Poslanici Skupštine Srbije počeli su u ponedeljak vanrednu sednicu na čijem dnevnom redu su Predlog za izmenu zakona o vladi i Predlog zakona o ministarstvima.
Predlozima je predviđeno da kabinet premijera Mirka Cvetkovića ima 24 ministarstva, da prvi potpedsednik vlade istovremeno bude i zamenik premijera, kao i da glas premijera bude presudan u donošenju odluka. Tim "zlatnim glasom" trebalo bi, prema obrazloženju predlagača, da bude otklonjena mogućnost blokade rada vlade kada ima paran broj članova.
Predloženo je uvođenje novih ministarstava - životne sredine i prostornog planiranja, za ljudska i manjinska prava i za Nacionalni investicioni plan.
Predloge zakona u proceduru po hitnom postupku uputila je grupa od 122 poslanika vladajuće većine.
Odbori za zakonodavstvo i pravosuđe i upravu u načelu su podržali predložene propise, dok su mišljenje izdvojili poslanici SRS i LDP navodeći da predložena rešenja nisu u skladu sa Ustavom. Usvajanjem ovih propisa stvoriće se uslovi za izbor nove republičke vlade.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković ocenio je da nova neće biti skupa za državu, te da će svi njeni članovi raditi posao za koji su plaćeni i da će kabinet biti efikasan.
"To nije skupo za državu, imajući u vidu da je dogovoreno da svako radi svoj posao. Da vas podsetim, svi ministri su se u prethodnoj vladi bavili Kosovom i Metohijom, ministar prosvete se konkretno nikada nije bavio svojim resorom, a mi smo se dogovorili da se svako bavi svojim poslom a ne onim što će nekom doneti političke poene", rekao je Marković.
Marković je ponovio da će koalicija SPS-PUPS-JS imati minstra energetike, prosvete, infrastrukture, predsednika skupštine, zamenika predsednika vlade i potpredsednika vlade, a kako je naveo, njihova imena su poznata, ali će biti saopštena u utorak.
Poslanici su na početku sednice minutom ćutanja odali poštu preminulom poslaniku SRS Draganu Tasiću.
Zatim je šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić reklamirao povredu poslovnika, tvrdeći da predsednica parlamenta nije mogla da zakaže vanredno zasedanje po hitnom postupku niti uvrsti predloge zakona u dnevni red u roku u kojem je to učinila.
Naveo je da poslanici nisu imali vremena da prouče predloge i urade amandmane.
"Nastavili ste lošu praksu svih dosadšnjih predsednika, izuzev mene koji nisam imao priliku da zakazujem sednice", rekao je Nikolić, koji je bio predsednik skupštine od 8. do 13. maja 2007. godine.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović je objasnila da je sednicu sazvala u kraćem roku, a u skladu sa poslovnikom, zbog potrebe da skupština što pre razmotri predložene zakone.
Tomislav Nikolić je ocenio da "u jednoj funkciji ne može biti sadržan i zamenik i potpredsednik, jer su te nadležnosti različite".
"Mi u ovome nećemo da učestvujemo i na dan glasanja nećemo biti u sali. Sami sprovodite i sami odgovarajte za ovo što uradite", poručio je Nikolić i ocenio da je "sve ovo zamišljeno da bi Boris Tadić bio tutor Skupštine, vlade, Ustavnog suda".
On je rekao i da je "predsednik republike garantovao da će povodom ovih zakonskih rešenja Ustavni sud da ćuti iako su protivustavna".
Nikolić je kritikovao Tadića i zbog izjave da vlast mora biti ista u Republici i u Beogradu, dodajući - "da je tako Milošević rekao, bio bi prozvan za tiranina".
"Očigledno je da vladajuće stranke nemaju svest da one treba da se prilagode Srbiji, već da se zemlja prilagođava jednoj koaliciji", ocenio je šef poslaničkog kluba LDP Čedomir Jovanović.
On je ukazao da su već prva dva zasedanja parlamenta pokazala da parlamentarna većina nema snage za vođenje politike u skladu sa potrebama društva.
"Uvođenjem zlatnog glasa predsednik vlade dobija težinu koju ne može da ima, iz čega se vidi da partnerstvo nije iskreno i da stranke razmišljaju samo o svojim potrebama", smatra Jovanović.
On je ocenio i da DS ovom koalicijom "plaća previsoku cenu koja će koštati ne samo nju već i svakog građanina zemlje".
