Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, rekao je da je projekat ulaska Srbije u Evropsku uniju ostvarljiv u roku od četiri do šest godina ukoliko državne vlasti i čitavo društvo budu efikasno radili na ostvarenju tog cilja.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, rekao je da je projekat ulaska Srbije u Evropsku uniju ostvarljiv u roku od četiri do šest godina ukoliko državne vlasti i čitavo društvo budu efikasno radili na ostvarenju tog cilja.
Na tribini "Čemu ta Evropa", organizovanoj u subotu uveče u okviru novosadskog muzičkog festivala Exit, Đelić je istakao da Srbija ima administrativni kapacitet da udje u EU u tom najkraćem mogućem roku.
"Objektivno gledano, imamo mnogo bolje ljude nego mnogi u našem okruženju", rekao je Đelić i dodao da će evropska logika funkcionisanja društva, kada postupno bude primenjena u Srbiji, državnu administraciju učiniti efikasnijom na svim nivoima.
"Ne idemo u Evropu da bismo dobili pare, ali kada ste član jednog bogatog kluba imate novac za mnoge stvari", objasnio je Đelić.
Osvrćući se na uslov saradnje sa Haškim tribunalom na kome EU insistira u komunikaciji sa Srbijom, Đelić je rekao da taj uslov neće nestati, i istakao da treba raditi na individualizovanju odgovornosti za ratne zločine i pomirenju u regionu.
"U tim smislu, gradjane Srbije je, prema njegovim rečima, potrebno pobliže upoznati sa onim što se tokom rata u BiH dogodilo u Srebrenici. Sa druge strane, presude poput onih koje su pred Haškim tribunalom izrečene Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju ne doprinose tome da se u dubini srpskog društva taj medjunarodni sud prihvati kao relevantan istrument za kažnjavanje ratnih zločinaca", rekao je Đelić.
(Tanjug)
Na tribini "Čemu ta Evropa", organizovanoj u subotu uveče u okviru novosadskog muzičkog festivala Exit, Đelić je istakao da Srbija ima administrativni kapacitet da udje u EU u tom najkraćem mogućem roku.
"Objektivno gledano, imamo mnogo bolje ljude nego mnogi u našem okruženju", rekao je Đelić i dodao da će evropska logika funkcionisanja društva, kada postupno bude primenjena u Srbiji, državnu administraciju učiniti efikasnijom na svim nivoima.
"Ne idemo u Evropu da bismo dobili pare, ali kada ste član jednog bogatog kluba imate novac za mnoge stvari", objasnio je Đelić.
Osvrćući se na uslov saradnje sa Haškim tribunalom na kome EU insistira u komunikaciji sa Srbijom, Đelić je rekao da taj uslov neće nestati, i istakao da treba raditi na individualizovanju odgovornosti za ratne zločine i pomirenju u regionu.
"U tim smislu, gradjane Srbije je, prema njegovim rečima, potrebno pobliže upoznati sa onim što se tokom rata u BiH dogodilo u Srebrenici. Sa druge strane, presude poput onih koje su pred Haškim tribunalom izrečene Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju ne doprinose tome da se u dubini srpskog društva taj medjunarodni sud prihvati kao relevantan istrument za kažnjavanje ratnih zločinaca", rekao je Đelić.
(Tanjug)
