"Naravno da se razmatraju i sistemi S-300 i BUK, ali razmatramo i druge sisteme", objasnio je Diković za RTS.

On je naglasio da aktuelna situacija u međunarodnim odnosima utiče na planove razvoja sposobnosti Vojske Srbije.

Prvi čovek vojske kaže da je u 2018. godini Vojska Srbije dobila snažan impuls i snagu povećanjem zarada, kao i da će se dalje raditi na podizanju morala oružanih snaga.

"Nastavićemo sa realizacijom projekta '1.500' i '1.500 plus'. Počećemo modernizaciju tenka M-84 i borbenog vozila pešadije, kako bismo poboljšali domet, zaštitu i probojnost", objasnio je Diković za RTS.

Rogozin: Da li Srbija ima novca za S-300?

On je dodao da će unaprediti sposobnosti Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

"Zaokružićemo sposobnosti naše lovačke avijacije za zaštitu vazdušnog prostora. U planu je da se vojska u 2018. godini opremi helikopterima H-145M iz 'Erbasovog' programa sa sistemom naoružanja koje smo mi tražili, a odobrena je i nabavka šest transportnih helikoptera Mi-17", istakao je Diković.

Napomenuo je da sledi i modernizacija sistema vazdušnog osmatranja i javljanja, gde su značajna dva radara koja su nabavljena iz Slovenije pre dve godine, kao i nastavak modernizacije raketnog sistema KUB.

Na pitanje gde "škripi", odgovorio je da "u vojsci ne sme da škripi" i da se problemi kojih nesumnjivo ima rešavaju veštim komandovanjem i radom pripadnika oružanih snaga.

General Diković smatra da vojska ne treba da se bavi sama sobom, jer institucije koje se bave same sobom nisu od koristi široj društvenoj zajednici.

Kupujemo rakete S-300, ali od Belorusije?

Govoreći o greškama u reformi sistema odbrane do 2012. godine, general Diković je rekao da te događaje ne treba posmatrati van konteksta dešavanja, kao i da ne misli da je sposobniji od svojih prethodnika.

"Imali smo mi vrsne generale na čelu vojske, generala Ojdanića, generala Pavkovića, generala Krgu, generala Miletića i da ne nabrajam dalje. Sve su to vrsni generali koji su, siguran sam, radili najbolje moguće u datim uslovima", istakao je Diković.

General je ukazao i da su u tom periodu ključne odluke donete van vojske i poštovanja struke "uz prisustvo mentora" koji su imali odlučujuću ulogu u opremanju, organizaciji i sastavu vojske, kao i da je zapostavljeno razvijanje nacionalnih sposobnosti Vojske Srbije.

"Novac od prodaje naoružanja koje je postalo višak posle rasformiranja jedinica, i to u velikim količinama, najvećim delom nije potrošen za modernizaciju i za vojsku, kao što je to tada saopštavano, već je sve otišlo na drugu stranu", objasnio je načelnik Generalštaba.

Dodao je i da vojska danas pokušava da ispravi te greške i da u tome ima veliku podršku vrha države.

Dikoviću odbijena viza za SAD?

Diković je podsetio da je u tom periodu bilo i pozitivnih stvari, i izdvojio razvoj baze "Jug" kod Bujanovca i ustupanje kasarne "Vojvoda Stepa Stepanović" za stanove za pripadnike vojske.

Govoreći o projektima modernizacije "1.500" i "1.500 plus", Diković je rekao da je projekat nastao prilikom posete tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Republike Aleksandra Vučića Specijalnoj brigadi u Pančevu.

Suština ta dva projekta je, pojašnjava, da svaki vojnik, bez obzira na to kom rodu vojske pripada, ima naoružanje i opremu kao i pripadnici najsavremenijih vojski, s tim da će se jedinice opremati prema prioritetima.

Diković je rekao i da su u završnoj fazi strateški dokumenti "Strategija nacionalne bezbednosti", "Strategija odbrane", kao i "Plan dugoročnog razvoja Vojske Srbije za narednih deset godina", gde će se tačno definisati koje sposobnosti vojska treba da ima u narednom periodu.

"Naš cilj je da vojska iz godine u godinu bude sve jača, bolje opremljena i bolje osposobljena. U celini da bude osposobljena da odgovori na sve pretnje po bezbednost građana Srbije", naglasio je Diković.

General je zahvalio Rusiji na donacijama u naoružanju i objasnio da ce 30 tenkova T-72S biti raspoređeno u oklopno-mehanizovane jedinice, a 30 oklopnih vozila BRDM u izviđačke jedinice Vojske Srbije.

Načelnik Generalštaba je zaključio da će u narednim godinama biti sve više bezbednosnih izazova i da treba da radi na podizanju kapaciteta društva i vojske za odbranu.