"Ni jedna vlada ne zna šta je najbolje za svaki segment društva i ako želi da bude uspešna, ona mora da sluša i vodi dijalog sa civilnim društvom. Ova vlada želi da sluša i čuje i želi da ima input kako bi menjala društvo na bolje", rekla je Brnabićeva na skupu "Dobro upravljanje i efikasnost građanskog učešća" u beogradskom hotelu Falkneštajner.

Prema njenim rečima, glavni neprijatelj demokratije jeste ogromna polarizacija društva, zbog koje se ono deli na grupe "za i protiv", a koje otvoreno i agresivno postupaju.

"Prisutna je eho atmosfera - okruženi smo istomišljenicima i nema debate... Srbija ima potencijala i nadam se da možemo da napravimo iskorak", rekla je premijerka.

Kao primer, navela je sastanak sa Grupom za slobodu medija koji se, kako je navela, završio tako da su "smo se složili da se ne slažemo" o tome kakva je medijska slika u Srbiji.

Premijerka je istakla uvođenja nastave IT-a u škole kao primer saradnje Vlade i civilnog sektora, jer je urađen na osnovu dugogodišnjeg rada i uz pomoć građanske Fondacije Petlja.

Odgovarajući na pitanje zašto se u Skupštini "zaglavio" predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, premijerka Brnabić kaže da taj zakon veoma važan, ali da je posle javne procedure izmenjen i mora ponovo da dobije potrebna mišljenja. Pored toga, premijerki se ne sviđa što predviđa nove "savete i agencije" koji podrazumevaju neželjeno i u javnosti kritikovano zapošljavanje u javnom sektoru, ali i da privatnici zaposle osobe koje će samo pisait izveštaje o zapošljavanju žena.

Premijerka je kazala da je zabrinjavaju rezultati ankete suorganizatora skupa NVO Crta, koja prati političke procese u Srbiji, da znatno pada trend zainteresovanosti građana da participiraju u donešenju politika, jer upravo oni svojim zalaganjem mogu da menjaju državu i društvo.

"Većina želi da se bavi politikom zarad ličnih interesa i u tome nam mediji nisu pomogli, čak ni oni istraživački, a treba da se bave politikom jer vole svoju zemlji i žele promene", ocenila je Ana Branbić.

Prema poslednjem istraživanju jednog od organizatora skupa - Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), samo 11 odsto građana je zainteresovana da participira u politici, a da velika većina samo izbore vidi kao mogući način učešća u građanskim procesima.

Istraživanje je pokazalo i da više od 75 odsto građana ne veruje da svojim agažmanom može da izazove promene na lokalnom i nacionalnom nivou.

Panelista Baronesa Fransis De Souza (Frances D'Souza), članica Doma lordova (gornjeg doma Parlamenta) poručila je da vlada mora da bude pod stalnom kontrolom skupštine ali i civilnog sektora.

"Vlade dolaze i odlaze i sve veruju da znaju šta je najbolje za društvo, a to je zaista opasno", rekla je De Souza.

"Da bi neki proces bio legitiman on mora da uključi veliki broj građana i zato je na primer važna prisutnost opozicije u parlamentu, koja često predstavlja mišljenje i polovine građana, jer tako parlament dobija više mogućnosti da kontroliše rad vlade. A vlada danas moraju da budu posmatrane, proveravane i pomagane više nego ikada ranije u poslednjih nekoliko stotina godina", kazala je baronesa De Souza.

ČIJA JE NAŠA SRBIJA?

U drugom delu panela govorila je Gordana Čotrić (DS), potpredsednica srpskog parlamenta. Ona je istakla da se Srbija sporo menja jer ovde niko ne želi da "izmeri" ni sadašnje stanje ni ono koje bi donele planirane promene, već se sve radi stihijski, pa nije ni čudno što se angažuje svaki deseti građanin da nešto promeni na bolje.

U Velikoj Britaniji, istakli su gosti iz inostranstva, taj stepe angažovanosti je oko 60 odsto.

Ali, istakla je Čotrić, progres postoji već i time da se politika više ne vodi na ulicama, da se opozicija ne hapsi i ne bije, a da se u parlamentu više ne raspravlja o temama kao što je da li poslanici treba da u Skupštini budu naoružani.

"Danas se niko ne bi usudio da kaže, kao što se dešavalo pre deset godina, da porodično nasilje ne postoji i niko se ne bi usudio da se izjasni da se nasilnici ne sankcionišu", kaže narodna poslanica.