Od ponoći, u prvim trenucima nedelje, 15. juna, stupio je na snagu novi Ustav Kosova. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu potpisao je ukaze o proglašenju 41 zakona koje je, shodno odredbama novog Ustava, usvojila Skupština Kosova. U nedelju uveče održana svečana akademija tim povodom.
Proglašeni zakoni proizilaze iz paketa Martija Ahtisarija, a po ubrzanoj proceduri su usvojeni u Skupštini Kosova nakon proglašavanja nezavisnosti.
Do danas, kada je na snagu stupio Ustav Kosova, zakone je prema Ustavnom okviru proglašavao šef UNMIK-a.
Svečanom akademijom na kojoj su govorili najviši kosovski zvaničnici, u Prištini je u nedelju uveče obeleženo stupanje na snagu Ustava Kosova.
Na svečanosti je Filharmonija Kosova prvi put interpretirala himnu Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je, obraćajući se prisutnima da je stupanje na snagu Ustava Kosova istorijski datum.
Akademiji su prisustvovali poslanici Skupštine Kosova, članovi vlade i gosti među kojima su bili i visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, šef Euleksa Iv de Kermabon, američki kongresmeni Eliot Engl i Džin Šmit, ambasador Vilijam Voker i predstavnici diplomatskog kora akreditovani u Prištini.
"Ovo je Ustav nezavisnog i suverenog Kosova. To je naša Biblija i Kuran", rekao je Sejdiu i dodao da je Kosovo osim Ustava usvojilo i 41 zakon koji proizilazi iz paketa međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, prihvaćenog kao kompromisno rešenje za status Kosova.
Ističući da su Kosovo do sada priznale 43 zemlje članice UN, Sejdiu je naveo da su evroatlantske integracije, članstvo u EU i NATO prioriteti državne politike Kosova.
"Želeli bismo da budemo okruženi prijateljima, želimo da i Srbija bude među njima. Želimo dobre odnose sa svim zemljama demokratskog sveta", rekao je predsednik Kosova.
Sejdiu je istakao da će dalji proces međunarodnog priznanja biti prioritet u spoljnoj politici Kosova, dok će na unutrašnjem planu to biti ekonomski razvoj, ostvarivanje reda, zakonitosti i prava građana, kao i stvaranje uslova za demokratski razvoj Kosova.
On je među značajnim zadacima ali i dostignućima istakao stvaranje bezbednosnih snaga Kosova, obuku od strane NATO-a, kao i stvaranje Kosovske obaveštajne agencije, koja prema njemu treba da bude depolitizovana i maksimalno stručno osposobljena.
"Misija Euleks proizilazi iz plana Ahtisarija. Na Kosovu još nema, ali će biti vladavine zakona na celoj teritoriji", rekao je Sejdiu.
Izražavjući veliku zahvalnost zemljama koje su u martu 1999. godine preduzele vojnu intervenciju na Kosovu, Sejdiu je istakao i značaj delovanja UNMIK-a.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići istakao je da je Ustav Kosova otvorio perspektivu za konsolidaciju nove demokratije, za ekonomsku i politčku stabilnost i pretvaranje "zemlje od kriznog žarista u zemlju koja doprinosi stabilnosti u regionu".
Krasnići je zatražio od Beograda da se ne meša u unutrašnje stvari Kosova i da dozvoli kosovskim Srbima da sami odlučuju o svojoj budućosti.
Premijer Hašim Tači istakao je da je od danas na Kosovu omogućeno poštovanje ustavnosti i ustavnog poretka.
"Posle proglašavanja nezavisnosti najveći korak je stupanje na snagu Ustava Kosova", rekao je Tači i dodao da će Ustav stvoriti jednake uslove za sve građane Kosova, kao i ostvarivanje prava zajednica u slobodnoj i nezavisnoj državi.
