U uvodnoj reči na ponovljenom sudjenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju u Hagu, tužioci su optužene označili kao "ključne" učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog proterivanja nesrba sa teritorija Hrvatske i BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (66) i njegov pomoćnik Simatović (67) optuženi su za zločine Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95.

Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu.

Udbaši u pritvor, hapšenje ako beže

Tužilac Daglas Stringer (Douglas) naveo je u uvodnoj reči da je to zločinačko udruženje s proleća 1991. "osmislio" i predvodio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koji je za primenu na terenu zadužio svoje ljude od poverenja - Stanišića i Simatovića.

"Milošević je bio pokretačka snaga zločinačkog plana, a primenu je poverio Stanišiću i Simatoviću", rekao je Stringer.

Optuženi su, po tužiocu, kao i Milošević i drugi saučesnici, bili su od početka svesni da se bez progona nesrpskog stanovništva činjenjem zločina ne može postići objedinjavanje i etnička homogenizacija teritorija koje su u Hrvatskoj i BiH označili kao srpske. Miloševićevu ideju da usled raspada Jugoslavije "svi Srbi žive na teritoriji koju kontrolišu Srbi", Stanišić i Simatović su sprovodili uspostavljanjem srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj i BiH, kao i formiranjem njihovih snaga.

Kao saučesnike u zločinačkom udruženju u Hrvatskoj, Stringer je naveo Milana Babića, "koji je to i priznao", Milana Martića, Gorana Hadžića, Radoslava Stojčića-Badžu, Vojislava Šešelja, Željka Ražnatovića-Arkana, generale Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića...

"Komunikacija i koordinacija medju njima išla je preko Stanišića i Simatovića", rekao je tužilac.

U skladu s proklamovanim ciljem, Stanišić i Simatović su, kao moćni zvaničnici SDB Srbije "omogućili zločine" u Hrvatskoj i BiH time što su organizovali, logistički podržavali i "usmeravali" srpske snage koje su zlodela činile, naveo je tužilac.

"Zločini su bili namera" Stanišića i Simatovića, tvrdio je Stringer, zato što su pune četiri ratne godine stajali iza srpskih jedinica koje su na terenu nasilno - ubistvima, nasumičnim pritvaranjem, pljačkom, silovanjima, depotacijama - prognale desetine hiljada Hrvata i Muslimana.

Stanišića Hag "spasava" domaćeg suda

Kao "jedinice SDB Srbije" koje su počinile brojne zločine, zastupnik optužbe izdvojio je "Frenkijevce" - koji su kasnije prerasli u "crvene beretke", odnosno Jedinicu za specijalne operacije - zatim Srpsku dobrovoljačku gardu pod komandom Željka Ražnatovića-Arkana i "Škorpione".

Optuženi su "odlučivali gde će, kako i kada biti angažovane te jedinice", koje su operisale tajno, kako bi se "prikrila Miloševićeva ruka", rekao je tužilac.

Pored toga, Stanišić je preko Simatovića, koji je na terenu sprovodio njegove instrukcije, u posebnim kampovima u Hrvatskoj i BiH formirao, obučio i naoružao jedinice lokalnih Srba, koje su zatim pod njihovom kontrolom učestvovale u operacijama etničkog čišćenja.

Sam Simatović to je potvrdio pred Miloševićem, tokom proslave godišnjice JSO 1997, a snimak tog govora, kako je najavio tužilac Stringer, biće prikazan tokom procesa.

Zajedno s navedenim snagama, etničko čišćenje, po tužiocu, sprovodila je 1991-92. i JNA, pošto su generali Kadijević i Adžić saveznu vojsku "stavili u službu zločinačkog udruženja" i "pretvorili u srpsku borbenu silu".

U nastavku uvodne reči, tužioci će govoriti i zločinima u BiH koje su počinile snage pod kontrolom Stanišića i Simatovića.

Posle prvog sudjenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.