Radovana Karadžića, koji je u sredu ujutro, oko osam sati, stigao u pritvorasku jedinicu u Sheveningenu, tokom dana očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu pretstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.
Radovana Karadžića, koji je u sredu ujutro, oko osam sati, stigao u pritvorasku jedinicu u Sheveningenu, tokom dana očekuje upoznavanje sa komandirima, koji će mu pretstaviti proceduru u pritvoru i njegova prava, a potom će biti obavljen i medicinski pregled.
Zatim će ga obići pretstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa načinom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zločine počinjene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.
Oni će Karadžiću pretstaviti statut Tribunala, kao i načine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stručnog branioca.
Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadžić, pošto bude izručen Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim većem kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izručenja.
Kako izgleda njegova ćelija, kako zajedničke prostorije, a kako prijemno odeljenje pogledajte u MONDO galeriji.
Karadžić je, odmah po hapšenju 21. jula, smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog suda u Beogradu u kome je Odeljenje specijanog suda za ratne zločine.
Karadžić se skrivao u Beogradu, pod lažnim identitetom dr Dragan Dabić, bavio se alternativnom medicinom i posećivao javne skupove.
On je uhapšen u okolini Beograda, saopštio je 21. jula Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Tužilaštvo haškog Tribunala optužilo je Karadžića pre 13 godina za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevske konvencije, za proterivanje na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i za deportacije i druge nehumane činove.
Karadžiću će tada biti omogućeno da se izjasni o krivici po 11 tačaka optužnice.
Karadžić se, po principu individualne i komandne odgovornosti, tereti za genocid i saučesništvo u genocidu u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.
Prema pravilima Tribunala, Karadžić ima pravo da izjašnjavanje o krivici odloži za 30 dana. On, takođe, uživa pravo da se ne izjasni o krivici ni u ponovljenom pojavljivanju pred Tribunalom, ali će tada sudija u njegovo ime u spis uvesti da se on izjasnio da nije kriv.
Za prvo pojavljivanje pred dežurnim sudijom, Tribunal će mu odrediti zastupnika po službenoj dužnosti, ukoliko sam ne odabere nekog od advokata registrovanih pred sudom.
O Karadžićevoj najavljenoj nameri da se brani sam - koju će morati da ozvaniči zahtevom sudu - u kasnijoj proceduri odlučiće pretprocesno sudsko veće koje će odrediti predsednik Tribunala Fausto Pokar.
Dokaze na osnovu kojih je podignuta i potvrđena optužnica, Tužilaštvo mora odbrani dostaviti u roku od 30 dana od izjašnjavanja o krivici.
Pošto se okonča procedura izjašnjavanja o krivici, Karadžić će u fazi priprema za suđenje, po pravilima Tribunala, biti obavezno izvođen pred sudiju svaka četiri meseca. Na takozvanim statusnim konferencijama biće razmatrano stanje u postupku, a optuženi će imati pravo i da govori o svom zdravstvenom stanju i o uslovima u pritvoru.
(Tanjug/MONDO)
Zatim će ga obići pretstavnici sekretarijata Tribunala i upoznati ga sa načinom na koji funkcioniše taj sud namenjen optuženim za ratne zločine počinjene tokom 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.
Oni će Karadžiću pretstaviti statut Tribunala, kao i načine na koje može da se brani tokom procesa, sam ili uz angažovanje stručnog branioca.
Po statutu Tribunala ne postoji rok u kome bi Karadžić, pošto bude izručen Tribunalu, morao da se pojavi pred sudskim većem kako bi se izjasnio o krivici, ali je u praksi to prva sedmica od dana izručenja.
Kako izgleda njegova ćelija, kako zajedničke prostorije, a kako prijemno odeljenje pogledajte u MONDO galeriji.
Karadžić je, odmah po hapšenju 21. jula, smešten u pritvorsku jedinicu Okružnog suda u Beogradu u kome je Odeljenje specijanog suda za ratne zločine.
Karadžić se skrivao u Beogradu, pod lažnim identitetom dr Dragan Dabić, bavio se alternativnom medicinom i posećivao javne skupove.
On je uhapšen u okolini Beograda, saopštio je 21. jula Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Tužilaštvo haškog Tribunala optužilo je Karadžića pre 13 godina za genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevske konvencije, za proterivanje na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, kao i za deportacije i druge nehumane činove.
Haška pravna procedura
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, biće prvi put izveden pred sudiju Haškog tribunala sutra u 16 časova, saopštio je sud u Hagu.Karadžiću će tada biti omogućeno da se izjasni o krivici po 11 tačaka optužnice.
Karadžić se, po principu individualne i komandne odgovornosti, tereti za genocid i saučesništvo u genocidu u Srebrenici i drugim opštinama u BiH, istrebljenje, ubistva, hotimično lišavanje života, progon, deportaciju, nehumana dela, protivpravno terorisanje civila i uzimanje talaca tokom sukoba u BiH 1992-95.
Prema pravilima Tribunala, Karadžić ima pravo da izjašnjavanje o krivici odloži za 30 dana. On, takođe, uživa pravo da se ne izjasni o krivici ni u ponovljenom pojavljivanju pred Tribunalom, ali će tada sudija u njegovo ime u spis uvesti da se on izjasnio da nije kriv.
Za prvo pojavljivanje pred dežurnim sudijom, Tribunal će mu odrediti zastupnika po službenoj dužnosti, ukoliko sam ne odabere nekog od advokata registrovanih pred sudom.
O Karadžićevoj najavljenoj nameri da se brani sam - koju će morati da ozvaniči zahtevom sudu - u kasnijoj proceduri odlučiće pretprocesno sudsko veće koje će odrediti predsednik Tribunala Fausto Pokar.
Dokaze na osnovu kojih je podignuta i potvrđena optužnica, Tužilaštvo mora odbrani dostaviti u roku od 30 dana od izjašnjavanja o krivici.
Pošto se okonča procedura izjašnjavanja o krivici, Karadžić će u fazi priprema za suđenje, po pravilima Tribunala, biti obavezno izvođen pred sudiju svaka četiri meseca. Na takozvanim statusnim konferencijama biće razmatrano stanje u postupku, a optuženi će imati pravo i da govori o svom zdravstvenom stanju i o uslovima u pritvoru.
(Tanjug/MONDO)