Kosovo je, prema Ustavu, multietničko društvo, u kojem se vlada na demokratski način, uz puno poštovanje i vladavinu zakona, putem zakonodavnih, izvršnih i sudskih institucija.
Ustav, u kome su uključene sve odredbe Ahtisarijevog plana, propisuje da se ostvarivanje političke vlasti na Kosovu zasniva na jednakosti svih građana, uz puno poštovanje osnovnih ljudskih prava koja su međunarodno garantovana i njime je, takođe, garantovano učešće pripadnika svih zajednica u političkom životu Kosova.
Stupanjem na snagu Ustava institucije Kosova formalno pravno su preuzele sve državne funkcije i ovlašćenja, sem onih koje, prema predlogu Ahtisarija, ostaju kao nadležnost pravno-policijske misije EU.
Ustav predviđa i savetodavnu, ali i izvršne funkcije Međunarodne civilne kancelarije i visokog predstavnika EU za Kosovo koji ima zadatak da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog plana.
Do stupanja na snagu novog Ustava najviši ustavno-pravni akt na Kosovu je bio Ustavni okvir koji je Skupština Kosova usvojila 15. maja 2001. godine.
Proglašeni zakoni proizilaze iz paketa Martija Ahtisarija, a po ubrzanoj proceduri su usvojeni u Skupštini Kosova nakon proglašavanja nezavisnosti.
Do danas, kada je na snagu stupio Ustav Kosova, zakone je prema Ustavnom okviru proglašavao šef UNMIK-a.
Svečanom akademijom na kojoj su govorili najviši kosovski zvaničnici, u Prištini je u nedelju uveče obeleženo stupanje na snagu Ustava Kosova.
Na svečanosti je Filharmonija Kosova prvi put interpretirala himnu Kosova.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je, obraćajući se prisutnima da je stupanje na snagu Ustava Kosova istorijski datum.
Akademiji su prisustvovali poslanici Skupštine Kosova, članovi vlade i gosti među kojima su bili i visoki predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, šef Euleksa Iv de Kermabon, američki kongresmeni Eliot Engl i Džin Šmit, ambasador Vilijam Voker i predstavnici diplomatskog kora akreditovani u Prištini.
"Ovo je Ustav nezavisnog i suverenog Kosova. To je naša Biblija i Kuran", rekao je Sejdiu i dodao da je Kosovo osim Ustava usvojilo i 41 zakon koji proizilazi iz paketa međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, prihvaćenog kao kompromisno rešenje za status Kosova.
Ističući da su Kosovo do sada priznale 43 zemlje članice UN, Sejdiu je naveo da su evroatlantske integracije, članstvo u EU i NATO prioriteti državne politike Kosova.
"Želeli bismo da budemo okruženi prijateljima, želimo da i Srbija bude među njima. Želimo dobre odnose sa svim zemljama demokratskog sveta", rekao je predsednik Kosova.
Sejdiu je istakao da će dalji proces međunarodnog priznanja biti prioritet u spoljnoj politici Kosova, dok će na unutrašnjem planu to biti ekonomski razvoj, ostvarivanje reda, zakonitosti i prava građana, kao i stvaranje uslova za demokratski razvoj Kosova.
On je među značajnim zadacima ali i dostignućima istakao stvaranje bezbednosnih snaga Kosova, obuku od strane NATO-a, kao i stvaranje Kosovske obaveštajne agencije, koja prema njemu treba da bude depolitizovana i maksimalno stručno osposobljena.
"Misija Euleks proizilazi iz plana Ahtisarija. Na Kosovu još nema, ali će biti vladavine zakona na celoj teritoriji", rekao je Sejdiu.
Izražavjući veliku zahvalnost zemljama koje su u martu 1999. godine preduzele vojnu intervenciju na Kosovu, Sejdiu je istakao i značaj delovanja UNMIK-a.
Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići istakao je da je Ustav Kosova otvorio perspektivu za konsolidaciju nove demokratije, za ekonomsku i politčku stabilnost i pretvaranje "zemlje od kriznog žarista u zemlju koja doprinosi stabilnosti u regionu".
Krasnići je zatražio od Beograda da se ne meša u unutrašnje stvari Kosova i da dozvoli kosovskim Srbima da sami odlučuju o svojoj budućosti.
Premijer Hašim Tači istakao je da je od danas na Kosovu omogućeno poštovanje ustavnosti i ustavnog poretka.
"Posle proglašavanja nezavisnosti najveći korak je stupanje na snagu Ustava Kosova", rekao je Tači i dodao da će Ustav stvoriti jednake uslove za sve građane Kosova, kao i ostvarivanje prava zajednica u slobodnoj i nezavisnoj državi.
Kosovo je, prema Ustavu, multietničko društvo, u kojem se vlada na demokratski način, uz puno poštovanje i vladavinu zakona, putem zakonodavnih, izvršnih i sudskih institucija.
Ustav, u kome su uključene sve odredbe Ahtisarijevog plana, propisuje da se ostvarivanje političke vlasti na Kosovu zasniva na jednakosti svih građana, uz puno poštovanje osnovnih ljudskih prava koja su međunarodno garantovana i njime je, takođe, garantovano učešće pripadnika svih zajednica u političkom životu Kosova.
Stupanjem na snagu Ustava institucije Kosova formalno pravno su preuzele sve državne funkcije i ovlašćenja, sem onih koje, prema predlogu Ahtisarija, ostaju kao nadležnost pravno-policijske misije EU.
Ustav predviđa i savetodavnu, ali i izvršne funkcije Međunarodne civilne kancelarije i visokog predstavnika EU za Kosovo koji ima zadatak da nadgleda ostvarivanje Ahtisarijevog plana.
Do stupanja na snagu novog Ustava najviši ustavno-pravni akt na Kosovu je bio Ustavni okvir koji je Skupština Kosova usvojila 15. maja 2001. godine.
Srbi zabrinuti
Predstavnici kosovskih Srba izrazili su u izjavama Tanjugu zabrinutost zbog usvajanja Ustava samoproglašene republike Kosovo, ali i nadu da taj dokument neće izazvati destabilizaciju srpske zajednice u pokrajini.
Predsednik pokrajinskog odbora Demokratske stranke Goran Bogdanović izjavio je da proglašavanje novog Ustava Kosova predstavlja pretnju Srbima koji su ostali i upozorenje onima koji su proterani sa Kosova.
"Za nas Ustav Kosova nema obavezujući karakter, mi ćemo učiniti sve da na teritoriji gde Srbi žive taj ustav ne zaživi. Za nas je jedno važeći Ustav Srbije,"- naglasio je Bogdanović.
On je istakao da bez obzira na to Srbi moraju učiniti sve da u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice u nekoj kasnijoj fazi anuliraju Ustav Kosova.
Predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić izjavio je da će kosovski ustav negativno utičati na položaj Srba južno od Ibra jer će Albanci tamo pokušati da izvrše pritisak kako bi ga Srbi priznali.
"Na severu Kosova ustav Kosova neće imati uticaj na život građana. Mi ne treba da se obaziremo na taj Ustav i treba da se ponašamo kao državljani Srbije što zapravo i jesmo," poručio je Jakšić.
On je ocenio da predstoji težak period u kojem Srbi i srpska država treba jedinstveno da se odupiru stvaranju "mosntrum države" na ovom prostoru.
Jedan od kandidata sa liste "Evropska Srbija" Oliver Ivanović smatra da ne treba očekivati ništa posebno od stupanja na snagu Ustava Kosova.
"Mislim da institucije Kosova i kosovski Albanci neće preduzeti ama baš nista kako bi možda kosovski ustav implementirali na severu Kosova,"- rekao je Ivanović Tanjugu.
