Šefovi država ili vlada Evropske unije pozdravili su u nacrtu zaključaka samita u Briselu izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a i ocenili da on otvara put za razmeštanje misije Euleks. Beogradu, oni su poručili da može da ubrza napredak ka EU.
Šefovi država su izrazili nadu da će uskoro biti formirana nova vlada u Beogradu "s jasnom evropskom agendom", te da bi Srbija mogla da ubrza svoj napredak na putu ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, kada ispuni "sve neophodne uslove": "Savet EU se nada formiranju nove vlade u Beogradu s jasnom evropskom agendom, koja bi mogla da pogura neophodne reforme."
"Nakon nedavnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se ispune svi uslovi u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila", dodaje se u nacrtu zaključaka. Savet ministara EU je prilikom potpisivanja SSP i Privremenog sporazuma sa Srbijom 29. aprila u Luksemburgu zaključio da ratifikacija prvog i stupanje na snagu drugog sporazuma zavise od ocene o punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom.
Šefovi država ili vlada Evropske unije u Briselu su stavili do znanja da je "EU i dalje rešena da odigra vodeću ulogu u obezbeđenju stabilnosti na Kosovu, kroz delovanje Euleks misije na Kosovu, Specijalnog predstavnika EU i njegovog doprinosa međunarodnoj civilnoj kancelariji".
"EU", navodi se zaključcima zasedanja lidera EU, "pozdravlja izveštaj generalnog sekretara UN o UMNIK-u i njegovu nameru da preoblikuje međunarodno civilno prisustvo na Kosovu".
"To bi moglo da olakša razmeštaj Euleksa širom Kosova i omogući ojačanu operativnu ulogu EU na području vladavine prava", ocenili su šefovi država i vlada EU.
Oni su dodali da "Savet ministara pozdravlja činjenicu da se Kosovo obavezalo da će ispoštovati načela demokratije i ravnopravnosti svojih građana, zaštitu Srba i drugih manjina, zaštitu verskog i kulturnog nasleđa, kao i međunarodnog prisustva".
"Savet ministara EU izražava podršku predstojećoj donatorskoj konferenciji i ohrabruje bilateralne i multilateralne davaoce sredstava da se obavežu na pružanje pomoći", ističe se u zaključima zasedanja lidera Unije.
Podvlači se, takođe, da "EU ponovo ističe želju da ekonomski i politički podrži Kosovo kroz jasnu evropsku perspektivu, u saglasnosti s evropskom perspektivom regiona".
Evropske vođe su bez veće rasprave usvojile zaključke o Kosovu, a temeljitiju analizu o kosovskom pitanju i ulozi EU su sinoć obavili šefovi diplomatija Unije koji su zaključili da pismo generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna nije dovoljno za jasnu pravnu osnovu za razmeštaj Euleksa.
Ocenjeno je da zato Euleks mora biti stavljen u okvir i pod okrilje UN, s tim da Euleks "na terenu postepeno postane realnost" i da se od područja gde je većinski živalj albanski, razmesti kad bude moguće i na delove Kosova gde žive Srbi", rekli su agenciji Beta izvori zasedanja.
Bitan zaključak rasprave ministara inostranih poslova EU o Kosovu bio je da se svakako mora temeljito razgovarati s Beogradom, čim se formira demokratska proevropska vlada, kao i sa kosovskim Srbima, kako bi ih ubedili da delovanje Euleksa u cilju učvršćenja vladavine zakona odgovara Srbima na Kosovu.
Šefovi država su izrazili nadu da će uskoro biti formirana nova vlada u Beogradu "s jasnom evropskom agendom", te da bi Srbija mogla da ubrza svoj napredak na putu ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, kada ispuni "sve neophodne uslove": "Savet EU se nada formiranju nove vlade u Beogradu s jasnom evropskom agendom, koja bi mogla da pogura neophodne reforme."
"Nakon nedavnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se ispune svi uslovi u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila", dodaje se u nacrtu zaključaka. Savet ministara EU je prilikom potpisivanja SSP i Privremenog sporazuma sa Srbijom 29. aprila u Luksemburgu zaključio da ratifikacija prvog i stupanje na snagu drugog sporazuma zavise od ocene o punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom.
Šefovi država ili vlada Evropske unije u Briselu su stavili do znanja da je "EU i dalje rešena da odigra vodeću ulogu u obezbeđenju stabilnosti na Kosovu, kroz delovanje Euleks misije na Kosovu, Specijalnog predstavnika EU i njegovog doprinosa međunarodnoj civilnoj kancelariji".
"EU", navodi se zaključcima zasedanja lidera EU, "pozdravlja izveštaj generalnog sekretara UN o UMNIK-u i njegovu nameru da preoblikuje međunarodno civilno prisustvo na Kosovu".
