Uvođenje funkcije "zamenika predsednika vlade", za koga je viđen predsednik SPS Ivica Dačić, i "zlatan glas" najviše smetaju opoziciji u raspravi o Predlogu zakona o vladi.
Poslanici opozicionih stranaka u parlamentu Srbije tražili su u sredu uveče, obrazlažući amandmane, da se brišu odredbe Predloga zakona o vladi koje se odnose na uvođenje prvog potredsendika, odnosono zamenika predsednika vlade.
Oni su ponovili da je u suprotnosti sa Ustavom rešenje da zamenik predsednika vlade dobije skoro ista ovlašćenja kao premijer, kao i da drugi potpredsednici budu u podređenom položaju.
Šta ako Ustavni sud odluči da su ove odredbe neustavne, a zamenik predsendika u međuvremenu bude donosio protivustavne odluke, zapitao je Vladan Batić (LDP-DHSS), ocenivši da je u pitanju politička nagodba, ali da je nije trebalo institucionalizovati.
On je pokrenuo i pitanje da li će taj zamenik imati pravo "zlatnog glasa" kao i premijer, dok je Ivan Andrić (LDP) ocenio da "sujeta nije jedini razlog da budući potrpedsednik vlade dobije tako velika ovlašćenja".
Miloš Aligrudić (DSS -NS) je tražio da se amandmanima omogući da na snazi ostane dosadašnje rešenje po kome bi predsednik vlade mogao da ovlasti potpredsednika da ga u određenim slučajevima zamenjuje.
Ovakva rešenja ukazuju da buduća većina nema poverenja u predsednika vlade, a da ni među koalicionim partnerima nema dovoljno poverneja, smatra Zoran Šami (DSS).
Tomislav Nikolić (SRS) je ocenio da je Srbija opet u situaciji da neko ko nije mogao da pređe cenzus, priključujući se DS, može da odlučuje o budžetu i drugim važnim pitanjima u državi.
Drugom grupom, od ukupno 11 amandmana opozicionih poslanika, predlaže se brisanje odredbi kojima bi premijer dobio pravo presuđujućeg glasa u slučaju nerešenog izjašnjavanja, takozvani "zlatni glas", jer takva mogućnost, takođe, ne postoji u Ustavu.
Zamenik predsednika poslanickog kluba SPS Žarko Obradović odbacio je optužbe opozicije da je SPS sa radikalima i narodnjacima prekinula dogovore o vladi zbog nezadovoljstva ponuđenim resorima, rekavši da je to urađeno zbog principa koje zastupaju socijalisti.
Rasprava o amandmanima nastavljena je i posle 20 sati.
Vlada Srbije, koju bi trebalo da vodi dosadašnji ministar finansija Mirko Cvetković, biće formirana po usvajanju Zakona o ministarstvima i izmena i dopuna Zakona o vladi, a da li će se to dogoditi krajem ove ili početkom iduće sedmice zavisi od trajanja skupštinske rasprave o tim zakonima.
Vladajuća većina u Skupštini Srbije povukla je u sredu amandman kojim je predložila da se resor za ljudska i manjinska prava pripoji Ministarstvu pravde, što znači da će nova vlada Srbije imati posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Amandman na Predlog zakona o ministarstvima povukao je poslanik poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Marko Đurišić, koji ga je u utorak dostavio u skupštinsku proceduru.
Poslanici manjina i opozicije, kao i nevladin sektor u Srbiji su oštro negodovali zbog najava da nova vlada neće imati poseban resor za ljudska i manjinska prava.
Predlog zakona o ministarstvima predviđa da nova vlada Srbije ima 24 ministarstva.
Poslanici stranaka nacionalnih manjina pozdravili su u sredu odluku vladajuće većine da nova vlada ima i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i izrazili uverenje da će se na čelu tog resora naći predstavnik većinskog naroda.
"Ubeđen sam da je to dobro rešenje i da je neophodno da se formira posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava", izjavio je šef poslaničkog kluba manjina Balint Pastor novinarima u parlamentu.
On je rekao da je prethodni period pokazao da je veoma štetno kada ne postoji takvo ministarstvo, jer se u tom slučaju niko ozbiljno ne bavi problematikom nacionalnih manjina.
Pastor je odbacio spekulacije da je Mađarska koalicija najavila da neće podržati izbor nove vlade ukoliko ne bude formirano posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
"Mađarska koalicija nije faktor nestabilnosti. Mi smo životno zainteresovani da se što pre formira proevropska vlada. Juče sam samo nagovestio da ćemo preispitati podršku zakonu o ministarstvima ukoliko to ministarstvo ne bude formirano", rekao je Pastor.
