Zanimljivi podaci istraživanja javnog mnjenja koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije Srbije.

Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, EU i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su znatno doprineli razvoju Srbije.

Što se tiče bespovratne razvojne pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator Srbiji u poslednjih 16 godina, pokazalo je istraživanje.

Sa druge strane njih 22 odsto misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 odsto građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 odsto.

Koja zemlja je najveći donator Srbiji?


Istraživanje još kaže da ulazak Srbije u EU podržava 49 odsto građana, dok je 27 odsto protiv.

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?", 13 odsto građana ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, saopšteno je iz Ministarstva.

Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje Srbiji (12 odsto).

Najveći donator u Srbiji je EU

Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU.

To znači da više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka, tako njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak Srbije u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja uređenije Srbije.

Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto), građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.

Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (devet odsto), a slede reforma zaštite životne sredine (sedam odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (sedam odsto).