"To bi moglo da olakša razmeštaj Euleksa širom Kosova i omogući ojačanu operativnu ulogu EU na području vladavine prava", ocenili su šefovi država i vlada EU.
Oni su dodali da "Savet ministara pozdravlja činjenicu da se Kosovo obavezalo da će ispoštovati načela demokratije i ravnopravnosti svojih građana, zaštitu Srba i drugih manjina, zaštitu verskog i kulturnog nasleđa, kao i međunarodnog prisustva".
"Savet ministara EU izražava podršku predstojećoj donatorskoj konferenciji i ohrabruje bilateralne i multilateralne davaoce sredstava da se obavežu na pružanje pomoći", ističe se u zaključima zasedanja lidera Unije.
Podvlači se, takođe, da "EU ponovo ističe želju da ekonomski i politički podrži Kosovo kroz jasnu evropsku perspektivu, u saglasnosti s evropskom perspektivom regiona".
Evropske vođe su bez veće rasprave usvojile zaključke o Kosovu, a temeljitiju analizu o kosovskom pitanju i ulozi EU su sinoć obavili šefovi diplomatija Unije koji su zaključili da pismo generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna nije dovoljno za jasnu pravnu osnovu za razmeštaj Euleksa.
Ocenjeno je da zato Euleks mora biti stavljen u okvir i pod okrilje UN, s tim da Euleks "na terenu postepeno postane realnost" i da se od područja gde je većinski živalj albanski, razmesti kad bude moguće i na delove Kosova gde žive Srbi", rekli su agenciji Beta izvori zasedanja.
Bitan zaključak rasprave ministara inostranih poslova EU o Kosovu bio je da se svakako mora temeljito razgovarati s Beogradom, čim se formira demokratska proevropska vlada, kao i sa kosovskim Srbima, kako bi ih ubedili da delovanje Euleksa u cilju učvršćenja vladavine zakona odgovara Srbima na Kosovu.
Problem Lisabonskog sporazuma koči nove članice?
Nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski premijer Silvio Berluskoni i predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavili su u Briselu, po završetku samita šefova država ili vlada EU, da dalje proširenje Evropske unije na zemlje zapadnog Balkana neće biti moguće bez ratifikacije Lisabonskog sporazuma koji je Irska odbacila prošle nedelje.
"Ako ne bude Lisabonskog ugovora, neće biti proširenja", izjavila je Merkelova, i naglasila da se to odnosi i na Hrvatsku.
S druge strane, Berluskoni je ocenio da "niko ne može dovesti u pitanje ulazak Hrvatske u EU, ali da je korektno reći da je za proširenje na ostale zemlje nužno da Lisabonski sporazum bude ratifikovan".
Prethodno je francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio da se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali da on neće biti moguć bez usvajanja Lisabonskog sporazuma i reforme institucija EU.
"Francuska se zalaže za pristupanje Srbije, koja je puno propatila poslednjih godina, te je potrebno da joj se pošalju pozitivni signali. Ali Srbija će biti dobrodošla tek kada se reši kriza" u EU nakon irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma, izjavio je Sarkozi odgovorajući na pitanje novinare o tome da li bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU tokom francuskog predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine.
Sarkozi je izrazio očekivanje da će ta kriza moći da bude okončana pre narednih izbora za Evropski parlament, predviđenih za jun 2009.
Francuski predsednik je izjavio da "neće biti proširenja EU na zapadni Balkan bez usvajanja Lisabonskog sporazuma, koji je Irska prošle nedelje odbila na referendumu".
"Ako ne bude Lisabonskog sporazuma, onda se vraćamo na sporazum iz Nice koji predviđa Uniju s 27 članica … to znači da nema daljeg proširenja", izjavio je Sarkozi na konferenciji za štampu.
"Francuska se zalaže za proširenje na zapadni Balkan, ali da bi do njega došlo potrebne su nove institucije" koje predviđa Lisabonski sporazum, naglasio je francuski predsednik.
"Jasno kažem: bez novih institucija EU nema proširenja. Ja jesam za proširenje, ali najmanje što moramo da očekujemo je da EU reformiše svoje institucije pre nego što dođe do daljeg proširenja", naglasio je Sarkozi.
On je istakao da će buduće francusko predsedavanje EU, koje počinje 1. jula, potruditi da EU izađe iz krize u koju je ušla nakon irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma.
Sarkozi je naglasio da je dobio uveravanja svih preostalih država članica EU, uključujući i Češke Republike, da će nastaviti s procesom ratifikacije Lisabonskog sporazuma.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader reagovali su gotovo odmah na ove izjave.
