U Vrhovnom sudu Srbije od 8. do 23. septembra biće održana javna sednica po žalbama na prvostepenu presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, kojom su dvanaestorica osuđena na ukupno 378 godina zatvora.
U Vrhovnom sudu Srbije od 8. do 23. septembra biće održana javna sednica po žalbama na prvostepenu presudu Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, kojom su dvanaestorica osuđena na ukupno 378 godina zatvora.
Prema zakonu, veće Vrhovnog suda Srbije će na nejavnoj sednici doneti odluku po žalbama, kada se završni javna sednica.
U Posebnom odeljenju Okružnog suda, 23. maja prošle godine, izrečena je presuda za ubistvo Đinđića, kojom su na po 40 godina zatvora osuđeni nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečeno osam godina zatvora.
Proces za ubistvo Đinđića počeo je 23. decembra 2003. i tokom troipogodišnjeg suđenja je saslušano više od 150 svedoka, predočeni brojni pismeni dokazi, a iskaz su dala i četiri svedoka saradnika.
Na suđenju je saslušano i nekoliko naših veštaka balističke i medicinske struke, Institut za kriminalističku tehniku iz Visbadena obavio je balističko veštanje ubistva, pa je veštak Bernd Salciger saslušan putem video linka, a koliko je obiman predmet potvrđuje i podatak da transkripti sa suđenja imaju više hiljada strana.
Kako je portparol Posebnog odeljenja Maja Kovačević Tomić svojevremeno objasnila, na usporavanje ovog provostepenog krivičnog procesa prvenstveno je uticala promena predsedavajućeg sudskog veća Marka Kljajevića 7. septembra 2006, koga je zamenila dotadašnji član veća Nata Mesarevića.
Zbog promene predsedavajućeg, suđenje koje je već bilo u završnoj fazi, moralo je početi iznova septembra prošle godine.
Početak suđenja obeležile su opstrukcije advokata (brojni zahtevi za izuzeće predsedavajućeg i članova sudskog veća), sa ciljem da spreče čitanje optužnice i Jovanovićevog priznanja u policiji.
Na dužinu suđenja uticala je i predaja Ulemeka (2. maja 2004) i odlaganje suđenja, kako bi spremio odbranu, kao i izručenje Dejana Milenkovića Bagzija (uhapšen u Solunu 16. jula 2004), zbog čega je bilo ponovno odlaganje glavnog pretresa da bi Milenković pripremio odbranu, a kasnije i radi dodele njemu statusa svedoka saradnika.
Odlazak iz procesa dvojice zamenika specijalnog tužioca Milana Radovanovića i Nebojše Maraša krajem 2005. takođe je uticao na usporavanje suđenja.
Specijalni tužilac je protiv Radovanovića podigao optužnicu zbog odavanja službene tajne, a i Maraš je napustio tužilaštvo.
Posle odlaska Radovanovića i Maraša, zastupanje optužnice preuzeo je Jovan Prijić, koji je bio prvi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala.
Ovaj krivični postupak "obeležen" je i ubistvom svedoka očevica Kuje Kriještorca, koji nije mogao biti saslušan na sudu, a juna 2006. ubijen je i svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk.
Od petorice optuženih koji su bili u bekstvu i za kojima je bila raspisana međunarodna poternica, 25. novembra 2006. u Novom Beogradu uhapšen je Aleksandar Simović.
(Tanjug)
Prema zakonu, veće Vrhovnog suda Srbije će na nejavnoj sednici doneti odluku po žalbama, kada se završni javna sednica.
U Posebnom odeljenju Okružnog suda, 23. maja prošle godine, izrečena je presuda za ubistvo Đinđića, kojom su na po 40 godina zatvora osuđeni nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečeno osam godina zatvora.
Proces za ubistvo Đinđića počeo je 23. decembra 2003. i tokom troipogodišnjeg suđenja je saslušano više od 150 svedoka, predočeni brojni pismeni dokazi, a iskaz su dala i četiri svedoka saradnika.
Na suđenju je saslušano i nekoliko naših veštaka balističke i medicinske struke, Institut za kriminalističku tehniku iz Visbadena obavio je balističko veštanje ubistva, pa je veštak Bernd Salciger saslušan putem video linka, a koliko je obiman predmet potvrđuje i podatak da transkripti sa suđenja imaju više hiljada strana.
Kako je portparol Posebnog odeljenja Maja Kovačević Tomić svojevremeno objasnila, na usporavanje ovog provostepenog krivičnog procesa prvenstveno je uticala promena predsedavajućeg sudskog veća Marka Kljajevića 7. septembra 2006, koga je zamenila dotadašnji član veća Nata Mesarevića.
Zbog promene predsedavajućeg, suđenje koje je već bilo u završnoj fazi, moralo je početi iznova septembra prošle godine.
Početak suđenja obeležile su opstrukcije advokata (brojni zahtevi za izuzeće predsedavajućeg i članova sudskog veća), sa ciljem da spreče čitanje optužnice i Jovanovićevog priznanja u policiji.
Na dužinu suđenja uticala je i predaja Ulemeka (2. maja 2004) i odlaganje suđenja, kako bi spremio odbranu, kao i izručenje Dejana Milenkovića Bagzija (uhapšen u Solunu 16. jula 2004), zbog čega je bilo ponovno odlaganje glavnog pretresa da bi Milenković pripremio odbranu, a kasnije i radi dodele njemu statusa svedoka saradnika.
Odlazak iz procesa dvojice zamenika specijalnog tužioca Milana Radovanovića i Nebojše Maraša krajem 2005. takođe je uticao na usporavanje suđenja.
Specijalni tužilac je protiv Radovanovića podigao optužnicu zbog odavanja službene tajne, a i Maraš je napustio tužilaštvo.
Posle odlaska Radovanovića i Maraša, zastupanje optužnice preuzeo je Jovan Prijić, koji je bio prvi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala.
Ovaj krivični postupak "obeležen" je i ubistvom svedoka očevica Kuje Kriještorca, koji nije mogao biti saslušan na sudu, a juna 2006. ubijen je i svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk.
Od petorice optuženih koji su bili u bekstvu i za kojima je bila raspisana međunarodna poternica, 25. novembra 2006. u Novom Beogradu uhapšen je Aleksandar Simović.
(Tanjug)