On je naglasio da Srbi ne treba da se brinu zbog tog datuma, jer će 15. jun biti isti kao i svi ostali, te da "nema mesta za paniku i zabrinutost".
Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Rada Trajković izjavila je da je celo Kosovo ušlo u fazu međusobnog osporavanja - misija UN je u suprotnosti sa misijom EU Ustav Kosova u suprotnosti sa Ustavom Srbije tako da to stvara veliku neizvesnost među kosovskim Srbima.
Najveća neizvesnost je među Srbima u tzv. enklavama koji moraju poštovati zakone zvanične Prištine kako bi našli koegzistenciju za opstanak na Kosovu i Metohiji, rekla je Trajkovićeva.
Ona međutim smatra da je 15. jun "dan velike neizvesnosti" za kosovske Srbe i da se, s obzirom na ranija iskustva, mogu očekivati institucionalne represije iz Prištine usmerena prema srpskoj zajednici.
Trajkovićeva je izrazila nadu da će demokratska vlast u Beogradu zajedno sa međunarodnom zajednicom i odgovornim Albancima iznaći modalitet koji će značiti stabilnost za kosovske Srbe.
(agencije/MONDO)
Predsednik pokrajinskog odbora Demokratske stranke Goran Bogdanović izjavio je da proglašavanje novog Ustava Kosova predstavlja pretnju Srbima koji su ostali i upozorenje onima koji su proterani sa Kosova.
"Za nas Ustav Kosova nema obavezujući karakter, mi ćemo učiniti sve da na teritoriji gde Srbi žive taj ustav ne zaživi. Za nas je jedno važeći Ustav Srbije,"- naglasio je Bogdanović.
On je istakao da bez obzira na to Srbi moraju učiniti sve da u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice u nekoj kasnijoj fazi anuliraju Ustav Kosova.
Predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić izjavio je da će kosovski ustav negativno utičati na položaj Srba južno od Ibra jer će Albanci tamo pokušati da izvrše pritisak kako bi ga Srbi priznali.
"Na severu Kosova ustav Kosova neće imati uticaj na život građana. Mi ne treba da se obaziremo na taj Ustav i treba da se ponašamo kao državljani Srbije što zapravo i jesmo," poručio je Jakšić.
On je ocenio da predstoji težak period u kojem Srbi i srpska država treba jedinstveno da se odupiru stvaranju "mosntrum države" na ovom prostoru.
Jedan od kandidata sa liste "Evropska Srbija" Oliver Ivanović smatra da ne treba očekivati ništa posebno od stupanja na snagu Ustava Kosova.
"Mislim da institucije Kosova i kosovski Albanci neće preduzeti ama baš nista kako bi možda kosovski ustav implementirali na severu Kosova,"- rekao je Ivanović Tanjugu.
On je naglasio da Srbi ne treba da se brinu zbog tog datuma, jer će 15. jun biti isti kao i svi ostali, te da "nema mesta za paniku i zabrinutost".
Potpredsednik Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Rada Trajković izjavila je da je celo Kosovo ušlo u fazu međusobnog osporavanja - misija UN je u suprotnosti sa misijom EU Ustav Kosova u suprotnosti sa Ustavom Srbije tako da to stvara veliku neizvesnost među kosovskim Srbima.
Najveća neizvesnost je među Srbima u tzv. enklavama koji moraju poštovati zakone zvanične Prištine kako bi našli koegzistenciju za opstanak na Kosovu i Metohiji, rekla je Trajkovićeva.
Ona međutim smatra da je 15. jun "dan velike neizvesnosti" za kosovske Srbe i da se, s obzirom na ranija iskustva, mogu očekivati institucionalne represije iz Prištine usmerena prema srpskoj zajednici.
Trajkovićeva je izrazila nadu da će demokratska vlast u Beogradu zajedno sa međunarodnom zajednicom i odgovornim Albancima iznaći modalitet koji će značiti stabilnost za kosovske Srbe.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
