On je, na konferenciji „Zapadna bezbednosna arhitektura i Srbija - izazovi i dileme“, ukazao i da se Srbija odlučila da bude vojno neutralna, dodajući da to prihvataju SAD i NATO.

Skot je ocenio i da neutralnost znači da se ne prelazi na jednu stranu, već da se ostane nesvrstan, ali ne i da se zemlja ne zalaže ni za šta, da su joj vrednosti beznačajne i da nema stav o bitnim pitanjima.

"Kada govorimo o vrednostima, srpski narod i njihove vođe su se jasno izjasnile da zemlja treba da bude članica EU. EU je jedna od najupešnijih, u istoriji čovečanstva, projekata kada je u pitanju mir i stabilnost. Niko ne tera Srbiju da se priključi EU ili njenim vrednostima, već Srbija želi to“, istakao je Skot.

Sjedinjene Države su posvećene da Srbiji pomognu na putu u EU, naveo je ambasador.

Međutim, kaže da je najveća greška što se u ovoj zemlji čuje da neko Srbiju i druge zemlje regiona pritiska da se priključe NATO.

"Srbija ne mora da se odupire pritisku da uđe u NATO, jer taj pritisak ne postoji. Proširenje NATO se odvija na osnovu politike 'Otvorenih vrata', što znači da može da se priključi ko želi“, poručio je Skot dodajući da će Srbija uvek odlučivati sama kako će sarađivati sa NATO.

Takođe je kazao da ne postoji pritisak na Srbiju da zbog saradnje sa zapadom ugrozi svoje tradicionalnog prijateljstvo sa drugim zemljama, dodajući da mnoge članice NATO imaju odnose sa Moskvom, ali se zalažu za zajedničke principe i kritikuju kada se oni krše.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazala je da je Srbija ostvarila najviši stepen saradnje sa NATO koji može da ostvari jedna zemlja koja nije članica, podsećajući na broj vojnih vežbi koje ima sa NATO, SAD, što je daleko brojnije od onih sa Rusijom.

Navela je da postoji koncept evropskih odbrambenih snaga koji je u začetku, te je pitanje da li je realistična njegova realizacija u skorijem vremenskom okviru.

Evo šta kaže Ivica Tončev o Severnoj Koreji

Neutralnost kao koncept nije novina, rekla je ona, dodajući da je ona i kompativilna sa EU i njenom politikom, ali i da su izazovi i pritisci konstantno prisutni.

Joksimović je dodala da EU nema strukturu koja bi odgovorila vojno kao NATO, pa se postavlja pitanje zemljama u regionu šta činiti.

Balkan, prema njenim rečima, moze lako, u postojećim okolnostima u svetu, postati šahovska tabla zakulisne igre velikih sila.

Mir, kako je kazala, ne treba smatrati kao nešto što je gotova stvar, dodajući da su zemlje regiona krhke, a da je kriza u Makedoniji bila najbolji dokaz kako se konflikt može rasplamsati.

Unutaršnje političke krize pokazale su krhkost stabilnosti i mira, te da svaka kriza može dobiti epilog van granica države.

Popuštanje napetosti između Rusije i zapada doprinelo bi popuštanju regionalnih tenzija, a ključni doprinos regionalnoj stabilnosti i rešavanju bilateralnih pitanja je i u nastavku reformi, smatra ona.