Kao razlog za ovakav zahtev Tači je istakao „nepravdu“ Evropske unije prema „Kosovarima“ u pogledu vizne liberalizacije. Albaniju je naveo kao „jedinu nadu“, prenosi "Sputnjik".

Albanski zvaničnik mu je odgovorio da to nije rešenje.

Tači, koji ovih dana često kritikuje međunarodnu zajednicu zbog neispunjenih obećanja datih Prištini, kaže da je Evropska unija izolovala građane Kosova tako što im uskraćuje pravo viznu liberalizaciju.

Izrazivši zabrinutost zbog izolacije na kojoj, kako je rekao, EU istrajava prema Kosovu, Tači je rekao da bi mnogi građani Kosova putovali u evropske zemlje, ali da im to nije omogućeno.

Zato je on pozvao Tiranu da omogući građanima Kosova da dobiju državljanstvo Albanije kako bi, kako je rekao, ostvarili pravo na pasoš i slobodu kretanja.

"Zabrinut sam zbog ove izolacije, što je bez presedana u evroatlanskoj porodici",rekao je Tači, preneli su prištinski mediji.

Meta je, međutim, rekao da davanje albanskog državljanstvo građanima Kosova nije rešenje i da je to teško jer postoji određena procedura.

Predsednik Albanije, naime, smatra da bi trebalo okončati blokadu vizne liberalizacije za Kosovo od EU, te da je, kako je rekao, nepravedno uslovljavati to sa ratifikacijom sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Rama ljut na EU: Kako možete sa Srbijom...

Tači i Meta potpisali su Zajedničku izjavu u četiri tačke, od kojih se poslednja odnosi na nastavak završne faze dijaloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, s ciljem, kako su naveli, konačnog priznavanje kosovske nezavisnosti.

U Zajedničkoj izjavi se navodi da treba nastaviti dijalog Beogradai Prištine, pozivajući se na obnovljeno angažovanje EU i uz direktno učestvovanje SAD, a sve to s ciljem da Srbije konačno prizna Kosovo "kao suverenu i nezavisnu državu, što će imati pozitivan efekat za ceo region".

Prištinski mediji su preneli da je reč o izjavi Tačija i Mete o "bratskim odnosima i strateškom partnerstvu".

Tači i Meta su se, kako se navodi, dogovorili da podrže obnovu napora "vlada dve države usmerene na razvoju demokratije, pravnu državu, tržišnu ekonomiju i društvenu koheziju sa zajedničkim ciljem što bržeg postizanja evropskih standarda"

Zajednička izjava, inače, još predviđa simetrično ubrzavanje procesa integracija, kako se navodi, "svih zemalja u regionu" koje žele da se učlane u EU i NATO, pošto su integracije u EU i NATO i dalje uglavnom politički procesi, sa izuzetnim uticajem na okončanje mirovnih sporazuma u regionu.