Ana Brnabić je jedna od ličnosti koja je obeležila godinu za nama, jer je postala prva žena premijer, uz to prva osoba homoseksualnog opredeljenja koja je izabrana na najvažniju funkciju u Srbiji.

"Bio je to hrabar potez Aleksandra Vučića", kaže ona šest meseci nakon što joj je politička većina u parlamentu dala mandat da vodi Vladu Srbije.

U intervjuu londonskom "Ikonomistu" (The Economist), Brnabić je govorila o odnosu sa predsednikom Srbije, o tome zašto ne bi ponovo volela da napravi Jugoslaviju, a jedno od najzanimljviijih pitanja bilo je o tome šta bi rekla Vladimiru Putinu kada bi imala priliku da sa njim priča o LGBT pravima.

Šta biste rekli predsedniku Rusije, čiji su (negativni) stavovi o LGBT populaciji poznati, bilo je pitanje novinarke "Ikonomista", a odgovor Ane Brnabić:

"Nisam se još srela sa njim. Odlično pitanje. Ne znam, razmislila bih o tome kad ga budem srela. Ne znam ni da li bismo uopšte pričali o tome. Ali, ne zaboravite ima i zemalja u EU koje nemaju baš pozitivan stav prema manjinama i koje ne postupaju dobro sa manjinama".

Ali, nema mnogo njih zemalja, tačnije nijedna, koja na taj način priča o gej ljudima kao Putin?

"Da, nema ih mnogo. Tačno. Ali, pogledajte, recimo, migrantsku krizu. Tu je Srbija pokazala da poštuje i primenjuje EU vrednosti, čak i bolje i više nego pojedine zemlje EU. Nismo zatvarali granice, nismo stavljali bodljikave žice, otvaramo škole za decu migranata, nudimo im državljanstvo... To je imidž Srbije koji želim, to je Srbija sutrašnjice, zemlja koja poštuje EU vrednosti", istakla je Ana Brnabić.


Ana Brnabić je podvukla da je Evropska unija trajno opredeljenje vlasti u Srbiji, važan cilj.

"Ali, da budemo potpuno jasni -  ne promovišemo EU zbog novca. Već, pre svega, zbog sistema vrednosti, želimo da delimo te vrednosti", kaže ona.

Na primedbu britanske novinarke da to podrazumeva i odnos prema otvorenim pitanjima kakav je, recimo odnos Rusije i Ukrajine, srpska premijerka je odgovorila:

"U poslednje tri, četiri godine, a to je zasluga pre svega Aleksandra Vučića, Srbija je upostavila iskrenu politiku. Prijatelji smo sa Rusijom, ali podržavamo terirtorijalni integritet Ukrajine. Podržavamo Ukrajinu u vezi sa Krimom. To govorimo svuda, i u Moskvi, Briselu, Vašingtonu".

S obzirom na poreklo Ane Brnabić, jedna od tema razgovora bila je i zemlja koje više nema - Jugoslavija.

Da li biste ponovo želeli Jugoslaviju?

"Hm (pauza)... ne. Bila je to divna zemlja, zemlja koja je imala ogroman potencijal, koja je bila otvorena prema Evropi i svetu. Ali, s obzirom na to kako se sve završilo, ne bih ponovo probala taj eksperiment. Međutim, volela bih da vidim drugačiji Balkan, Balkan koji radi zajedno, koji nema granice, koji se pomirio".

A da li biste upotrebili reč nezavisno Kosovo?

"Ne, tu reč ne bih upotrebila, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju, kao što danas gledamo šta se dešava u Kataloniji. Ali, ono što sada radimo jeste da nađemo trajno rešenje za Kosovo, a ne da ostavimo to budućim generacijama".

Jedno od bolnih pitanja po Srbiju je i Haški tribunal. Jedna od poslednjih presuda bila je doživotna robija za generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.

U razgovoru za londonski "Ikonomist", naravno, jedna od tema je bila Srebrenica i insistiranje britanske novinarke na terminu "genocid".

"Ne, ne mislim da je bio genocid. Bio je to užasan, užasan zločin. Zločin zbog kojeg se osećam loše, zbog kojeg se sramotim jer je napravljen u ime Srba, zločin koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara, slika o Srbima kao konzervativnim, homofobičnim ljudima. A Srbi nisu takvi, mislim da su Srbi otvoreni, ljubazni, srdačni ljudi, koji ne cene druge po tome kojeg su opredeljenja, već da li je neko dobar ili loš čovek. Osećam se užasno zbog 90-ih i onoga što je urađeno u ime Srba".

Na pitanje kakvi su njeni odnosi sa tako jakom političkom ličnošću kakav je predsednik Srbije, Ana Brnabić je odgovorila:

"Nikada nisam upoznala osobu koja toliko naporno radi na sebi. On uči iz grešaka i trudi se da ih u budućnosti ne pravi. To je zadivijujuća osobina, koju bi trebalo da imaju svi političari na Balkanu. Od njega možemo svi da naučimo. I dodala bih da sa njim veoma lako sarađujem".

A ko je od vas dvoje liberalniji?

"Hm, to je teško poredivo. Ja nemam toliku moć, jer nemam jaku političku stranku iza sebe. Ja nisam član stranke, iako imam podršku vladajuće koalicije i za mene je možda lakše da budem liberalnija, otvorenija. Ali, on je taj koji gura liberalnije stvari u Srbiji. Briselski sporazum, na primer, on je stao iza toga, a bio je žestoko krtiikovan. On je gurao veoma nepopularne mere finansijske konsolodacije, koje su Srbiji bile neophodne. Na kraju krajeva, on je bio taj koji je bio za prvu ženu premijera, koja je pritom otvoreno gej seksualnog opredeljenja. To je bio hrabar politički potez".

Da li ste imali nekog oklevanja kada vam je ponuđeno premijersko mesto?

"Moja jedina briga je da nisam dovoljno iskusna i da li ću moći da taj posao iznesen, a Srbija nema vremena za gubljenje. Ali, verovala sam u sebe i imala sam veliku podršku predsednika, koji je do juče bio premijer, samim tim zna posao. Ja sam osoba koja brzo uči i mislim da nas dvoje činimo dobar tim".

O slobodi medija...

"Nema pritisaka na medije u Srbiji i apsolutno sam sigurna u to. Ne vidim na koji način je sloboda medija u Srbiji ugrožena. Svi mediji se pozivaju na konferencije za novinare predstavnika vlasti i odgovaramo na sva pitanja. Očigledno, nisam dovoljno objektivna jer sam na mestu predsednika vlade, ali trudim se da čujem i drugu stranu, poput Grupa za slobodu medija. Mi imamo različite stavove o položaju medija. Ali, želim da ih čujem".