On je izrazio nadu da je Demokratska stranka u međuvremenu "uvidela da je neophodno da se u zemlji u kojoj 18 odsto stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina, formira takvo ministarstvo".
Upitan da li je mađarska koalicija spremna da preuzme taj resor, Pastor je odgovorio da oni nisu tražili formiranje tog ministarstva da bi neko iz Saveza vojvođanskih mađara bio na njegovom čelu.
Najcelishodnije je, ocenio je on, da na čelu ministarstva bude stručnjak, koji je pripadnik većinskog naroda.
Poslanik Koalicije Albanaca preševske doline Riza Haljimi rekao je da je odluka o povlačenju amandmana kojim je bilo predloženo da se resor ljudskih i manjinskih prava pripoji ministarstvu pravde predstavlja ohrabrujuću vest, koja daje nadu manjinama da će se ozbiljnije raditi na zašititi njihovih prava.
Haljimi je novinarima izjavio da očekuje ozbiljniji rad nego što je to bilo u prethodna dva saziva vlada koje je vodio Vojislav Koštunica.
"Očekujem da imamo bolji period u rešavanju veoma ozbiljnih problema manjina", dodao je Haljimi.
Upitan da li je amandman povučen zbog uslovljavanja manjina, Haljimi je odgovorio da je svaki ozbiljan predlagač zakona mogao da računa na to da određeni broj manjina neće glasati za zakon koji ne predviđa taj resor.
I direktor Beogradskog centra za ljudska prava profesor Vojin Dimitrijević pozdravio je povlačenje predloga da se resor ljudskih i manjinskih prava pripoji Ministarstvu pravde ocenivši da to pokazuje spremnost političke elite da reaguje na argumente javnosti.
"Pokazalo se, što kod nas ne biva često, da je naša politička elita spremna da reaguje na argumente koji dolaze od javnosti, od stručnjaka i nevladinih organizacija" ocenio je Dimitrijević u izjavi Tanjugu dodajući da "nije nikakav greh imati loš predlog, već bi bio greh insistirati na lošem predlogu".
On je istakao da je glavni argument u prilog povlačenja amandmana to što je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u našim uslovima potrebno.
"To nije samo Ministarstvo za ljudska prava nego i za manjine. Ono je važno i simbolički jer je u poslednje vreme bilo čudnih mišljenja da to nama ne treba, da kod nas nema ni govora mržnje ni bilo kakvih kršenja ljudskih prava", rekao je Dimitrijević.
Inače, rasprava o amandmanima na predložene izmene Zakona o vladi nije počela do kasno uveče, jer poslanici DSS i SRS su dva sata ukazivali na povrede Poslovnika i tvrdili da im je namerno bilo onemogućeno da prisustvuju sednici Zakonodavnog odbora.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović odredila je oko 14.30 jednočasovnu pauzu i pozvala šefove poslaničkih grupa na konsultacije o daljem radu.
Takođe, poslanici SRS i DSS zameraju predsedniku Zakondavnog odbora Vlatku Ratkoviću što je u parlament došao u farmerkama, podsećajući na kodeks oblačenja.
Usvajanjem zakona o vladi i ministarstvima biće stvoreni uslovi za izbor nove Vlade Srbije.
Vlada Srbije, koju bi trebalo da vodi dosadašnji ministar finansija Mirko Cvetković, biće formirana po usvajanju Zakona o ministarstvima i izmena i dopuna Zakona o vladi, a da li će se to dogoditi krajem ove ili početkom iduće sedmice zavisi od trajanja skupštinske rasprave o tim zakonima.Oni su ponovili da je u suprotnosti sa Ustavom rešenje da zamenik predsednika vlade dobije skoro ista ovlašćenja kao premijer, kao i da drugi potpredsednici budu u podređenom položaju.
Šta ako Ustavni sud odluči da su ove odredbe neustavne, a zamenik predsendika u međuvremenu bude donosio protivustavne odluke, zapitao je Vladan Batić (LDP-DHSS), ocenivši da je u pitanju politička nagodba, ali da je nije trebalo institucionalizovati.
On je pokrenuo i pitanje da li će taj zamenik imati pravo "zlatnog glasa" kao i premijer, dok je Ivan Andrić (LDP) ocenio da "sujeta nije jedini razlog da budući potrpedsednik vlade dobije tako velika ovlašćenja".
Miloš Aligrudić (DSS -NS) je tražio da se amandmanima omogući da na snazi ostane dosadašnje rešenje po kome bi predsednik vlade mogao da ovlasti potpredsednika da ga u određenim slučajevima zamenjuje.
