusije. Pa i onda bi bilo potpuno neizvesno da li bi Srbija zaista pristupila EU", kaže nemačka političarka.

Ovo je novi nemački plan za Balkan

Govoreći o ideji EU u više brzina, Dagdalen kaže da ona već postoji i da će se taj trend pojačati i paradoksalno ugroziti zajedništvo u EU.

"'On ipak ne znači bolju pristupnu perspektivu za Srbiju. Pod postojećim uslovima je velika opasnost da u slučaju pristupa dođe do dodatnih socijalnih zatezanja. U tom svetlu je euforija oko EU potpuno neprimerena", kaže ona.

Na primeru Grčke se, kako kaže, može videti kako institucije EU i Evropska komisija brutalno doprinose potpunom ruiniranju jedne zemlje i guraju čitavo stanovništvo u bedu i siromaštvo.

Dagdalen smatra i da se EU nalazi u takvom stanju da ako bi sada trebalo sama sebi da pristupi, imala bi velike probleme da ispuni kriterijume, a najveći deficiti na nivou EU postoje upravo u vladavini prava i demokratiji.

Nemačka ima "Maršalov plan" za Balkan, evo i kakav

S jedne strane se u EU ne nazire promena socijalne politike, sa druge se u pitanjima proširenja i susedske politike EU orijentiše na učvršćivanje fronta prema Rusiji i tako stvara nove konflikte u Evropi umesto da otvara perspektive za mirna rešenja.

"Ako se na Balkanu sledi jedino cilj da se države teraju na priključenje sankcijama EU protiv Rusije, onda se te države guraju u nove podele", kaže ona i dodaje da to nema veze sa socijalnim i demokratskim perspektivama.

Osim toga, kako naglašava, politika proširenja koja prevashodno sledi interese velikih koncerna iz Nemačke i Francuske nema budućnost.