Konferencija je podeljena u dva panela.

"Ako već niste umetničko delo, onda barem nosite jedno na sebi", jednom prilikom rekao je Oskar Vajld, ličnost koja je svojim životom i delom ujedinila brend, modu i umetnost i baš na te njegove reči sam želela da vas podsetim na početku ove konferencije" kazala je Gojković.

Ona je istakla da je brendiranje izum 21. veka.

"Kažu da je jedan od prvih brendova nastao još 200 godina pre nove ere, kada je proizvođač sandala iz Sirije stavio svoj znak na njih kako bi se razlikovale od ostalih. Grci i Rimljani utiskivali su simbole i oznake na grnčariju, što su činili u 17. i 18. veka, proizvođači finog porcelana i nameštaja u Francuskoj i Belgiji. Industrijskom revolucijom još više je porasla potreba za reklamiranjem", kazala je Gojković.

Prema njenim rečima danas, u svetlu globalnog tržišta i savremenih medija i sve oštrijoj konkurenciji, brendiranje je praktično neminovnost, ne samo za kompanije, već sve više i za države.

"Na isti način kao što kompanije nastoje da privuku što veći broj potrošača, prodaju što više proizvoda i tako ostvare veće profite, i države nastoje da, razvijajući međunarodna partnerstva i saradnju, izgrade što bolli utisak o sebi, ugled i na taj način privuku turiste, strane investitore i tako ostvare rast izvoza i razvoj ekonomije.
U toj utakmici, kao posledici globalizacije, svi smo prinuđeni da se nadmećemo za pažnju i poverenje potrošača i turista širom sveta. Istovremeno, nacionalno brendiranje ima izuzetno važnu ulogu u privlačenju stranih investicija, imajući u vidu da svaki investitor analizira investicionu klimu zemlje u koju namerava da ulaže. Iz tog razloga, Srbija je ekonomskim reformama koje je započela pre dve godine poboljšala poslovnu klimu. To je dovelo do toga da je postala sigurna, predvidiva i poželjna destinacija za poslovna ulaganja" kazala je Gojković.

Za nju nema dileme da je od izuzetnog je značaja da prepoznamo razvojne šanse koje brendiranje može da pruži i uložimo dodatne napore kako bi Srbija bila vidljivija, svesni činjenice, da to nije ni lak ni jednostavan put.

"Našoj prepoznatljivosti i pozitivnijem imidžu u globalnim razmerama, koji uspešno vraćamo, svakako su doprinele pojedine ličnosti, kao što su sportisti i umetnici i takozvani privlačni događaji, kao što su festivali Egzit i Guča, koji privlače sve širu publiku iz godine u godinu. Međutim, svi možemo da se složimo, da to nije dovoljno i da se tu ne treba zaustaviti, već da zajedno sagledamo sve aspekte da kroz različite oblasti, među kojima je svakako i filmska industrija, dodatno povećamo našu prepoznatljivost i poboljšamo našu sveobuhvatnu vidljivost u svetu" kazala je Gojković.

Ona konstatuje da su tokom poslednjih nekoliko godina napravljeni važni pomaci i da mi već danas imamo domaće kreatore i modne manifestacije koje su prepoznate na regionalnom, evropskom, pa možemo reći, i svestkom nivou.

"Ovo je svakako nedovoljno, jer kreativnost, bogato nasleđe, kao i odlična tekstilna i modna industrija predstavljaju naš veliki potencijal, u čemu je potrebna i podrška države. Važno je da svakim danom pronalazimo nove modele za promociju Srbije. Onako kako su kroz modu, pre nas, to uradile Italija, Francuska, Velike Britanija i Španija. I da zaključim, svi zajedno moramo da radimo na kreiranju sveukupnog utiska o Srbiji kao bezbednoj destinaciji, bogatoj kulturnom baštinom i nasleđem, u kojoj važno mesto zauzima i modna industrija" kazala je Gojković.

Svetlana Horvat predsednica Nacionalne Komore za Modu Srbije i Serbia Fashon Weeka, istakla je se u Srbiji odugrava 5. najveća nedelja mode u Evropi.

Maja Gojković nova ministarka kulture?

"Serbia Fashon Weeka je najveća i naznačajnija nedelja mode u jugoistočnoj Evropi. Bez konstantne podrške naših prijatelja ovaj projekat ne bi tako brzo postao prepoznatljiv u Evropi. Mi omogućavamo mladim talentima priliku za iuspeh i predstavljanje. Srpskim dizajneri predstavljaju svoje umeće i delo u Njujorku, Sankt petersburgu, Budimpešti. Majamiju.... Takođe naši dizajneri iz Srbije zahvaljujući našim ugovorima sa 26. Nedelja mode u scetu putuju po različitim meridijanima i strani i strani dizajneri dolaze ovde i predstavljaju između ostalog kulturnu baštinu svojih zemalja," kazala je Horvat.

O iskustvima brendiranja u modnom biznisu govorili su i predstavnica italijanske Ambasade u Beogradu Mariana Scognamiglio i Nikolas Fej, otpravnik poslova franscuske Ambasade u Beogradu.

Gojković službenici Skupštine: Izlazi napolje...

Prateći program konferencije "Brendiranje modom" predstavlja Izložba reprodukcija 10 slika poznatih srpskih slikara iz Galerije Matice srpske i radova modnih dizajnera kojima su one posliužile kao inspiracija, koja je postavljena u Doma Narodne skupštine.