Ovakva rešenja ukazuju da buduća većina nema poverenja u predsednika vlade, a da ni među koalicionim partnerima nema dovoljno poverneja, smatra Zoran Šami (DSS).
Tomislav Nikolić (SRS) je ocenio da je Srbija opet u situaciji da neko ko nije mogao da pređe cenzus, priključujući se DS, može da odlučuje o budžetu i drugim važnim pitanjima u državi.
Drugom grupom, od ukupno 11 amandmana opozicionih poslanika, predlaže se brisanje odredbi kojima bi premijer dobio pravo presuđujućeg glasa u slučaju nerešenog izjašnjavanja, takozvani "zlatni glas", jer takva mogućnost, takođe, ne postoji u Ustavu.
Zamenik predsednika poslanickog kluba SPS Žarko Obradović odbacio je optužbe opozicije da je SPS sa radikalima i narodnjacima prekinula dogovore o vladi zbog nezadovoljstva ponuđenim resorima, rekavši da je to urađeno zbog principa koje zastupaju socijalisti.
Rasprava o amandmanima nastavljena je i posle 20 sati.
Vlada Srbije, koju bi trebalo da vodi dosadašnji ministar finansija Mirko Cvetković, biće formirana po usvajanju Zakona o ministarstvima i izmena i dopuna Zakona o vladi, a da li će se to dogoditi krajem ove ili početkom iduće sedmice zavisi od trajanja skupštinske rasprave o tim zakonima.
Vladajuća većina u Skupštini Srbije povukla je u sredu amandman kojim je predložila da se resor za ljudska i manjinska prava pripoji Ministarstvu pravde, što znači da će nova vlada Srbije imati posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Amandman na Predlog zakona o ministarstvima povukao je poslanik poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Marko Đurišić, koji ga je u utorak dostavio u skupštinsku proceduru.
Poslanici manjina i opozicije, kao i nevladin sektor u Srbiji su oštro negodovali zbog najava da nova vlada neće imati poseban resor za ljudska i manjinska prava.
Predlog zakona o ministarstvima predviđa da nova vlada Srbije ima 24 ministarstva.
Poslanici stranaka nacionalnih manjina pozdravili su u sredu odluku vladajuće većine da nova vlada ima i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i izrazili uverenje da će se na čelu tog resora naći predstavnik većinskog naroda.
"Ubeđen sam da je to dobro rešenje i da je neophodno da se formira posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava", izjavio je šef poslaničkog kluba manjina Balint Pastor novinarima u parlamentu.
On je rekao da je prethodni period pokazao da je veoma štetno kada ne postoji takvo ministarstvo, jer se u tom slučaju niko ozbiljno ne bavi problematikom nacionalnih manjina.
Pastor je odbacio spekulacije da je Mađarska koalicija najavila da neće podržati izbor nove vlade ukoliko ne bude formirano posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
"Mađarska koalicija nije faktor nestabilnosti. Mi smo životno zainteresovani da se što pre formira proevropska vlada. Juče sam samo nagovestio da ćemo preispitati podršku zakonu o ministarstvima ukoliko to ministarstvo ne bude formirano", rekao je Pastor.
On je izrazio nadu da je Demokratska stranka u međuvremenu "uvidela da je neophodno da se u zemlji u kojoj 18 odsto stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina, formira takvo ministarstvo".
Upitan da li je mađarska koalicija spremna da preuzme taj resor, Pastor je odgovorio da oni nisu tražili formiranje tog ministarstva da bi neko iz Saveza vojvođanskih mađara bio na njegovom čelu.
Najcelishodnije je, ocenio je on, da na čelu ministarstva bude stručnjak, koji je pripadnik većinskog naroda.
Poslanik Koalicije Albanaca preševske doline Riza Haljimi rekao je da je odluka o povlačenju amandmana kojim je bilo predloženo da se resor ljudskih i manjinskih prava pripoji ministarstvu pravde predstavlja ohrabrujuću vest, koja daje nadu manjinama da će se ozbiljnije raditi na zašititi njihovih prava.
Haljimi je novinarima izjavio da očekuje ozbiljniji rad nego što je to bilo u prethodna dva saziva vlada koje je vodio Vojislav Koštunica.
"Očekujem da imamo bolji period u rešavanju veoma ozbiljnih problema manjina", dodao je Haljimi.
Upitan da li je amandman povučen zbog uslovljavanja manjina, Haljimi je odgovorio da je svaki ozbiljan predlagač zakona mogao da računa na to da određeni broj manjina neće glasati za zakon koji ne predviđa taj resor.
I direktor Beogradskog centra za ljudska prava profesor Vojin Dimitrijević pozdravio je povlačenje predloga da se resor ljudskih i manjinskih prava pripoji Ministarstvu pravde ocenivši da to pokazuje spremnost političke elite da reaguje na argumente javnosti.