Šef poslaničke grupe DSS-NS Miloš Aligrudić ocenio je da je Predlog izmena i dopuna zakona o vladi "istovremeno i glup i protivustavan" jer, između ostalog, ne definiše jasno funkciju potpredsednika buduće vlade.
"Ovaj zakon je i glup i protivustavan. Zvao se on prvi potpredsednik, zamenik predsednika, dežmekasti potpredsednik ili Ivica Dačić - isto je, samo se opredelite za jedan od tih naziva", preneo je Aligrudić vladajućoj većini stav svoje poslaničke grupe o toj funkciji.
Aligrudić je potom citirao članove Ustava koji definišu ko čini vladu i koja su ovlašćenja predsednika.
"Kada je odsutan predsednik, on ima pravo da ovlasti svog potpredsednika i ne može da se desi da bilo koji potpredsednik pomaže predsedniku vlade eksluzivno u vođenju i usmeravanju rada vlade. Uvodite svojevrsno dvovlašće koje će stvoriti konfuziju umesto da pomaže u radu vlade", ocenio je Aligrudić.
Šef poslaničke grupe DSS-NS dodao je i da je "namera onih koji su predložili zakon da naprave personalnu trgovinu između stranaka, a koja će se završiti formiranjem vlade i delovati po instrukcijama ambasadora SAD u Beogradu Kamerona Mantera".
Zamenik šefa poslaničke grupe koalicije okupljene oko socijalista Žarko Obradović ocenio je da sa zakonom o vladi i uvođenjem funkcije zamenika premijera nema nikakvih problema i naveo da je to bila tema razgovora i sa DSS-NS i SRS.
Obradović je na sednici Skupštine Srbije kazao da je činjenica da predloženi zakon odražava odnos buduće parlamentarne većine i da je pretpostavka za izbor nove vlade.
On je rekao da javnost nije upoznata da je o funkciji zamenika premijera bilo reči i u razgovorima sa DSS -NS i SRS, ističući da tada "nije bio problem u razgovorima sa tom koalicijom", a sada se to iznosi kao glavni problem.
"Da smo napravili koaliciju sa tim strankama epiteti o Ivici Dačiću bili bi drugačiji. Očito da je po sredi ljutnja", zaključio je Obradović.
Jedan od lidera Mađarske koalicije (MK) i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor izjavio je da ta koalicija želi da učestvuje u Vladi Srbije ali je naglasio da će ta koalicija biti "stabilan učesnik skupštinske većine" u republičkom parlamentu.
"Na poziciji smo da u ovom trenutku personalno ne učestvujemo u republičkoj Vladi ali ne zbog toga što nam je malo nuđeno, nego zato što ne želimo da dajemo legitimitet politici SPS-a sa kojom se ni u prošlosti nismo slagali", rekao je on na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Predlozima je predviđeno da kabinet premijera Mirka Cvetkovića ima 24 ministarstva, da prvi potpedsednik vlade istovremeno bude i zamenik premijera, kao i da glas premijera bude presudan u donošenju odluka. Tim "zlatnim glasom" trebalo bi, prema obrazloženju predlagača, da bude otklonjena mogućnost blokade rada vlade kada ima paran broj članova.
Predloženo je uvođenje novih ministarstava - životne sredine i prostornog planiranja, za ljudska i manjinska prava i za Nacionalni investicioni plan.
Predloge zakona u proceduru po hitnom postupku uputila je grupa od 122 poslanika vladajuće većine.
Odbori za zakonodavstvo i pravosuđe i upravu u načelu su podržali predložene propise, dok su mišljenje izdvojili poslanici SRS i LDP navodeći da predložena rešenja nisu u skladu sa Ustavom. Usvajanjem ovih propisa stvoriće se uslovi za izbor nove republičke vlade.
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković ocenio je da nova neće biti skupa za državu, te da će svi njeni članovi raditi posao za koji su plaćeni i da će kabinet biti efikasan.
"To nije skupo za državu, imajući u vidu da je dogovoreno da svako radi svoj posao. Da vas podsetim, svi ministri su se u prethodnoj vladi bavili Kosovom i Metohijom, ministar prosvete se konkretno nikada nije bavio svojim resorom, a mi smo se dogovorili da se svako bavi svojim poslom a ne onim što će nekom doneti političke poene", rekao je Marković.