Mesić tvrdi da se to ne odnosi na Hrvatsku, a Sanader da je Zagreb dobio uveravanja iz francuske vlade da je Hrvatska na "bezbednoj strani".
I slovenački premijer Janez Janša tvrdi da ove izjave ne treba shvatati striktno. Evropska unija je učinila veliki korak ka stabilnosti zapadnog Balkana i više nema nedoumice oko evropske perspektive tog regiona, izjavio je predsedavajući zasedanja lidera EU Janša.
Janša je, na završetku dvodnevnog sastanka lidera Unije, kao potvrdu takve ocene naveo da su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sklopljeni sa svim državama zapadnog Balkana i da se "krenulo u liberalizaciju viznog režima EU" za građane tog područja.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel naglasio je da su vođe EU potvrdile politiku "otvorenih vrata" Evropske unije prema zapadnom Balkanu, napomenuvši da je i za Makedoniju zaključeno da bi krajem godine mogla početi pregovore o članstvu s EU, s tim da vlasti u Skoplju sprovedu nužne reforme i da se nađe rešenje za pitanje imena sa Grčkom.
(agencije/MONDO)
"Ako ne bude Lisabonskog ugovora, neće biti proširenja", izjavila je Merkelova, i naglasila da se to odnosi i na Hrvatsku.
S druge strane, Berluskoni je ocenio da "niko ne može dovesti u pitanje ulazak Hrvatske u EU, ali da je korektno reći da je za proširenje na ostale zemlje nužno da Lisabonski sporazum bude ratifikovan".
Prethodno je francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio da se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali da on neće biti moguć bez usvajanja Lisabonskog sporazuma i reforme institucija EU.
"Francuska se zalaže za pristupanje Srbije, koja je puno propatila poslednjih godina, te je potrebno da joj se pošalju pozitivni signali. Ali Srbija će biti dobrodošla tek kada se reši kriza" u EU nakon irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma, izjavio je Sarkozi odgovorajući na pitanje novinare o tome da li bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU tokom francuskog predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine.
Sarkozi je izrazio očekivanje da će ta kriza moći da bude okončana pre narednih izbora za Evropski parlament, predviđenih za jun 2009.
Francuski predsednik je izjavio da "neće biti proširenja EU na zapadni Balkan bez usvajanja Lisabonskog sporazuma, koji je Irska prošle nedelje odbila na referendumu".
"Ako ne bude Lisabonskog sporazuma, onda se vraćamo na sporazum iz Nice koji predviđa Uniju s 27 članica … to znači da nema daljeg proširenja", izjavio je Sarkozi na konferenciji za štampu.
"Francuska se zalaže za proširenje na zapadni Balkan, ali da bi do njega došlo potrebne su nove institucije" koje predviđa Lisabonski sporazum, naglasio je francuski predsednik.
"Jasno kažem: bez novih institucija EU nema proširenja. Ja jesam za proširenje, ali najmanje što moramo da očekujemo je da EU reformiše svoje institucije pre nego što dođe do daljeg proširenja", naglasio je Sarkozi.
On je istakao da će buduće francusko predsedavanje EU, koje počinje 1. jula, potruditi da EU izađe iz krize u koju je ušla nakon irskog odbijanja Lisabonskog sporazuma.
Sarkozi je naglasio da je dobio uveravanja svih preostalih država članica EU, uključujući i Češke Republike, da će nastaviti s procesom ratifikacije Lisabonskog sporazuma.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader reagovali su gotovo odmah na ove izjave.
Mesić tvrdi da se to ne odnosi na Hrvatsku, a Sanader da je Zagreb dobio uveravanja iz francuske vlade da je Hrvatska na "bezbednoj strani".
I slovenački premijer Janez Janša tvrdi da ove izjave ne treba shvatati striktno. Evropska unija je učinila veliki korak ka stabilnosti zapadnog Balkana i više nema nedoumice oko evropske perspektive tog regiona, izjavio je predsedavajući zasedanja lidera EU Janša.
Janša je, na završetku dvodnevnog sastanka lidera Unije, kao potvrdu takve ocene naveo da su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sklopljeni sa svim državama zapadnog Balkana i da se "krenulo u liberalizaciju viznog režima EU" za građane tog područja.
Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel naglasio je da su vođe EU potvrdile politiku "otvorenih vrata" Evropske unije prema zapadnom Balkanu, napomenuvši da je i za Makedoniju zaključeno da bi krajem godine mogla početi pregovore o članstvu s EU, s tim da vlasti u Skoplju sprovedu nužne reforme i da se nađe rešenje za pitanje imena sa Grčkom.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