"Pokazalo se, što kod nas ne biva često, da je naša politička elita spremna da reaguje na argumente koji dolaze od javnosti, od stručnjaka i nevladinih organizacija" ocenio je Dimitrijević u izjavi Tanjugu dodajući da "nije nikakav greh imati loš predlog, već bi bio greh insistirati na lošem predlogu".
On je istakao da je glavni argument u prilog povlačenja amandmana to što je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u našim uslovima potrebno.
"To nije samo Ministarstvo za ljudska prava nego i za manjine. Ono je važno i simbolički jer je u poslednje vreme bilo čudnih mišljenja da to nama ne treba, da kod nas nema ni govora mržnje ni bilo kakvih kršenja ljudskih prava", rekao je Dimitrijević.
Inače, rasprava o amandmanima na predložene izmene Zakona o vladi nije počela do kasno uveče, jer poslanici DSS i SRS su dva sata ukazivali na povrede Poslovnika i tvrdili da im je namerno bilo onemogućeno da prisustvuju sednici Zakonodavnog odbora.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović odredila je oko 14.30 jednočasovnu pauzu i pozvala šefove poslaničkih grupa na konsultacije o daljem radu.
Takođe, poslanici SRS i DSS zameraju predsedniku Zakondavnog odbora Vlatku Ratkoviću što je u parlament došao u farmerkama, podsećajući na kodeks oblačenja.
Usvajanjem zakona o vladi i ministarstvima biće stvoreni uslovi za izbor nove Vlade Srbije.
Vlada 4. ili 7. jula
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u utorak u Atini, gde je prisustvovao kongresu Socijalističke internacionale, da će nova Vlada Srbije biti formirana u petak 4. jula ili u ponedeljak, 7. jula.
Poslanici Skupštine Srbije biraće novu vladu na posebnoj sednici, posle usvajanja zakona o vladi i ministarstvima, rečeno je Tanjugu u parlamentu.
Posebnu sednicu, sa samo tom tačkom dnevnog reda, zakazaće predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, pošto se završi razmatranje zakona o vladi i ministarstvima i obavi glasanje o tim propisma.
Na predlog izmena Zakona o vladi i predlog Zakona o ministarstvima uloženo je skoro 100 amandamana, od kojih su najveći broj podnele opozicione stranke SRS, DSS i LDP.
Ukoliko svaka poslanička grupa iskoristi svojih 15 minuta, na koliko ima pravo za raspravu po svakom amandmanu, za razmatranje podnetih amandmana biće potrebno oko 25 radnih sati.
Rasprava bi mogla trajati i kraće ukoliko podnosioci ne budu koristili maksimalno vreme za debatu o svakom amandmanu.
U iščekivanju izbora vlade u Skupštini Srbije, mandatar Mirko Cvetković, kako je potvrđeno Tanjugu, vodi razgovore i konsultacije o budućem radu i strukturi ministarstava sa predstavnicima koalicija i stranaka koje će formirati vladu.
Demokratska stranka još nije saopštila koji će joj resori pripasti i ko će ih voditi, a zvanične informacije te vrste nisu stigle ni iz SPS.
Prema nezvaničnim informacijama, socijalisti će dobiti četiri ministarstva, jedno potpredsedničko mesto i mesto zamenika predsednika vlade.
Zamenik predsednika vlade zadužen za bezbednost i ministar policije biće Ivica Dačić, a Jovan Krkobabić biće jedan od potpredsednika vlade.
Ministar energetike trebalo bi da bude Petar Škundrić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, a ministar prosvete Žarko Obradović.
U ovom trenutku je izvesno da će G17 plus dobiti jedno potpredsedničko mesto i šest ministarstava.
Lider stranke Mlađan Dinkić biće potpredsednik Vlade Srbije zadužen za privredni razvoj i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Tomica Milosavljević ponovo će biti ministar zdravlja, a resor omladine i sporta zadržaće Snežana Samardžić Marković.
Ministar za Nacionalni investicioni plan biće Verica Kalanović, za ministra telekomunikacija i informatičkog društva predložena je Jasna Matić, a Nebojša Bradić za ministra kulture.
Prema nezvaničnim informacijama, mesto ministra za dijasporu pripašće Srpskom pokretu obnove (SPO), a na tom mestu naći će se Srđan Srećković.
Jedno ministarsko mesto trebalo bi da pripadne i Bošnjačkoj listi za evropski Sandžak, a kao najverovatniji ministar iz redova te koalicije pominje se lider Stranke demokratske akcije Sulejman Ugljanin.
(MONDO/agencije)