Marković je ponovio da će koalicija SPS-PUPS-JS imati minstra energetike, prosvete, infrastrukture, predsednika skupštine, zamenika predsednika vlade i potpredsednika vlade, a kako je naveo, njihova imena su poznata, ali će biti saopštena u utorak.
Poslanici su na početku sednice minutom ćutanja odali poštu preminulom poslaniku SRS Draganu Tasiću.
Zatim je šef poslaničke grupe SRS-a Tomislav Nikolić reklamirao povredu poslovnika, tvrdeći da predsednica parlamenta nije mogla da zakaže vanredno zasedanje po hitnom postupku niti uvrsti predloge zakona u dnevni red u roku u kojem je to učinila.
Naveo je da poslanici nisu imali vremena da prouče predloge i urade amandmane.
"Nastavili ste lošu praksu svih dosadšnjih predsednika, izuzev mene koji nisam imao priliku da zakazujem sednice", rekao je Nikolić, koji je bio predsednik skupštine od 8. do 13. maja 2007. godine.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović je objasnila da je sednicu sazvala u kraćem roku, a u skladu sa poslovnikom, zbog potrebe da skupština što pre razmotri predložene zakone.
Tomislav Nikolić je ocenio da "u jednoj funkciji ne može biti sadržan i zamenik i potpredsednik, jer su te nadležnosti različite".
"Mi u ovome nećemo da učestvujemo i na dan glasanja nećemo biti u sali. Sami sprovodite i sami odgovarajte za ovo što uradite", poručio je Nikolić i ocenio da je "sve ovo zamišljeno da bi Boris Tadić bio tutor Skupštine, vlade, Ustavnog suda".
On je rekao i da je "predsednik republike garantovao da će povodom ovih zakonskih rešenja Ustavni sud da ćuti iako su protivustavna".
Nikolić je kritikovao Tadića i zbog izjave da vlast mora biti ista u Republici i u Beogradu, dodajući - "da je tako Milošević rekao, bio bi prozvan za tiranina".
"Očigledno je da vladajuće stranke nemaju svest da one treba da se prilagode Srbiji, već da se zemlja prilagođava jednoj koaliciji", ocenio je šef poslaničkog kluba LDP Čedomir Jovanović.
On je ukazao da su već prva dva zasedanja parlamenta pokazala da parlamentarna većina nema snage za vođenje politike u skladu sa potrebama društva.
"Uvođenjem zlatnog glasa predsednik vlade dobija težinu koju ne može da ima, iz čega se vidi da partnerstvo nije iskreno i da stranke razmišljaju samo o svojim potrebama", smatra Jovanović.
On je ocenio i da DS ovom koalicijom "plaća previsoku cenu koja će koštati ne samo nju već i svakog građanina zemlje".
Šef poslaničke grupe DSS-NS Miloš Aligrudić ocenio je da je Predlog izmena i dopuna zakona o vladi "istovremeno i glup i protivustavan" jer, između ostalog, ne definiše jasno funkciju potpredsednika buduće vlade.
"Ovaj zakon je i glup i protivustavan. Zvao se on prvi potpredsednik, zamenik predsednika, dežmekasti potpredsednik ili Ivica Dačić - isto je, samo se opredelite za jedan od tih naziva", preneo je Aligrudić vladajućoj većini stav svoje poslaničke grupe o toj funkciji.
Aligrudić je potom citirao članove Ustava koji definišu ko čini vladu i koja su ovlašćenja predsednika.
"Kada je odsutan predsednik, on ima pravo da ovlasti svog potpredsednika i ne može da se desi da bilo koji potpredsednik pomaže predsedniku vlade eksluzivno u vođenju i usmeravanju rada vlade. Uvodite svojevrsno dvovlašće koje će stvoriti konfuziju umesto da pomaže u radu vlade", ocenio je Aligrudić.
Šef poslaničke grupe DSS-NS dodao je i da je "namera onih koji su predložili zakon da naprave personalnu trgovinu između stranaka, a koja će se završiti formiranjem vlade i delovati po instrukcijama ambasadora SAD u Beogradu Kamerona Mantera".
Zamenik šefa poslaničke grupe koalicije okupljene oko socijalista Žarko Obradović ocenio je da sa zakonom o vladi i uvođenjem funkcije zamenika premijera nema nikakvih problema i naveo da je to bila tema razgovora i sa DSS-NS i SRS.
Obradović je na sednici Skupštine Srbije kazao da je činjenica da predloženi zakon odražava odnos buduće parlamentarne većine i da je pretpostavka za izbor nove vlade.
On je rekao da javnost nije upoznata da je o funkciji zamenika premijera bilo reči i u razgovorima sa DSS -NS i SRS, ističući da tada "nije bio problem u razgovorima sa tom koalicijom", a sada se to iznosi kao glavni problem.
"Da smo napravili koaliciju sa tim strankama epiteti o Ivici Dačiću bili bi drugačiji. Očito da je po sredi ljutnja", zaključio je Obradović.
Jedan od lidera Mađarske koalicije (MK) i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor izjavio je da ta koalicija želi da učestvuje u Vladi Srbije ali je naglasio da će ta koalicija biti "stabilan učesnik skupštinske većine" u republičkom parlamentu.
"Na poziciji smo da u ovom trenutku personalno ne učestvujemo u republičkoj Vladi ali ne zbog toga što nam je malo nuđeno, nego zato što ne želimo da dajemo legitimitet politici SPS-a sa kojom se ni u prošlosti nismo slagali", rekao je on na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
Vlada Srbije - najbrojnija u regionu
Vlada Srbije će, ako se usvoji predlog zakona o ministarstvima, kojim je predviđeno da budući kabinet ima 24 ministarstava, biti najbrojnija u okruženju.
Najmanje ministarstava, 13, plus jednog ministra bez portfelja, ima Crna Gora. Crnogorska vlada, pored predsednika, ima i dva potpredsednika - za ekonomske poslove i evropske integracije.
Vlada Slovenije, pored premijera, ima 17 ministara (15 ministarstava), od kojih su dva bez portfelja. Jedan je zadužen za lokalnu samoupravu i regionalnu politiku, a drugi za uskladjivanje i praćenje provodjenja strategije Slovenije i privrednih i socijalnih reformi.
Hrvatska vlada ima ukupno 18 članova - premijera, četiri potpredsednika i 15 ministarstava (dvojica ministara su i potpredsednici vlade).
Vlada BiH, odnosno Savet ministara, sastoji se od 10 članova: 9 ministara i jednog predsedavajućeg, a u dva entiteta, u Federaciji biH i Republici Srpskoj, postoje i entitetske vlade.
Vlada Federacije BiH sastavljena je od 16 ministarstava, a isto toliko ministarstava ima i vlada Republike Srpske.
Makedonska vlada ima 23 člana, a čine je premijer, četiri zamenika (vicepremijera), 14 ministra (isto toliko ministarstava) i četiri ministra bez portfelja.
I u narednom mandatu (nedavno su u Makedoniji održani parlamentarni izbori), vlada će imati isti broj članova, ministara i zamenika predsednika, jer je za promenu broja potrebno da se izmeni Zakon o vladi, za šta je, medjutim, potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Do sada u javnosti nije bilo ideja da se poveća ili smanji broj ministarstva ili predloga za promenu zakona.
(agencije/MONDO)
Najmanje ministarstava, 13, plus jednog ministra bez portfelja, ima Crna Gora. Crnogorska vlada, pored predsednika, ima i dva potpredsednika - za ekonomske poslove i evropske integracije.
Vlada Slovenije, pored premijera, ima 17 ministara (15 ministarstava), od kojih su dva bez portfelja. Jedan je zadužen za lokalnu samoupravu i regionalnu politiku, a drugi za uskladjivanje i praćenje provodjenja strategije Slovenije i privrednih i socijalnih reformi.
Hrvatska vlada ima ukupno 18 članova - premijera, četiri potpredsednika i 15 ministarstava (dvojica ministara su i potpredsednici vlade).
Vlada BiH, odnosno Savet ministara, sastoji se od 10 članova: 9 ministara i jednog predsedavajućeg, a u dva entiteta, u Federaciji biH i Republici Srpskoj, postoje i entitetske vlade.
Vlada Federacije BiH sastavljena je od 16 ministarstava, a isto toliko ministarstava ima i vlada Republike Srpske.
Makedonska vlada ima 23 člana, a čine je premijer, četiri zamenika (vicepremijera), 14 ministra (isto toliko ministarstava) i četiri ministra bez portfelja.
I u narednom mandatu (nedavno su u Makedoniji održani parlamentarni izbori), vlada će imati isti broj članova, ministara i zamenika predsednika, jer je za promenu broja potrebno da se izmeni Zakon o vladi, za šta je, medjutim, potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Do sada u javnosti nije bilo ideja da se poveća ili smanji broj ministarstva ili predloga za promenu zakona.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
